Четвороимени језик
Језик који говоримо ми називамо српским.
Хрвати хрватским.
Бошњаци бошњачким.
Црногорци црногорским.
И нико ником не попушта.
А све је то један језик, што тврде “ више од тридесет експерата различитих струка из све четири државе, након серије регионалних конференција пројекта Језици и национализми, које су од априла до новембра прошле године одржане у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву.“, како пише „Блиц“.
Различита имена за исти језик су резултат национализама тих народа.
Против тога се, до даљњег, ништа не може.
Осим што би се могла бар мало смањити трка за разликама, које су заправо минорне.
А могло би се усвoјити и заједничко име за језик, на пример: четвороимени.
Наравно, није обавезно.
Још увек се експертска реч недовољно уважава.
Ja po kafanama Balkana odavno naručujem vizantijsku kafu. Tako bi mogao i jezik da se nazove. Nekad smo svi bili Vizantija. 🙂
Сад смо што смо (Срби,Хрвати,Црногорци,Бошњаци). И то је тако, без обзира колико је тачно.
Експерти знају да су Бошњаци пореклом Срби, исто тако и Црногорци, а Хрвати су најсличнији Србима из 10. века. Али то се не рачуна у „националистичким“ главама.
Небитно је шта смо били некад, па ни шрта ћемо бити убудуће.
Рачуна се шта смо сад, а сад смо народи који говоре исти језик, а дали смо му 4 имена.