Када улазиш у политику, требало би да си искрен, бар према себи, а и према другима, колико је могуће.
Поставиш себи питање: Шта ја тиме хоћу?
И најпре даш најгори могући, непопуларан одговор: Хоћу да покажем и увећам своју моћ.
Кад преживиш последице тог „најгорег могућег“ одговора, идеш даље и одговориш на следећа два питања:
Како то да урадим?
Да ли ће и народ имати од тога користи и како да му ту корист најједноставније објасним, да разуме и ко неће /јер такви су најнеразумнији/?
Јер ако народ, хтео не хтео, препозна бар корисност коју доноси твоја опција, онда има шансе, ако не – нема.

Када видиш
1) да је политичко тржиште презасићено партијама и опцијама и
2) да упркос томе народу није ни мање лоше, а камоли добро,
онда ти сама по себи дође једина опција која ће као жива растурити сав наталожени муљ, а дође ти и на који би начин било најбоље да се организујеш.
И онда идеш, кад, како и колико можеш, спреман да то твоје можда и не успе, али доследан и, што је најважније, свестан да је твоја опција која захтева и саму корекцију система, ма колико да још није популарна, заиста ПОТРЕБНА популусу (народу), како би имао сигуран опстанак и пристојан живот.
Ваља ти да будеш ведри песимиста, свестан укупног стања ствари, свестан и како да га промениш и спреман и да успеш и да не успеш, а не тупи оптимиста који се ломи на првом сусрету са стањем ствари, које до тада углавном не види и не признаје.

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ