Два главна проблема Србије
Први:
Нема озбиљнијих страних улагања.
Други:
Нема домаће привреде.
Први проблем не можемо решити, јер просто нисмо интересантни страним улагачима, без обзира на олакшице које бисмо им пружили. А да не причамо о врло високом степену корупције, који прати и то мало страних улагања, што посебно одвраћа иоле озбиљне улагаче.
Други проблем можемо решити, уз услов да државно кормило поверимо врхунским стручњацима.
Да би се то догодило, потребно је извршити корекцију политичког система и направити две године паузе, а за то време успоставити нови систем, систем демократске меритократије и демонтирати све „институције“ овог партократског „система“.
То се не може извести помоћу избора, него консензусом и референдумом.
За то постоје два услова: да се народ што једноставније о томе обавести и да међународни фактори, од истока до запада, немају нешто нарочито против тога.
То нам је једина опција опстанка.
Све друго је понављање промашаја, кoји се одигравају већ четврт века.
Што се тиче осталих, па и спољнополитичких проблема, рећи ћемо сам ово:
Земља која нема привреду је „као сламка међу вихорове“…