На данашњи дан, 24. марта 1999. године, мимо одлуке ОУН и без реакције иједне велике силе, па и оне коју многи од нас сматрају пријатељском, почела је примена непримерене  војне силе НАТО, као представника ОУН, над једном малом земљом.
Не постоји ниједан разлог да тај дан заборавимо, чак и ако нисмо, као што и нисмо, злопамтила.

Тај дан и наредних 78 дана су, бар трезвенијима међу нама, показали ко су силе и какав је њихов стварни однос према нама.
То, наравно, неће утицати на наше односе са њима, који морају бити коректни. Друге нам нема.
Али, ако постоји иједна земља која је искусила да на свету нема пријатеља, осим Бога, ко у Бога верује, то је Србија.
Наоружани тим знањем и сазнањем, не верујући никоме, а сарађујући са свима кад је и колико је неопходно, трезвено идемо у будућност, не заборављајући, а праштајући, јер то је једини исправан однос према стварности људи који су схватили како ствари стоје.
Никад више ни са ким више него што је неопходно.
1999. је умрла нада да је свет другачији него што јесте.
И ако је, живот без те наде је здравији.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ