Да ли је демократија најбоља?
Уче нас како је демократија, која узгред нигде и никад постојала није, најбољи друштвени систем.
Најбољи, за кога?
Kад вам показују примере, упиру прстом у пљачкашке државе, бивше колонијалне
силе, а ћуте о демократијама по Латинској Америци, Азији и Африци.
Ми и сами заборављамо да смо се међусобно поклали тек кад се распао бивши
систем, кад је уведено вишестраначје и тзв. демократија.
Политички систем вам тумаче некакви самозвани аналитичари. Многи од њих нису
заболи ни једну тачну прогнозу кроз читаву каријеру.
За њима иду глумци, певачи, спортисти, режисери…тумаче нашу стварност и
залажу се за ово или оно.
То би имало логике, кад би покварен ауто носили код гинеколога, а жену водили
на канал код аутомеханичара, да поправи оно што је покварено.
Политичарима се оцењује фризура, гардероба и оно што говоре.
Ништа од свега тог, никакве везе нема с оним што раде,с њиховим поступцима и
резултатима.
Узмимо се бар мало у памет!
Оно што је добро за мене, добро је и за заједницу. Услов је да нисам лопов, да
нисам паразит, да живим од оног што умем и знам. Да се то што радим види, и да
то нешто вреди…
Оно што је добро за заједницу је добро и за мене. Услови су исти. Да ми та
заједница жели добро, да ме не поткрада, да сваки члан заједнице доприноси
општем добру. Да нема привилегованих…
Kако ће то да се зове, није важно.
Глобално Свет не иде у правцу који обећава светлу будућност.
Шта тражимо ми на том путу?
Народ коме припадам, а који је кроз историју имао и јунаке и научнике, не би требало да брине за будућност, ако то што има не отера у бели свет, већ ангажује себи у корист.
Глобализам је мртав.
Време је да се као у чауру затвори ово што имамо, да се на сасвим другачијим основама организујемо и покушамо да преживимо катаклизму у коју Свет срља.
Алтернатива је да се помешамо у ове светске помије и да нас поједу свиње.
Зоран Светозаревић