Ма колико  питање из наслова деловало иронично и слично, оно је заправо реално и требало би га изванично поставити чланицама Савета безбедности ОУН.
Ми јесмо суверена земља, али се у пракси показало да, незванично, важи теорија „ограниченог суверенитета“, какву је некад заговарао бивши СССР.
Пример са одузимањем територије Косова и Метохије и претварање те покрајине у ентитет Република Косово је речит сам по себи.
Све веће западне силе су нам „ограничиле суверенитет“. Па и сам Међународни суд правде, који је „напад“ на наш суверенитет назвао“преседаном“ и тиме га „оправдао“.

Зато нека нам све велике силе, чланице Савета безбедности, исцртају мапу нашег, по њима, оправданог простирања.
Ако у њу уђе и Косово и Метохија, добро. Ако не, опет добро.
Ми против ставова великих не можемо ништа.
Не морамо их уважити. Бар не званично.
Косово и Метохија су територија која нам је нестала, уз подршку западних сила.
Живи у нашем сећању и званичној политици, која се те територије не одриче.
Оно што је на тој територији, прилично нелегално, настало, а опет уз поменуту подршку, је нешто што није наше и у чије уређење немамо разлога да се мешамо. То нека уређују тамошње политичке снаге и њихови ментори.
Ми се морамо ангажовати око наших сународника који су на територији поменутог ненашег ентитета Косово.
И морамо, кад је потребно, а често јесте, молити и велике силе (западне) да нам помогну око тога.
Јер Косово је „њихово чедо“ и њихова држава, пошто је и признају као такву – независну државу.
Ми то признање, због начина како је настала та „држава“, не можемо дати, али можемо се у свему понашати као и да смо дали, уз напомену да се ради о „ентитету Косово“.
Уосталом, Косово још није чланица ОУН, па је по томе више ентитет него држава.

&

На крају крајева, због једнострано проглашене независности и због погрешака које је српска власт учинила у периоду Милошевићеве влдавине, између Србије и ентитета Косово мора доћи до неке врсте Уговора, који ће легализовати садашње стање.
Тај Уговор, под покровитељством и гаранцијама ОУН, мора садржати питања која су од битног значаја и за српски и за шћиптарски (албански) народ.
То ће бити процес легализације нелегално подигнуте „државе“.
У том Уговору је најбоље да обе стране буду не баш задовољне, али не ни незадовољне.
Гарант и покровитељи Уговора, поред ОУН, могу бити и земље које српска, односно шћиптарска (албанска) страна изабере, нпр. Русија и САД.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ