Ми смо већ сада, када ентитет Косово није међународно призната држава, принуђени да са њим општимо као да јесте.
Да се разграничавамо са њим и политички и економски, па и културолошки.

Ко нас или шта нас на то принуђава?
Све силе овог света, неке директно, неке индиректно, као и потреба да колико-толико средимо животне прилике својих сународника који су остали у границама ентитета Косово.
Пошто не можемо натерати ни Русију, а камоли САД, да одустане од својих интереса и окрене се искључиво нашим, све што можемо је да задржимо довољно националног поноса, па да ентитет Косово, који је настао мимо икаквог договора са нама, бар интерно не зовемо његовим међународно скоро признатим именом (Република Косово) и да на сваком међународном скупу где бисмо се нашли и једни и други дамо бар на дискретан начин до знања да је „Република Косово настала на нашој територији Косову и Метохији, мимо договора са нама“.
Све друге приче су демагошки заводљиве и ништавне.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ