Неоусташки  логор установљен у Лори код Сплита за време последњег рата на територији бивше Југославије, где су , првенствено Србима, а онда делом и Бошњацима (по мени и по чињеницама Србима муслиманима, мада не инсистирам на томе, нека свако буде шта хоће), где су, дакле, побројанима секли уши, вадили очи, ломили ноге и руке, мучили најперверзнијим мукама, пошто су чувари имали бујну садистичку машту, тај, дакле, логор износи крунски  и најновији  доказ да са народом из кога потичу ти „маштовити садисти“  ваља, у најбољем случају  имати минималне, сведене односе, без упуштања у икакве блискости.
Такав имиџ су им прибавили поменути  садисти из Другог и из последњег рата.
У Другом су нас побили преко 700 хиљада, а можда и милион.
Тај имиџ им нисмо ми  одредили. Ми се само понашамо у складу са оним  што нам емитују цео век па и више.
Време је да их уважимо.
Ово није ни говор мржње ни антихрватска пропаганда.
Што се нас тиче, нека их, нек постоје, али без нас, у смислу који сам навео на почетку овог текста.
Мржњу не препоручујем, љубав ни толико.
Далеко им „лијепа њихова“.
Сличан став препоручујем и према Немцима, па и Енглезима.

П.С. Погледајте на Јутјубу „Концентрациони логор за Србе: Лора, Сплит“
&
Гледао сам и неки документарац (под насловом ЛОГОРИ) такође на Јутјубу о логорима у Србији, које су упорно наши званичници звали „сабирни центри“ за хрватске ратне заробљенике и оно што ми је засметало више него чињени злочини у логорима (премда, искрено мањи од оних вршених у Лори, ником није извађено око, нико заклан, премада јесу злочини) то је упорно ћутање о тим логорима, као да их није ни било, ту српску „ћутолошку“ навику кад су у питању злочини које су Срби починили ћу, акобогда, искоренити међу Србима. Нећемо више штитити ратне злочинце, па макар да су и мањи (као што и јесу) него хрватски неоусташки злочинци.
Доста више претарања народа у таоце тих будала и злочинаца.

Драган Атанацковић Теодор, лидер АС ПОКРЕТА

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ