Ћирибу-ћириба или мистерија српског гласања
У Србији се не гласа за опције (ионако је у питању једна те иста, прозападна и колонијална).
Са том опцијом је сагласна мањина, која не успева да победи. Зато што је мањина.
Већина у Србији гласа за странку (странке), које имају исту опцију и идеологију као и странке мањине, које не побеђују. И оне су проевропске, форсирају стране инвестиције, па чак и оне које су еколошки штетне. Али остављају утисак да не мисле тако. Да уопште нису прозападни и проевропски, да су против штетних страних инвестиција.
Политика према Косову је такође фактички иста, с тим што вољени вођа већине прича неке несувисле ствари, разглаба о црвеним линијама и о томе како никад неће признати Косово, мада га је он лично као и представници бивше власти признао чим преговара са њим (реч је о правној конклудентној радњи). Чињеница је, наравно, да то његово признање, као и признање претходних нослаца извршне власти ипак није званичан став државе Србије, али се поставља птање зашто су у преговорима скренули на пут на чијем крају је управо званично пристајање на одајање Косова од Србије?
&
У Србији већина не гласа за нешто, него за неког, ко, иначе, има исту идеологију као и они које годинама поражава.
У Србији побеђује илузиониста, (на српском: преварант), који Србима и другим грађанима Србије, уваљује оно што они заправо неће. И у том уваљивању је постигао значајне успехе.
Да ли ће успети и да им ували независно Косово, Косово ван граница Србије, остаје да се види.
У том најтежем ћирибу-ћириба послу му се засад супротстављају само стерилне „патриотске снаге“.
Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com
Демократска меритократија је владавина врхунских стручњака уз сагласност већине народа, поредак трећег миленијума.
Демократска меритократија је решење за многе политичке и економске невоље Србије.
Књига има 139 страна, цена 300 рсд + поштарина