У Кини је утицај поседника врхунског знања из разних области евидентан. Тај утицај и ствара слику о кинеском систему као меритократском. Чињеница да је у кинески систем у великој мери меритократски објашњава и добру реакцију Кине на Коронавирус.
Међутим, и даље се у  Кини Комунистичка партија „пита за све“, што је  иначе потенцијална опасност за систем меритократије, који би сутра могли да сруше ригидни комунисти, какви су пре тога постојали у Кини. Опасност је више теоријска, будући да су актуелни кинески комунисти предалеко од својих „маоистичких предака“ и да су и сами наклоњени учешћу стручњака  у власти, односно меритократији.
У сваком случају кинеска меритократија није настала демократски, односно вољом већине,  а и  нема  „апсолутну власт“, подржану вољом већине народа.
Кинези су још жељни да их са пита о власти, односно о систему, што је основна црта демократије, за коју су својевремено страдале хиљаде на Небеском тргу.
Што се економског система тиче, у Кини постоји државни и приватни капитализам, који је под контролом државе. Управо је такав систем омогућио нагли успон Кине и њено остајање на (светском) врху.
&
У евроамеричким системима главна је воља народа, коме се додуше и не нуди меритократска варијанта.
Иначе, као што је безброј пута показано вољом народа је могуће манипулисати и нудити јој све што води владавини стварног владара Европе и Америке, уопште Запада, а то су власнииц крупног капитала.
И економија је подређена том циљу.
Над капиталом нема власти, он влада.
Мањкавости таквих система су се показале у време пандемије Коронавируса.
Апсурдно је што се заговорници таквих система теше чињеницом да су више страдали од пандемије, јер су ти системи демократски, за разлику од кинеског, који је по њима диктаторски и зато је имао више успеха у борби са пандемијом.
Шта мисле, како ће народи у евроамеричким системима реаговати и који ће им систем бити „милији“?
&
Демократска меритократија је средњи пут између кинеског и евроамеричког политичког и економског система.
Демократска меритократија настаје на основу најдемократскијег метода, референдума.
Поред меритократије у том систему има и пуно демократских институција, о чему је већ било речи.
А по питању економије ствари стоје тако да капитал није забрањен, али никако није изнад државе, односно меритократије и народа.
Демократска меритократија је функционалан систем, функционалнији од многих праламентарних демократија и отворенији, демократскији, од кинеског система, јер не ставља ниједну партију изнад народа и стручњака. Иначе, верујемо да ће и кинески систем постајати све демократскији и наставити да бива још мериоткратскији него досад.
У том правцу ће, надамо се, ићи и Запад, па и остале стране света.
&
Наравно, у стварности ће се догађати оно што је могуће, независно од нада и жеља.
Тако гледано, најреалније је да ће свет наставити путем којим иде, само што ће тај наставак бити много суровији. И то је могуће сва промена која ће се после ове пандемије одиграти. Светска зла ће се продубити и тријумфовати над свим досадашњим покушајима, који су били усмерени на њихово смањивање. Ако се игде догоди победа функционалног система, система демократске меритократије биће то изузетак који потврђује правило.
Невелика вероватноћа да ће се то догодити, није разлог да се престане размишљати и деловати у том правцу.
Једном ће се одиграти и тријумф памети над свим уобичајеним политичким и економским лудостима.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ