Навршило се 100 дана рада нове, тачније нешто измењене владе.
Сабирају се утисци, набрајају успеси.
Помињу се похвале споља, пре свега са Запада.
Србија је, као што више пута рече премијер владе Вучић, „један од фактора стабилности“.
И у безбедносном и у политичком и у економском смислу.
Србија је на добром путу, као што је говорио један други, убијени премијер њене владе, настале 2000. године, после петооктобарског … нечега.
Узгред, чини се да ова , конвертитска, преобраћеничка  влада, којој у далекој основи стоји десничарско опредељење, мада од њега више није остало ништа осим маркетиншке љуштуре, добијa споља, са Запада,  више похвала него прва, тзв. демократска, настала 2000. године.
Да ли је то чудно?
Не, кад се мало размисли.
Ова влада и њен премијер, са становишта спољног, пре свега западног фактора, чини много више ствари, које су у интересу тог фактора, постиже веће успехе.
И зашто је онда не би хвалили, они којима су ти успеси у интересу?
Логично је.

Можда би ти фактори похвалили ову владу и за успехе који би се односили на реално, а не маркетиншко побољшање услова живота домаћег становништва.
Али неће је критиковати ни ако тих успеха нема, као што углавном и нема.
А познати политички фактори изнутра, тзв. опозиција, своју критику износе у облику у којем им ни добар део народа не верује.
А поготово што су се многи од њих већ „доказали“, бивајући на власти.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ