Суштина демократије, а онда и парламентарне демократије, је да створи институције које су јаче од сваког политичара.

Докле се дошло са тиме у 25 година „парламентарне демократије“ у Србији?

Кратко и јасно речено: до нигде.

За све то време смо имали лидерску владавину (од Милошевића до Вучића) са „парламентарном демократијом“ у улози Потемкинових села.

Та ситуација је чак гора од претходне, лоше „комунистичке“, јер ствара привид постојања демократије.

Та „демократија“ је, заправо, власт лидера и охлократске, или просто: разбојничке групе око њега која се зове партија.

Можда је Запад мислио да је „увођење демократије“ у бивше комунистичке земље решење за те земље.
Али, као што се показало у Србији и свим сличним земљама, није.
Јер не постоји коректив, који би спречио да у тим земљама власт узму лидери и њихове разбојничке групе (партије).
Неки такав систем називају и партократским, паразитским и сл. Што није нетачно, али је недовољно прецизно.

Та владавина лидера и његове разбојничке групе се догађа већ 25 година, а врхунац је достигла у владавини Вучића и СНС.

Показало се да систем „парламентарне демократије“, заправо систем владавине лидера и његове разбојничке групе (партије) не ваља. И да се мора мењати  из темеља.
Ниједна темељна промена с е не може извршити без већинског учешћа народа.
То је на „изборима“ немогуће направити, јер већ половина на њима, логично, и не учествује.
То је могуће урадити референдумом, као несумњиво демократским средством.
Лидерско-разбојничка власт тај референдум неће покренути.
Зато се мора „сићи“ међу народ и дати му начин и средство за покретање тог референдума, који ће значити заокрет од досадашњег беспућа и који ће легитимизовати неопходни коректив, односно институцију Државног савета- Скупштине експерата, која ће убудуће спречавати могућност да власт припадне демагошким лидерима и њиховим разбојничким групама (партијама) , које су глуматале „парламентарну демократију“  и законодавну власт, чак и кад су имале једва четвртину народне подршке.

За успостављање тог новог система, система демократске меритократије, ће бити потребно две године.
Након те две године ће бити расписани нови избори, на којима ће моћи да учествују само они који поседују знање и способност, што морају и доказати, а све досадашње партије, као доказано неспособне, ће бити искључене из такмичења за извршну власт, која ће изнад себе имати све демократске институције, укључујући и Државни савет – Скупштину експерата, која ће, на основу овлашћења које ће имати од Опште скупштине, односно од већине пунолетних држављана (грађана),  стеченог на референдуму, моћи у свако доба да смени сваког члана владе, укључујући и премијера.
Тај коректив ће значити крај владавине демагошких лидера и њихових разбојничких група (партија), које су победом на досадашњим изборима имале и законодавну власт.
И доносиле законе који су у супротности са општим интересима.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ