Америка (ни)је променила однос према Косову
Месецима после Трампове победе на изборима за председника Америке, у Србији су медији, али и неки политичари, (Дачић, на пример), продавали маглу, како је Америка променила однос према Косову и наговештавали да ће можда Трамп подржати Вучићеву идеју о подели Косова итд.
А онда је дошао Трампов неотесани изасланик Гренел, састао се са Вучићем и …Вучић је после састанка изјавио да нам „нико не нуди поделу нити ишта“ што би ишло нама у корист и да Америка није пропменила свој однос према Коосову, да тражи од нас признање Косова као независне државе и – тачка.
&
Чему, дакле, сва она тра(м)пава лупетања о промењеном ставу Америке? Да се лакше бари жаба за гутање?
То је само још један апсурд политике Вучића и компаније, стварање утиска да се у односу на претходну власт нешто битно променило, а, заправо, није се променило ништа ни поводом питања Косова (и Метохије), ни поводом питања економске политике, која је, као и пре, сва базирана на узношењеу страних инвестиција, односно колонизације.
&
Америка хоће што је и пре хтела, а уз њу и цео Запад, са изузетком земаља које због својих проблема не могу да признају Косово.
Русија и Кина тешко да ће признати Косово , као независну државу, јер им не одговара, осим ако са Америком склопе споразум око признавања Крима као руске територије и непризнавања Тајвана као независне државе.
Шта нам све то говори? Да ми ту не можемо ништа и да Косово признамо само да постоји, али не и као независну државу, и да за такав став тражимо „помиловање“ и од Запада и од Истока.
И да се окренемо „остатку“ Србије и да покренемо и развијамо рационалну и одрживу економију као сигуран пут у пристојан живот којег овде нема већ деценијама. А оно мало што га је било за време комунизма, био је само привид подржан страним кредитима.