Друштвена равнотежа уместо социјалне правде
Социјална правда је тежња и захтев тзв. левичарских покрета.
Од тог захтева, и у системима где се „остваривао“, није остало ништа осим фразе, а „социјална неправда“ у облику драстичне разлике између оних који имају и оних који немају се само повећавала.
У данашњем свету је та „неправда“ све очигледнија.
Потребе за њом баш и нема, нити у реалности има иједан рационалан узрок.
Државе постоје да би, у основи, пружиле пристојан живот већини, а више од тога онима који то имовином и талентом заслужују.
Такве државе су не државе са социјалнм правдом (јер појам „правде“ је преширок), него са друштвеном равнотежом, у којој нема драстично сиромашних, гладних итд.
Где тога има, нема демократије.
Друштвену равнотежу може постићи сваки систем, осим оних који манипулишу и замајавају своје држављане разним бајкама, па и бајком о „социјалној правди“. Те „правде“ нема, нити је било.
Друштвене равнотеже бар може да буде.
Остварљива је.
А поготово у систему демократске меритократије.