Постојећи партијско-парламентарни систем, који већ четврт века не да Србији да постане нормална земља, у суштини, не завређује чак ни критичарско, а камоли неко друго бављење.
Сва „критика“ тог система се може сажети у једној реченици, налик на ону коју је изговарао Марко Порције Катон Старији у старом Риму: „Картагину треба разорити“.

Та реченица је: Постојећи систем је неопходно кориговати, како би се коначно у врху власти нашли људи који поседују знање и способност и постижу добре резултате.

Критиковати ове или оне лоше потезе овог или оног режима, произашлог из постојећег система, је губљење времена и трошење енергије, коју би требало фокусирати на његову корекцију.
Ту корекцију би требало извршити демократски, путем референдума.
Референдум би требало испословати или петицијом упућеном актуелној власти или, ако ту петицију актуелна власт , због интереса владајућих политичара не уважи, упутити је међународним институцијама: Савету Европе и ОУН, а посебно земљама чланицама Савета безбедности.

Корекцијом постојећег система се не поништава демократско одлучивање, него злоупотреба демократије, која се овде вршила у сваком, закључно са актуелним режимом.
Половина бирачког тела се на ванредним изборима није определила ни за једну познату партију, чиме је постојећи систем и формално постао нелегитиман и ушао у зону узурпације.

Суштина корекције система је да се право сваког да бира и буде изабран у органе власти, у другом делу коригује, тако да право да буде избран у органе власти има свако ко поседује одговарајуће знање и способност, а не свако ко је пунолетан.
Сертификат о томе ће издавати Државни савет, као највиши орган извршне власти, састављен од људи са стручним интегритетом.
Тако ће се коначно спречити могућност да у органе политичке, па и привредне власти (у јавном сектору) доспевају људи без или са сумњивим дипломама, па чак и са сумњивим (плагијаторским) докторатима.
Следећа битна ставка ће бити постизање добрих резултата као једини гарант опстанка на власти.
Ова ставка искључује све досадашње појединце и партије из могућности да се поново кандидују, па чак и ако испуњавају услов о поседовању знања (јер у досадашњим демагошким властима, које су упропастиле домаћу економију и уништили институције, су учествовали и неки који су, бар званично, поседовали дипломе).
Тако кориговани систем се зове демократска меритократија.

И реформе које захтева ММФ се, заправо, изврдавају и не спроводе, а камоли да се размишља и о много озбиљнијим реформама везаним за обнову и развој запуштене домаће привреде.
Да би се те, за опстанак и пристојан живот држављана Србије најважније реформе спровеле неопходна је корекција политичког система, чијим спровођењем би се укинула могућност да извршна и скупштинска власт поново припадне некој од демагошких партија, а, од настанка до данас, све су се показале као такве.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ