Својеврсну етничку, односно мултиетничку демократију је имао комунизам у бившој Југославији.
Био је то принцип „националног кључа“, којим се равноправно утврђивало колико ће из које нације људи бити на руководећим местима.
У емисији Алџазире „Угрожена већина“ један македонски политичар тврди да је Македонија једина балканска земља на путу остварења „мултиетничке демократије“. А то је демократија која је у бившој Југославији постојала и у доба комунизма.

Демократија схваћена као владавина народа, односно владавина већине држављана – грађана у ситуацији мултиетничке државе могла би бити „диктатура већинског народа“. У ситуацији мултиетничке државе примењује се коректност (пажљивост, уважавање), а не демократија као владавина већине.

На пример:
Република Србија је држава својих држављана, од којих већину чине Срби. Припадници свих осталих народа имају иста права као држављани, а специфична се утврђују споразумом са државом и тичу се употребе језка, културе и других питања. Тај споразум са државом склапају и Срби као већински народ. Потписници споразума су представници државе, односно Скупштине експерата и изабрано руководство највећег Националног већа међу Србима, Мађарима, Ромима, Шћиптарима (Албанцима) и другима.

Држава је наднационално биће које, наравно, има коректан и пажљив однос и према нацијама.
Скупштина експерата је такође наднационално биће, у које се не улази по „националном, полном, верском кључу“, него по врхунском знању и способности.
А где су смештени ти квалитети, то не одређује нација, пол или вера.

&

Иначе, као Србин о српском народу имам мишљење, које није ни претерано позитивно, ни претерано негативно (бар кад је реч о већини). То мишљење углавном задржавам за себе, а другима који припадају другим народима не допуштам да на то мишљење утичу. О тим другим народима (хрватском, енглеском, немачком…) заправо и немам мишљење, а поготово крајње позитивно или негативно – такви су, какви су, понешто о њима говори и историја оног што су радили.
Мишљење о њима ми и не треба. Довољно је да знам да се не заносим око њих, што не чиним ни око сопственог народа. Узимам к знању ко је ко, а онда гледам да ли ми однос са њим (њима) доноси нешто корисно или не. Према припадницима других нација обавезан сам на коректност, а не на симпатију или љубав. Осим у случајевима кад их задесе неке елементарне катастрофе које налажу емпатију сваком нормалном човеку.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ