А шта то „сви да радимо“?
„Да укинемо бајке и митове, да престанемо да лажемо и обећавамо, него да отворено кажемо – биће ако сви радимо. Тешка одлука у Србији“, напомиње премијер у својој ускршњој поруци.
А шта то „сви да радимо“?
Да распродајемо преосталу јавну имовину?
Да чекамо стране инвестиције, које не долазе, нити ће у иоле значајнијем обиму доћи, што зна сваки озбиљнији економиста.
Да чекамо отпремнине кад нас поотпуштате, које ћемо потрошити најдуже за годину дана?
Да гледамо скандале, које праве партијски „ситни функционери“ по општинама и фирмама?
Смешно.
Премијер који би овако нешто изјавио, не износећи ништа конкретно и остварљиво, у систему који ћемо ми или неки други, пре или касније направити, наравно: на демократски начин, колико сутра би добио отказ.
А одговарали би и чланови Државног савета, који су замајавалу дали сертификат да уопште може да учествује на изборима, а камоли да постане и премијер.
Додуше, будући да чланови Државног савета, највишег органа извршне власти у систему демократске меритократије, могу бити само људи са доказаним стручним интегритетом, нема шансе да оволико погреше, па да опет неодговорну особу, демагога, уопште пропусте да учествује у трци за власт, а камоли да врши неку иоле значајнију функцију.
Kukala nam majka sa ludacima….