Случај Лаза Костић-Ленка Дунђерски је такорећи најчувенији српски love story.
Само што је то љубавна прича не младића и девојке него времешног мушкарца или мушкарца у пуној зрелости и девојке.
Основна препрека реализацији те везе и претварању у брак била је управо велика разлика у годинама, која никако није наилазила на разумевање поготово људи тог времена, па и места (Војводина, 19. век).

Неостварена љубав, као и трагичан крај девојке, која се изгледа убила прекомерном дозом лека за резултат су имали једну од најлепших „љубавних песама“ на српском језику, песму Santa Maria della Salute.
И то је оно што се зна.
А шта се не зна?

Не зна се да је Ленка Дунђерски доживела крај свог живота не (само) зато што се Лаза Костић није усудио да крене са њом у брак, него понајвише зато што се он, упркос томе што је волео Ленку, ипак оженио или смогао снаге да се ожени иако без љубави, што се не би могло рећи и за његову супругу, која је итекако хтела да се уда за њега.
Да се Лаза није оженио, него да је остао сам, Ленка би се можда и удала за неког, такође без љубави, али би остала жива, свесна да је Лаза воли и да чезне за њом.
То би у потпуности задовољило њену важност, док је Лазина женидба, иако без љубави, била страховит ударац за њу, односно њену важност и показала јој  да у Лазином животу постоји још нешто једнако важно, па и важније него што је она, а то је – он сам, Лаза, и његов комодитет.
На крају крајева, прича се и није морала баш тако одвити, било је довољно да Ленка постане свесна Лазиних „приоритета“ и да му то саопшти, односно да се тако удаљи од њега и да опорави своју важност. Убила се у незнању о чему се заправо ради, иако је слутила. Убила је девојку (себе),  која је изгубила важност, коју је била убеђена да има код Лазе Костића, код човека који се није усудио ни  да је , упркос очекиваним противљењима, запроси и тако навуче на себе  општи гнев, због важне му и преважне Ленке.
Уместо тога он је као конформиста пристао на нежељени брак, чиме је показао да је себи далеко важнији од Ленке, што је и она слутила, али није довела до свести. Да је довела била би бесна и на себе и на њега, али би вероватно преживела ту непријатну романсу.
Наравно, ови се ставови косе са већ успостављеним оценама овог случаја, али то не значи да су и нетачни.

Драган Атанацковић Теодор, оснивач антропопсихологије

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ