Реструктура – сигуран излаз

Ове 2024. године десило се „поновно оживљавање“ Прoјекта Јадар, који је укинут по налогу Бернске конвенције, о чему широка јавност у Србији, коју лажу и власт и опозиција, не зна ништа. Повратак еколошки опасног Пројекта у Србији је изазвао многобројне протесте.
О Пројекту Јадар су 2021, године и стручњаци из Српске академије наука и уметности изнели мишљење да је неодговарајући, чак шта погубан за Србију. Тренутно инсистирање после свега на дебатама да ли је Пројекат користан или штетан је излишно и служи само Рио Тинту.
&
Шта урадити са кривцем за „оживљавање“ тог погубног Пројекта и иживљавање над живцима милиона људи, са Вучићем и свима, који заправо подржавају тај укинути Пројекат?
Прозападни део опозиције је против ископавања литијума, ако би се оно вршило за време власти „еколошки неписменог Вучића“ и сугеришу да би они вршили бољу контролу ископавања литијума (па би Рио Тинто могао да копа и усред плодне, водом богате Рађевине?!) Само се не питају како то да Немачка не копа, а има најбољу могућу контролу и највише еколошке стандарде? Све им је то очигледно слаба заштита од погубних последица рударења литијума, па су Немци и други Европљни решили да нас као експерименталне заморчиће „усреће“ тим ископавањем?!
&
Други део опозиције чине тзв. патриоти, а заправо некритички русофили, којима је једино битно шта прича Путин, (а и то ако му је прича у складу са њиховим представама о њему, за све друго су глуви, па дакле и за стварне проблеме Србије), а против ископавања литијума су зато што је за ископавање Вучић, кога не цене као русофила, иако он још увек има званичну подршку Москве.
&
Због целе те булументе, почев од Вучића и његових промотера Рио Тинта, преко заправо бескрупулозних еврофила (који би ипак копали!), до такође бескрупулозних русофила, које више занима Русија из маште него стварна Србија, те булументе која чини власт у Србији и која Србију исцрпљује, ми реалпатриоти (ни еврофили ни русофили) из АС ПОКРЕТА, решили смо да прогласимо Суспензију власти на свим нивоима (од председника Републике до одборника) на најмање две године.
&
Власт у Србији ће бити и фактички развлашћена кад Суспензија добије легитимитет на Великој манифестацији воље већине, која ће бити одржана кад се стекну услови. У периоду од две године до момента кад ћемо организовати слободне демократске изборе уз слободне, тачније: коректне медије, власт ће вршити привремени органи власти: Опште привремено управно тело (ОПУТ), Регионално привремено управно тело (РПУТ) и локална Привремена управна тела (ПУТ). Ова тела састављена су од стручњака различитих профила као и од припадника садашњих стручних служби и привремено замењују скупштинску и извршну власт.

Суспензија је иначе нормалан поступак у односу послодавца и упосленог, у конкретном случају: народа и политичара.
Кад полиитчари затаје или лоше раде и то ствари против којих је већина (копање литијума) и кад се основано сумња да ће опет покрасти изборе, народ доноси одлуку о суспензији политичара и преузима власт преко својих представника који покрећу Суспензију. Та Суспензија се завршава слободним демократским изборима уз коректне медије, који ће легализовати све радње чињене у току Суспензије. Основ за то је легитимитет који народ даје Суспензији и онима који је покрећу. Тај легитимитет се добија преко Велике манифестације воље већине.
&
За време Суспензије решиће се дефинитивно обустављање Пројекта Јадар, кинески и други страни рудници, бедне рудне ренте, питање останка Косова (КиМ) у Србији, проглашење циља Србије да постане земља органске хране, унапређење политичког система итд.
&
Узгред, ставови дела домаће струке о томе да је Пројекат Јадар безопасан уз примену еколошких мера (какве не постоје ни у Европи, односно у Немачкој, да постоје, копали би) води чланове те струке у правцу одузимања титула и у вишегодишњу затворску казну због опасне обмане јавности.

Опште привремено управно тело – ОПУТ
Председник ОПУТ Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог

Верност народа је као тополин цвет, мој ветар га гони куда ја хоћу.
ДРУГО ОТКРОВЕЊЕ, БГД, 1996.

Моји симпатизери и ја, Драган Атанацковић Теодор, који чинимо АС ПОКРЕТ (Асоцијација Србија – покрет за очување и развој државе), смо сигурни да је само СУСПЕНЗИЈА ВЛАСТИ НА СВИМ НИВОИМА (распуштање, односно укидање свих скупштина и органа извршне власти, укључујући и председника Републике), сигуран излаз из свих невоља у које су нас увалиле све бивше и нарочито садашња власт. Суспензија би трајала најмање две, а највише четири године и завршила би се коначно слободним и демократским изборима, праћеним слободним (коректним) медијима.
Ова суспензија би се се извела уз подршку воље већине, која ионако већ дуго сматра да нема за кога да гласа, па не гласа или гласа по инерцији за Вучића и његову охлократску (охлократија – владавина најгорих), псеудопатриотску екипу.
Излазити на изборе, док овакви владају нема сврхе, јер краду гласове, намештају, уцењују, јер нема слободе (коректности) медија …
За време суспензије власт би припадала Привременом управном телу, скраћено: ПУТ, које чине стручњаци из разних области, а све одлуке тог тела биле би потврђене или делимично, односно потпуно оповргнуте након слободних демократских избора после којих ће настати функционална власт сачињена од реалпатриотских, ни русофилских ни натофилских врхунских стручњака, која ће имати подршку и сагласност већине народа добијену на референдуму и демократским изборима.
УКРАТКО: БИЋЕ КАКО НАРОД, ОДНОСНО ЊЕГОВА ВЕЋИНА КАЖЕ.
&

Од суспензије ће бити изузете све локалне опозиционе групе, покрети који су на својим локалима победили на изборима од 2.6. 2024. године или су прешли 20 посто.
Њихови представници, које одаберу, биће власт, односно чинити Привремено управно тело (ПУТ) тог града, односно општине, с тим што ће им ПУТ (Привремено управно тело) Србије придодати још по два-три стручна лица.
Исто важи и за странке националних мањина, које су однеле победу на локалу.
Кад је у питању покрет окупљен под именом Александар Вучић, може учествовати у власти ако промени име у Покрет за очување и развој Србије-АС ПОКРЕТ и ако пристаје на 50 посто власти, на коју би дошли они који нису учинили ништа лоше, док би осталих 50 посто било попуњено по одлуци Општег привременог управног тела (ОПУТ).
Не републичком нивоу се, због лоших потеза свих претходних власти, врши тотална суспензија, а појединци који би били део нове привремене власти или не би били страначке личности или би се одрекли странке којој су припадали и постали чланови АС ПОКРЕТА.
Свим Привременим управним телима (републичким, покрајинским, градским и општинским) руководиОпште привремено управно тело Републике Србије(ВПУТ).

За успостављање влада стручњака од републичког до локлног нивоа, односно Привремених управних тела биће потребно највише месец дана, надзор над њима као и смену, односно употпуњавање кадровима вршиће Врховно управно тело, које ће се дефинитиво звати Скупштина експерата (врхунских стручњака).

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, лидер АС ПОКРЕТА

Верност народа је као тополин цвет, мој ветар га гони куда ја хоћу.
ДРУГО ОТКРОВЕЊЕ, БГД, 1996.

Моји симпатизери и ја, Драган Атанацковић Теодор, који чинимо АС ПОКРЕТ (Асоцијација Србија – покрет за очување и развој државе), смо сигурни да је само СУСПЕНЗИЈА ВЛАСТИ НА СВИМ НИВОИМА (распуштање, односно укидање свих скупштина и органа извршне власти, укључујући и председника Републике), сигуран излаз из свих невоља у које су нас увалиле све бивше и нарочито садашња власт. Суспензија би трајала најмање две, а највише четири године и завршила би се коначно слободним и демократским изборима, праћеним слободним (коректним) медијима.
Ова суспензија би се се извела уз подршку воље већине, која ионако већ дуго сматра да нема за кога да гласа, па не гласа или гласа по инерцији за Вучића и његову охлократску (охлократија – владавина најгорих), псеудопатриотску екипу.
Излазити на изборе, док овакви владају нема сврхе, јер краду гласове, намештају, уцењују, јер нема слободе (коректности) медија …
За време суспензије власт би припадала Привременом управном телу, скраћено: ПУТ, које чине врхунски стручњаци из разних области, а све одлуке тог тела биле би потврђене или делимично, односно потпуно оповргнуте након слободних демократских избора после којих ће настати функционална власт сачињена од реалпатриотских, ни русофилских ни натофилских врхунских стручњака, која ће имати подршку и сагласност већине народа добијену на референдуму и демократским изборима.
УКРАТКО: БИЋЕ КАКО НАРОД, ОДНОСНО ЊЕГОВА ВЕЋИНА КАЖЕ.

Већини је доста избора, већини је доста лажних победника на изборима, већини је доста опозиционих издајника, већини је доста скривених издајника из власти, већиније доста немаштине, већина хоће бољитак, а не зна како до њега.
Ми предлажемо суспензију власти на свим нивоима и оно што следи иза ње.
То је сигуран излаз и пут у бољитак.
Суспензија власти ће се, уз помоћ АС ПОКРЕТА и воље већине, извршити на свим нивоима (републичком, покрајинском, градским и локалним) у циљу елиминације све учесталије појаве охлократије (владавине најгорих) и извршиће се замена суспендованих власти Привременим управним телима састављеним од доказаних струњака на две или четири године, после којих ће се организовати и спровести заиста слободни демократски избори праћени слободним (коректним) медијима.
Тим изборима ће основни циљ бити формирање функционалне (демократско-меритократске) власти, која ће подићи и развити домаћу економију, а доводити само оне стране фирме које су нам еколошки прихватљиве и еконoмски исплативе, која ће на један од два начина: признавањем независне државе у држави или проглашењем привремене одвојености, односно окупације КиМ, Косово задржати у границама Србије, која ће успоставити оптималне односе са дијаспорoм и Републиком Српском и изборити за Србију статус изузећа из свих садашњих и будућих светских сукоба.

Драган Атанацковић Теодор, лидер АС ПОКРЕТА

Србијом не влада ниједна озбиљна организација или идеја, којој је главна држава и домаћа економија.
Зато је Србија колонија Истока и Запада, земља без себе.
Ми ћемо, кад добијемо прилику,
Србију вратити себи увођењем помоћу Рефрендума система демократске меритократије и развојем домаће економије.
Увођењем меритократије у економију и делимично и у политику, Кина је изашла из реда проблематичних и сиромашних земаља
и постала друга сила на свету!
Само, за разлику од кинеског, наше друштвено уређење не би било комунистичко, ни аутокартско, него демократско-меритократско.
Једина слобода која би у демократско-меритократском уређењу била „укинута“ јесте слобода од памети,
захваљујући којој се досад владало Србијом.
&
Штета само што се ово највероватнијe неће остварити у Србији,
јер немамо ни људство (голему партију), ни новца за промоцију
ове изванредне и једино корисне идеје, чија је корисност већ доказана у Кини.

То што је увођење демократске меритократије сигуран излаз из невоља у којима је Србија, уопште не значи да ће то бити и урађено.

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com

Демократска меритократија је владавина врхунских стручњака уз сагласност већине народа, поредак трећег миленијума.
Демократска меритократија је решење за многе политичке и економске невоље Србије.

Књига има 139 страна, цена 300 рсд + поштарина

Прича о премештању преговора из ОУН у ЕУ требало је да прикрије да је Србија, пристајући на преговоре са Косовом Косову, без консулатција са народом, дала легитимитет. Додатно прикривање се извршило тако што се том процесу дало лажно име „Преговори Београд-Приштина“. За Србију Косово званичноније преговарачки субјекат. Као преговарачки субјекат се појављује Приштина, град?! Тај дијалог, тако постављен, је нелегалан. А ако пристанак на преговоре са „Приштином“ значи конклудентну радњу, којом се Косово признаје као легитимно, зашто то није речено, него се крило и ко је овлашћен да, у име народа, то уради?
Србија ће, ако ми будемо одлучивали, повести преговоре око Косова са Америком, која се показала као ауторитет Албано-Шћиптарима, што је и најбитнији разлог за преговоре са њом. На тим преговорима ћемо легализовати понешто из Бриселских преговора, али, што је најбитније, успоставићемо одређени степен нашег, српског суверенитета, односно косуверенитета у суштински аутономном, односно релативно независном ентитету, односно држави Косово.
Шта је суштина аутономије, а поготово суштинске, него већа или мања, али релативна независност од центра? Косово је, по нама, више од аутономне покрајине, а мање од потпуно независне државе.
Косово ће пред Србијом имати статус релативно, али не и потпуно независног ентитета, односно државе, бар кад су у питању српске верске и културне институције, део економије за који се договоримо, послови који се тичу српског становништва (здравство, просвета итд.) и безбедност Срба о којој ће се старати и безбедносне институције Косова и Америка и Србија, односно Срби, као и КФОР док је још присутан.
СА АМЕРИКОМ ЋЕМО ПОТПИСАТИ ПРАВНО ВАЖЕЋИ ДОКУМЕНТ О КОСОВУ НА 20 ГОДИНА, СА МОГУЋНОШЋУ ПРОДУЖЕТКА, У КОМЕ ЋЕ СТАЈАТИ И ДА ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА, ОДНОСНО КОСОВО, ДЕО СРБИЈЕ, АЛИ СА САМОСТАЛНИМ ПОЛИТИЧКИМ И ЕКОНОМСКИМ УРЕЂЕЊЕМ. АКО СЕ, НЕКИМ СЛУЧАЈЕМ, ДОГОДИ ДА НА КОСОВУ КОЈЕ ПРИЗНАЈЕ АМЕРИКА, ИЗОСТАНЕ (КО)СУВЕРЕНИТЕТ СРБА, МОРАЋЕМО, ЗВАНИЧНО, ПРОГЛАСИТИ ФАКТИЧКУ ОКУПАЦИЈУ И ОСТАТИ ПРИ „ЗАМРЗНУТОМ КОНФЛИКТУ“, ЗАТО ШТО ЈЕ И ТО БОЉЕ НЕГО СВЕ ЕУ-ПОНУДЕ, НАСТАЛЕ У ДОСАДАШЊИМ „ПРЕГОВОРИМА“.
СА ОВОМ НАШОМ НАМЕРОМ УПОЗНАЋЕМО И ОУН, ОДНОСНО САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ.

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com

Знам шта би требало да се ради и вољан сам да народ изведем из замке садашње и бивше власти. Да ли ћу бити у прилици да то урадим, не знам.
Србин сам из Србије, рођен у Срему. Завршио сам државни факултет. Социолог сам.
Залажем се за обнову и одржив развој домаће привреде, а не, као бивши и ови сада, за економију засновану искључиво на страним инвестицијама, која Србију претвара у сиромашну колонију.
У најмању руку успоставићу равнотежу између домаћих и страних инвестиција.
&
Објавио сам књигу ДЕМОКРАТСКА МЕРИТOКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ, која показује да је потребно мењати не само режим, него и систем. Демократска меритократија је савез већине народа и врхунских сручњака.Успостављање тог функционалног система помоћу Референдума ће бити мој главни посао. Председник сам Асоцијације за обнову и развој – Реструктура, чији јe званични сајт: www.restruktura.org имејл: kontakt@restruktura.org
&
Што се тиче Косова одбацујем све досад вођене дијалоге, јер су били НЕЛЕГАЛНИ, јер је немогуће да се воде преговори између два града (Београда и Приштине, који су у истој држави), а нелегално је и вођење преговора између Србије и Косова, које Србија званично не признаје. Уставном суду Републике Србије ћу поднети тужбу против садашње и бивше власти за вођење НЕЛЕГАЛНИХ преговора, као и за форсирање страних инвестиција, чиме је Србија фактички претворена у колонију. Преговорима око Косова ћу вратити ЛЕГАЛНОСТ, тако што ћу те преговоре водити са заступником такозване Републике Косово, са Сједињеним Америчким Државама, на пример. Наравно, преговоре нећу водити сам, него са стручним тимом, као што ћу обнављати и развијати домаћу економију са врхунским експертима за разне области.
Развој домаће привреде је гарант пристојног живота народа.
&
Иначе сам за то да се спреми специјална јединица, која би, ако буде потребе, у случају неког погрома или нечег сличног, интервенисала на Косову и да се зна за постојање те јединице. А вратио бих и војну службу, као еколошко-културолошко-војну (ЕКВ) службу у трајању три до шест месеци.
&
Моје је да поставим систем и пазим да се он развија, а остало је на стручњацима. Имам довољно година (1954. сам годиште), да не подлежем изазовима младости и да могу поставити систем, који ће функционисати и после мене, јер нисам битан ја, него систем.

ЗА ГОМИЛУ НАШИХ ПРОБЛЕМА РЕШЕЊЕ ЈЕ ПРОМЕНА СИСТЕМА!

Која је замка у коју су и бивша и садашња власт увеле народ, односно држављане Србије, Србе и остале?
Прво, што стране инвестиције представљају као део домаће економије, а то не само да нису инвестиције, него делују разарајуће на домаћу економију и не само да нас не богате, него нас претварају у сиромашну колонију, а поготово кад је читава економија заснована на страним инвестицијама.
Друго, што преговоре са Приштином представљају као легалне, иако ни по једном закону ма које земље то нису, јер је нелегално вођење преговора између два града у истој држави, а ако тиме, као што би се рекло, прикривају и да се воде преговори између Србије и такозване Републике Косово, то је такође нелегално, јер Србија не може преговарати са земљом коју званично не признаје. Преговори око Косова се могу водити са неком земљом која заступа ту по нама непризнату политичку творевину, а то није ЕУ, јер не признаје ц е л а ЕУ Косово. Тај заступник може бити САД или нека друга земља која признаје такозвану Републику Косово.
И треће, а то је специфичност актуелне „напредњачке“ власти, што колонизацију Србије и угрожавање суверенитета и поменутим нелегалним преговорима, покушава да сакрије патриотском реториком, дизањем споменика и тако даље, што ову власт чини не само компрадорском, него и дубоко преварантском.
&
Сигуран излаз из невоља Србије

Изашла је из штампе књига „ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ“ која се први пут бави проблемима настајања функционалног система, који представља сигуран излаз из невоља Србије и увод у рационалну и одрживу домаћу економију.
&
Да сазнате како да Србија изађе из политичких, економских
и социјалних невоља у које је запала,
пошаљите нам своју адресу, име, презиме
и број мобилног телефона на имејл:
kontakt@restruktura.org
или на телефон: 065 508 1918
и ми ћемо вам
послати књигу по цени од 300 рсд + поштарина,
која пoказује како да се уведе систем
ДЕМОКРАТСКЕ МЕРИТОКРАТИЈЕ,
који je сигуран излаз из невоља Србије.
&
„Нисмо ни за комунизам, ни за либерални капитализам,
него за демократску меритократију,
поредак заснован на савезу већине народа и експерата.“ (Д. Атанацковић)

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com

РЕШЕЊЕ ЗА ПОСЕБАН СЛУЧАЈ ЗВАНИ KОСОВО
СРПСКИ NO PAPER

Многе чињенице указују да нигде у свету не постоји апсолутни суверенитет, а он је поготово немогућ у земљама као што је самопроглашено Kосово.
Треба све чинити да се постигне мир и стабилност, а ако баш не може, онда без премишљања чинити оно што се мора.
Посебан непрактикован случај захтева и посебан непрактикован третман.

“Мишљење Међународног суда правде о декларацији независности Kосова представља „посебан“ случај, оценио је немачки шеф дипломатије Гидо Вестервеле током посете Kипру.

„Ради се о јединственој одлуци која се односи на посебну ситуацију у посебном историјском контексту“, рекао је Вестервеле новинарима у Никозији после састанка са кипарским колегом Маркосом Kиприануом.

Међународни суд правде је издао саветодавно мишљење по коме једностраном декларацијом независности Kосова од фебруара 2008. није прекршено међународно право. Један број аналитичара оценио је одмах да такво мишљење Суда може да подстакне сепаратисте у свету, помињући и северни део Kипра.

„Ради се о специфичној експертизи која нема никакве везе са другим случајевима у свету“, додао је немачки министар и рекао да се ово мишљење не односи на друге земље и да сматра да је „то врло важно за наше партнере“.

Став који је изнео немачки амбасадор је став мање-више свих земаља Запада И нарочито САД и њених, како их неки зову, трабаната.

САД истичу да је потребно посматрати Kосово као посебан случај.

Наш досадашњи званични став је да је у питању кршење међународног права, а став Русије је да се ради о преседану на основу којег би да и она “узме” део украјинске територије и то онај који се на (нелегалном, тврди Запад) референдуму изјаснио да хоће припојење Русији.

Наш садашњи став поводом свих таквих сепарација је да је, осим тога што је у питању кршење међународног права, сваку сепарацију потребно посматрати као посебан случај.
И проналазити решења која су у складу са интересима како оних који се сепаратишу, тако и оних од којих се врши сепаратисање и, посебно, водити рачуна да се не угрози повеља Уједињених нација, која се односи на територијални интегритет.
Укратко: сепарација је могућа ако се око ње договоре и они који се сепаратишу.
и они од којих се сепаратише.

Да је, у случају Kосова (и Метохије) и Украјине дошло до кршења међунардног права и непоштовања територијалног интегритета Србије, односно Украјине јасно је и онима који тврде да до тог кршења није дошло.

Србија је направила, додуше од стране Запада прилично инсценирану грешку звану „хуманитарна катастофа“ и тиме изазвала интервенцију Нато-снага против себе, укратко: агресију која није имала подршку Савета безбедности.

Украјина је ушла у отворен ратни сукоб са самопроглашеним републикама Доњецком и Луганском и, према руским тврдњама починила већи број злочина на тим територијама и тиме изазвала интервенцију Руске Федерације, укратко: агресију која није имала подршку Савета безбедности.

Али очигледно је Великим силама дозвољено да кршење зову некршењем И то је тако.
Kада Велика сила баци око на неку територију за ту територију више не важи међународно право. Важе правила која успостави та Велика сила.

Ту се ради о “посебном” или већ некаквом случају и од тога Велику силу не може одговорити нико, па чак ни друга Велика сила, а поготово ако није јача од прве, а махом није, поготово у ово време када силе, па и мање земље поседују нуклеарно оружје.

Постоји и, додуше незванична, али логична, тврдња да су Американци напали и „освојили“ РНД Kосово да исправе послератну Ајзенхауерову грешку, а и да се домогну сировина, најпре угља из пребогатог рудника “Трепча”.

&
Овај ПОСЕБАН КОМПРОМИС, као решење, је покушај да се успостави нормализација са такозваном Републиком Косово и да се реши коначни статус самопроглашеног Косова.
Вођено је рачуна не само о српским, него и о интересима Албанаца, као народа са којим смо и бићемо суседи. Наравно да је боље са суседима, ако је могуће, имати иоле добре, него лоше односе.
Уколико се ово решење не усвоји, ми ћемо остати при досадашњим ставовима и на досадашњој позицији, јер апсолутно не прихватамо решење које би самопроглашено Косово означило као потпуно независну државу, а таква нам се „решења“ непрестано нуде са Запада.
Овај ПОСЕБАН КОМПРОМИС је стављање тачке на несувисле понуде са Запада, које се своде на директно или индиректно признавање самопроглашеног Косова као потпуно независне државе, а представља и корак даље од „замрзнутог конфликта“.

ПОСЕБАН KОМПРОМИС: РЕЛАТИВНО НЕЗАВИСНА ДРЖАВА KОСОВО (РНД KОСОВО)
KOMPROMIS SPECIALE: SHTETI RELATIVI I PAVARUR I KOSOVËS ( SHRP KOSOVËS)

Посебан непрактикован случај захтева и посебан непрактикован третман.

У преамбули Устава Републике Србије пише да Kосово (Kосово и Метохија) има суштинску аутономију којa је “више од аутономије, а мање од државе”.
Овом ставу бисмо само додали израз „мање од потпуно независне државе“.
Решење које предлажемо није у супротности са преамбулом Устава и представља корак даље с тим да се прави посебан компромис, досад непрактикован, као што се тврди и за Kосово да је досад непрактикован, посебан случај.

Овај комрпомис је начелно у складу и са Ахтисаријевим планом о “надгледаној независности Kосова”.

Релативност независности РНД Kосово се огледа у косуверенитету државе Србије кад су у питању становници српске националности релативно независне државе Kосово, као и културно-религијске институције, манастири и цркве СПЦ, такође и у учествовању Србије у привреди РНД Косова у проценту, који договоримо, јер у ту привреду је и Србија доста улагала.

РНД Kосово би било сагласно да Република Србија територију РНД Kосово назива формално припадајућом држави Србији, без уобичајених ингеренција Србије на тој територији, које проистичу из припадања неке територије Србији, тако да би то припадање било релативно и укључивало би ингеренције РНД Kосово.

Независност РНД Kосово се огледа у поштовању територијалног интегритета и свих осталих карактеристика независне државе.

Уколико самопроглашено Kосово пристане на статус релативно независне државе, Република Србија се неће супротстављати њеном чланству у међународним институцијама.

РНД Kосово ће се у званичним контактима са Републиком Србијом предстаљати исључиво као Репубика Kосово – РНД Kосово.

О овоме ће бити склопљен споразум између Републике Србије и РНД Kосово, а гарант тог споразума ће бити ОУН и, посебно, САД, Руска Федерација , НР Kина, Велика Британија, Француска и Немачка. Или бар ОУН, САД и Руска Федерација.

Овакав приступ се може назвати и непотпуним признавањем независности Kосова.

Споразум би био склопљен на 50 година са могућношћу да се после тог рока промени или обнови.

Овај Споразум се прави да би се регулисала питања настала нелегалном сепарацијом и самопроглашеном независношћу Kосова.

Многе чињенице указују да нигде у свету не постоји апсолутни суверенитет, а он је поготово немогућ у земљама као што је самопроглашено Kосово. Ту је косуверенитет са Србијом, својеврсни кондоминијум, најбоље решење , које гарантује свим грађанима мир, стабилност и просперитет.

Додуше, такав косуверенитет или „ двоструки суверенитет“ не постоји нигде на свету, али ни проблем који предсатвља самопроглашено Косово такође не постоји, чак шта проглашен је од стране Међународног суда правде за посебан случај.

„Ако би се прихватила идеја “двоструког суверенитета”, као рјешење за спор Београда и Приштине, Kосово и Србија би се међусобно признали, Приштина би очувала територијални интегритет и не би било корекције граница, а Београд би уживао суверенитет над косовским Србима и православним црквама.“
https://balkans.aljazeera.net/teme/2019/4/27/dvostruki-suverenitet-kao-koncept-nigdje-ne-postoji

РНД Kосово би имало пун суверенитет над Албанцима и осталим грађанима РНД Kосово и над територијом РНД Kосова, која обухвата територију аутономне покрајине Kосово и Метохија, с тим што би тај суверенитет делило са Републиком Србијом, кад је у питању српски народ и српске културне и верске институције у РНД Kосово.&Узгред, немам ништа против да се овде изнесени ставови и мишљење кртикују.
Само ипак је неозбиљно да те критике долазе од „патриотских рецитатора“, који мисле да се косовско питање решава халабуком „Косово је Србија“, од проевропских снага по којима је Косово већ одавно потпуно независна држава или од стране садашње власти која само мота фразе о Србији и Косову и Метохији, која неће замрзнут конфликт, а решења заправо нема, нити показује труд да дође до њега.
ПОСЕБАН КОМПРОМИС је најдаље што Србија може ићи, а да остане довољно задовољна својим ставом. Сматрамо да је то и најбоље не само за нас, него и за албанску страну, јер у довољној мери уважава албанску потребу за независношћу од Србије, то је независност која је вишеод аутономије, а мање од потпуно независне државе. Републику Косово као потпуно независну државу не можемо и нећемо признати док је Србије, као релативно независну државу, што је више од аутономије можемо признати у скорије време.

МСП (Међународни суд правде) тврди да се у случају Kосова ради о “ јединственој одлуци која се односи на посебну ситуацију у посебном историјском контексту”.

Па не ради ли се о таквој ,”јединстевној” одлуци и кад је у питању Kаталонија или источни део Украјине (Донбас). И те су одлуке (да се одвоје од централне земље Шпаније и Украјине) “јединствене” и односе се на “посебну ситуацију” у истом таквом “посебном историјском контексту”.

Задовољавајућа решења за све поменуте сепарације не могу бити

1) безобзирна (апсолутна) сепарација, независност, чак и кад су одлуке о томе донесене валидним референдумима,

2) нити сепарација или одвајање може изостати упркос вољи становништва које је за то, одоносно за претварање тих територија у независне државе или државе које су део неких других држава, мора се пронаћи решење које ће уважити обе тачке.

Попуна независност тих сепаратисаних територија може постојати само у случају међусобног договора на који добровољно пристају обе стране или у случају да држава чији су део биле сепаратисане територије више не постоји, као у случају, Чехословачке, па и Југославије.

РНД Kосово се не рачуна у ове случајеве, јер није било део Југославије (република), него део (аутономна покрајина) Србије.
Држава Југославија не постоји, држава Србија постоји.
По нашем мишљењу, Kаталонија се од Шпаније може само релативно одвојити и постати релативно независна држава, док би апсолутна независност дошла у обзир тек у случају да Шпанија престане да постоји. Или ако се Шпанија и Каталонија тако договоре.Донбас и друге области Украјине могу потпуно постати део Русије само ако се тако договоре Украјина и Русија, тачније САД и Русија, или ако Украјина изгуби у војном сукобу, односно престане да постоји у границама у којима је постојала пре рата (Специјалне војне операције).
&
Питање регистарских таблица се, за оне Србе који хоће, може решити косуверенитетом, увођењем и КМ и РКС ознака на истој таблици.
Тако би се решило комрпомисом питање, решењем које задовољава и Републику Србију, односно Србе и Републику Косово-РНД Косово, односно Албанце. То би био трошак за око 10000 возила углавном на северу Косова. Трошак се може поделити између Републике Србије и Републике Косова-РНД Косова.

Овај посебан компромис може се реализовати преко САД, као заступника РНД Косова, уз посматрачко учешће представника ЕУ и уз консулантско учешће НР Кине и РФ.
Посматрачко учешће могу имати и друге земље које ће бити гаранти остварења Споразума између Републике Србије и РНД Косово.
У преговарачком тиму са САД, а око РНД Косово учествоваће тим стручњака, у којем ће поред творца овог решења учествовати један број чланова САНУ, као и други стручњаци за које се определе аутор решења и основни тим, кога ће чинити чланови САНУ. Независност РНД Косово се одвија под нашим увидом и са учешћем Републике Србије у суверенитету.
То РНД Косову не смета да обавља све послове које једна суверене земља обавља, нити да својим грађанима, Албанцима и осталима одређује обавезе, које свака држава одређује својим грађанима.
Ако било која обавеза не буде у складу са интересима српског народа у РНД Косову српске власти ће, сагласно косуверенитету реаговати и тражити њено укидање или преиначавање. У том поступку ће тражити и реаговање гараната Споразума између Републике Србије и РНД Косово, почев од ОУН.
Остале земље могу да признају РНД Косово као Србија, као РНД Косово или као што су то признале земље које су га већ признале, дакле као земљу са недељивим суветенитетом. Начин на који ће признати РНД Косово зависи од воље и савести земаља које ће извршити признање. Ми ћемо лобирати и код земаља које су већ извршиле признање самопроглашеног Косова као потпуно независне државе и код оних које то нису учиниле да самопроглашено Косово признају као релативно независну државу, односно као Република Србија.
Да ли ће РНД бити примљена у ОУН то пре свега зависи од чланица Савета безбедности. Ми немамо ништа против, уз услов да у РНД Косово имамо описани косуверенитет и да се територија РНД Косово води формално као још увек наша, али без фактичких ингеренција које из тога проистичу, као и да је о свему томе и другим обавезама потписан Споразум између Републике Србије и Републике Косово – РНД Косово са побројаним гарантима.
Ако ОУН не смета да прими релативно независну државу и ако у Савету безбедности никоме не смета да такву државу прими у ОУН – нама то примање не смета.
Битно је да постигнемо косуверенитет и фомално остајање РНД Косово у границама Републике Србије.
Сигурни смо да ће после постизања Споразума почети интензивнија привредна сарадња са РНД Косовом, што ће бити у интересу народа Србије и свих народа који живе у РНД Косово.

Преамбула Устава Републике Србије каже:
„ полазећи и од тога да је Покрајина Kосово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије“

Веровали или не, оно што доноси ПОСЕБАН КОМПРОМИС је заправо у складу са том преамбулом, с тим што је у њему јасно одређено ШТА ЈЕ СУШТИНСКА АУТОНОМИЈА, да је то више од познате аутономије, а мање од потпуно независне државе, да је у питању релативно независна држава.
У сваком случају ПОСЕБАН КОМПРОМИС није у супротности са преамбулом, а конкретне одредбе и обавезе ће се регулисати Споразумом између Републике Србије и Републике Косово – РНД Косово.
РНД Косово је држава у држави, као својеврсни секуларни (световни) Ватикан.
Релативна независност државе Косово је у складу са чињеницом да је независност одлука већине Албанаца и у складу са чињеницом да је покушај аутономне покрајине Косово и Метохија да постане самостална држава изведен једнострано, без икаквих договора са Републиком Србијом као и у складу са чињеницом да у историји Србије Косово има посебан значај, неодвојив од српске историје.
Све ове три карактеристике задовољава статус релативно независне државе, укључујући и став из преамбуле Устава Републике Србије где се Косову и Метохији даје суштинска аутономија, коју ПОСЕБАН КОМПРОМИС дефинише као релативно независну државу (РНД).
&
Да ли ће се све одребе овог ПОСЕБНОГ КОМПРОМИСА узети у обзир приликом потписивања Споразума између Републике Србије и Републике Косово – РНД Косово или ће се неке и додати – небитно је.
Битно је да остане суштина: 1) релативна независност државе Косово, 2) косуверенитет који се односи на грађане српске националности и на културне и верске институције, 3) формално припадање РНД Косоов територији Србије већ и због историјске везаности Србије за Косово и 4) део учешћа у привреди РНД Косово.
Овај компромис представља солидну основу за решавање проблема самопроглашеног Косова и створен је у циљу нормализације између Србије и РНД Косова.
Питање регистарских таблица се, за оне Србе који хоће, може решити косуверенитетом, увођењем и КМ и РКС ознака на истој таблици.
&

Иначе, санкције Руској Федерацији ћемо увести, ако нам САД и чланице ЕУ, као и РФ и НР Кина, чланице СБ ОУН пре тога гарантују да ћемо по увођењу санкција, због својих искустава, имати позицију изузећа из свих светских војно-политичких сукоба и увођења санкција било коме.

спроводити, ако је циљ сила да се овде не започиње рат.

Његово спровођење би донело мир, стабилност и просперитет свим овд

Претходно бисмо договорили са Русима да нам не дижу цену гаса и уопште енергената које набављмо од њих. Очекујемо да ћемо имати разумевања за такав став.
&
Брислески споразум, који смо ми остварили, а Албанци нису, нарочито кад је у питању Заједница српских општина, у суштини је био нелегалан, јер како можемо да прегпварамо са ентитом (државом) коју не признајемо. Осим тога, ЕУ није заједница која је у целини признала Републику КОсово, па самим тим не може бити ни заступник Републике Косово, а још мање глунмити неакакву ОУН.
Узгред, ЗСО се може претворити у ЗОВС (Заједницу општина са већном Срба)
Легалније и логичније би било да смо преговоре око Косова водили са САД као заступником Републике Косово. Те преговоре бисмо наставили убудуће, а од бриселских споразума применити све, ако и Република Косово испуни све.

&
Овај ПОСЕБАН КОМПРОМИС са косуверенитетом као основном платформом има сврхе

ашњим народима, јер представља корак даље од замрзбутог конфликта и укида сваку претпоставку о потпуној независности Косова, које је МСП прогласио за посебан случај.
Ако је циљ сила да се овде започне рат, онда се за заштиту морамо обратити оној сили којаје заинтересована да брани наш интегритет и суверенитет.

&
И на крају да констатујемо да ПОСЕБАН КОМПРОМИС није у нескладу са Преамбулом Устава Републике СРбије, нити са резолуцијом 1244, која не искључује суверенитет Србије, па чак ни са Ахтисаријевим планом о „надгледаној независности“ и, што је не мање важно, ни са ставом МСП да је Косово посебан случај.
Само су досадашњи преговори са „Приштином“ у нескладу са нашим Уставом.
Тај несклад ћемо исправити ступањем у преговоре са САД око Косова и укључењем ОУН међу гаранте Споразума између Републике Србије и Републике Косово – РНД Косово.
&
Узгред, да је у релативно, а не потпуно независној држави Косово већ имеплементиран косуверенитет у косовској полицији не би били само грађани српске националности, него и званична српска полиција, па онда та полиција не би спроводила мере, које држава Србија оцени као неповољне по Србе.

Ту српску полицију, унутар косовске полиције, би једним делом финансирала РНД Косово, а другим Република Србија.

Међутим, наша пољопривреда (сточарство, млекарство, ратарство, воћарство, повртарство, пчеларство… ),уместо да се развија и јача, све више пропада!
Како која власт дође све више упропашћава пољопривреду, наше основно и највеће богатство, наш могући извор моћи!
Уместо коришћења и развоја тог извора код нас се већ 20 и више година форсирају „стране инвестиције“, чак и оне које нам угрожавају животну средину, дакле, и пољопривреду.
То се мора променити!
Јер развијена пољопривреда, а не ова (до)садашња, је сигуран начин да опстанемо
и коначно постанемо развијена земља.
То је наш основни циљ, који ћемо заједно са вама остварити.
&
Досадашња пољопривреда је била: хаотична, смушена, пуна фраза у стилу: “može da hrani celu Evropu”. Неозбиљна, непланска, па је чак и таква представљала стуб српске економије.
Развијена пољопривреда у данашњем свету не значи ни некадашњу “заосталу”, нити ГМО-пољопривреду, значи пољопривреду која води рачуна о природним квалитетима (органску), пољопривреду географског порекла, (футошки купус, ивањички кормппир итд.), производе упаковане у природну лепо дизјнирану амбалажу итд.
&
Они који се буду бавили развијеном пољопривредом носиће име: агропредузетници и имати сва права која имају и други предузетници.
Развијена пољопривреда ће бити тесно повезана с амбијенталним, нарочито руралним туризмом. Многи послови ће бити обављани дигитално.
&
Развијена пољопривреда представљаће нашу “индустријску (тачније пољопривредну) револуцију”.

&
Иначе, развијена пољопривреда, што је наш план за Србију, и ово новопечено рударство, које се одвија за корист страних компанија и домаћих полититчара – не иду.Та рударска пракса, која загађује земљу, воду и ваздух, мора се обуставити, по сваку цену, јер угрожава не само опстанак пољопривреде него и опстанак земље уопште.

ОДЛУКА ЈЕ ВАША

Моментално владајући се превише ослањају на стране инвестиције од којих су нам неке донеле прљаву технологију, која уништава животну средину и пољопривреду.

Прозападна (проевропска) опозиција се у том смислу понаша исто.

Десничарска опозиција, додуше, прича о домаћој економији, али подразумева да је она може остварити „својом снагом и памећу“, што је нетачно.

Са екипом стручних људи од Србије ћемо направити земљу са развијеном домаћом привредом, а нарочито пољопривредом.
Потребно је да нам поклоните поверење бар две године и то ћемо урадити.
Све друге варијанте су претварање Србије у сиромашну колонију.

Ми смо организација која окупља стручњаке и оне који то нису, али су за то да стручњацима различитих профила припадне централна власт у држави, што је у интересу већине народа, јер само стручњаци су кадри да обнове и развију домаћу економију и тиме омогуће народу пристојан живот.
Поредак у којем би ствари стајале тако назвали смо демократска меритократија. Он представља својеврсну алтернативу парламентарној демократији, која се у нашим условима јавља сваки пут као партократија, владавина партија, односно партијских челника. Особина таквог поретка, у коме владају партије и партијски челници, није само недемократичност, него и, што је и горе, нефункционалност.
&
До демократске меритократије бисмо дошли или легално, добијањем избора, скупштинске већине, која би изгласала Референдум о промени политичког система или легитимно, општом „побуном“ и покретањем Референдума. Први начин је бољи, због света, поготово евро-америчког. A та два начина би се, буде ли потребно, могла и искомбиновати.
&
Изнећемо Вам укратко своје ставове, а Ви видите да ли се и у којој мери слажете са њима, па нам се, у складу са тим, јавите како бисмо били у комуникацији и договорили се о даљим корацима, који би довели до сигурног бољитка у Србији:
            Власт која и не тражи, а камоли да налази начине за обнову и развој домаће економије, као предуслова за пристојан живот народа, која неселективно форсира економију страних инвестиција и тиме нас претвара у сиромашну колонију, која подржава стране фирме као што су Рио Тинто, Зиђин и друге , које су еколошки штетне, чак могу да изазову еколошку катастофу, која води нелегалне (неуставне) преговоре са Косовом као да је Косово признала као државу, а није, која прави негативну селекцију државних службеника, јесте власт, али не у корист Србије, него влада у своју и у корист страног капитала.
          Такву власт смо мање-више имали и пре ове, чији стуб представља Александар Вучић. Зато и бившу и садашњу власт гледамо као суштински исте, објективно усмерене против интереса Србије без обзира шта причају њени представници, који као сада ови, демагошки рецитују „Живела Срија“.
           За све побројане проблеме ми имамо предлоге решења, које ћемо Вам изнети ако сте заинтересовани.
           Хвала на пажњи. С поштовањем,

www.aspokret.rs kontakt@aspokret.rs
Председник Управног одбора Асоцијације, Драган Атанацковић, социолог и аутор књиге
ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ

ШТА ЈЕ СТВАРНИ СПАС ЗА СРБИЈУ?

Асоцијација за обнову и развој – Реструктура јесте реалан спас за скоро уништену Србију зато што ће када добије скупштинску већину изгласати одржавање Референдума на коме ће се одлучивати о успостављању система демократске меритократије, а то значи настајање поретка у коме ће стручњацима различитих профила припасти централна власт у држави, јер је то у интересу већине народа, будући да му само врхунски стручњаци, преко развоја домаће економије, могу стварно, а не демагошки, обезбедити пристојан живот.
Поредак демократске меритократије представља својеврсну алтернативу парламентарној демократији, која се код нас јавља као владавина партија, односно партијских челника. Поретку, у коме владају партије и партијски челници, не недостаје само демократичност, него и функционалност.
Победа АС ПОКРЕТА биће победа Србије над вековним силама владавине ненародности и антисрпства, која је сад доживеле кулминацију!
Под антисрпством се мисли и на неoпрезно стварање Југославије, која је могла да се створи и другачије, не само са „добрим намерама“ које су одвеле у пакао,и на Милошевића који је искоришћавао српство за своје владарске амбиције, а стварно био комуњара, не ни комуниста, и на „жуту власт“ која се „извињавала“ и на вучићевско манипулисање српством, док исте Србе и друге држављане Србије, као и саму Србију продаје. И, наравно антисрпство је сваки облик шовинизма који се представља да је српски.

Одржавање редовних или ванредних парламентарних избора је УЗАЛУДНА РАБОТА, ако на њима не учествује и не победи опција, која је за ПРОМЕНУ СИСТЕМА и која ће то, кад победи на изборима, помоћу Референдума извести.
&
Јер само ПРОМЕНА СИСТЕМА, односно увођење ДЕМОКРАТСКЕ МЕРИТОКРАТИЈЕ, као поретка у којем влада савез већине народа и врхунских експерата, Србији коначно и неопозиво може донети у бољитак. Све остале варијанте су ГУБЉЕЊЕ ВРЕМЕНА и заиста УЗАЛУДНА РАБОТА.
&
Промена система и увођење демократске меритократије је једини политички циљ Асоцијације за обнову и развој – Реструктура.

Изашла је из штампе књига „ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ“ која се први пут бави проблемима настајања функционалног система, који представља сигуран излаз из невоља Србије и увод у рационалну и одрживу домаћу економију.
&
Да сазнате како да Србија изађе из политичких, економских
и социјалних невоља у које је запала,
пошаљите нам своју адресу, име, презиме
и број мобилног телефона на имејл:
kontakt@restruktura.org
или на телефон: 065 508 1918
и ми ћемо вам
БЕСПЛАТНО послати књигу,
која пoказује како да се уведе систем
ДЕМОКРАТСКЕ МЕРИТОКРАТИЈЕ,
који je сигуран излаз из невоља Србије.
Платићете само поштарину (250 дин.)!
&
„Нисмо ни за комунизам, ни за либерални капитализам,
него за демократску меритократију,
поредак заснован на савезу већине народа и експерата.“ (Д. Атанацковић)

Наш циљ је да доведемо способне (експерте из разних друштвено корисних области) на власт и да им препустимо да воде привреду и државу, укратко: да референдумом успоставимо систем демократске меритократије.
Да бисмо остварили тај циљ ступићемо на политичку сцену Србије,, као организација /Асоцијација за обнову и развој – Реструктура/, која ће, кад буде могла, учествовати на изборима за Народну скупштину Србије.
Наравно, било би идеално када бисмо одмах освојили већину скупштинских места, јер тада бисмо могли да изгласамо одржавање Референдума за кориговање политичког система.
Али та вероватноћа, да освојимо „из прве“ већину места у парламенту је мала.
&
После дужих дискусија на ту тему, решили смо да уђемо у Парламент и ако не освојимо већину, с тим да наше борављење у Скупштини буде посвећено само једној и то овој теми:

“ Све досадашње власти у Србији су се
углавном бавиле „страним инвестицијама“,
претварајући тако Србију у колонију,
а народ Србије у сиротињу.
И то је главни проблем.
Можда Вучић, Ђилас и остали сматрају
да ово друштво
нема способних за покретање
домаће економије и омогућавање
пристојног живота, па се зато
ослањамо искључиво на стране инвестиције,
са којима имамо минималац, који не покрива
ни минималну потрошачку корпу.
Ми мислимо да способних има
и настојимо да способне
(експерте из разних области)
доведемо на власт и да им
препустимо да воде привреду и државу.
ТО ЈЕ НАШ ЦИЉ.„
&
Ово бисмо, у разним варијантама, понављали из седнице у седницу, јер то је суштински проблем Србије, који се мора решити.
Што пре – то боље!

Све досадашње власти у Србији су се
углавном бавиле „страним инвестицијама“,
претварајући тако Србију у колонију,
а народ Србије у сиротињу.

И то је главни проблем.

Можда Вучић, Ђилас и остали сматрају
да ово друштво
нема способних за покретање
домаће економије и омогућавање
пристојног живота, па се зато
ослањамо искључиво на стране инвестиције,
са којима имамо минималац, који не покрива
ни минималну потрошачку корпу.
Ми мислимо да способних има
и настојимо да способне
(експерте из разних области)
доведемо на власт и да им
препустимо да воде привреду и државу.
ТО ЈЕ НАШ ЦИЉ.
&
И остварићемо га у склопу спровођења пројекта: „Обезбеђивање и очување задовољавајућег животног стандарда држављана Републике Србије“.

Земље у којима народ пристојно живи с правом се зову демократске, јер остварују основни циљ народа: пристојан живот. Све остале земље нису демократске ,чак и кад се тако зову. У њима се влада над гладним народом. Ко влада? Политичари, тајкуни, страни капитал. То се мора завршити неком променом. Што мирнијом и темељнијом – то боље.

&
Стање у фрижидеру и новчанику је мерило успешности власти и мерило демократије.

&
Демократија је владавина народа, по дефиницији и теорији.
А народ влада само ако се остварује његов основни циљ: сигуран опстанак и пристојан живот.
Међутим, у пракси се демократија претвара (а нарочито где може, а може у Србији) у владавину над народом.
И то гладним и незадовољним народом.
И све је легално, а ништа легитимно.

&
Не постоји народ ради демократије, него демократија ради народа.

&
За народ је најсигурније да се држи поретка у којем главна улога припада њему, тако што се остварује његов основни циљ: пристојан живот. То је заиста демократски, све друго је манипулација. Шта ће гладнима слобода говора? Да слободно говоре да су гладни и да на томе остане, да се ништа не промени? Слобода говора је, наравно, потребна, али да има сврхе изговорено, а не да оде у ветар. То није демократија. То је неквалитетно друштво под маском демократије.

Свака власт настоји да уради нешто за себе. То је политички аксиом. Зато је потребно контролисати је, а то се најбоље чини преко увида у остварење народног циља: пристојног живота. Кад то оствари, нека ради и за себе. Никако обрнуто: да ради прво за себе, а народу обећава пристојан живот за две, три, четири… године. Као што се овде ради поодавно.

&
У суштини народ не тражи много од власти: да буде сигуран и да пристојно живи. Није то никакав неостварљив циљ. Па зашто се не остварује? Зато што се на њему и није радило, све власти имају „пречег посла“. Па чак и оне где народ релативно пристојно живи, а камоли ове по кобајаги-демократијама. Оне су опседнуте собом и својим партијама : да награбе што више док им траје мандат. И да обнове мандат, да грабе још.

Зашто се може рећи да народ у демократској меритократији влада? Зато што се његов главни циљ: сигуран опстанак и пристојан живот у њој остварује. И што су око тог циља ангажовани и експерти (Скупштина експерата) и носиоци извршне власти.

Требало би увести закон који би рекао: „Свако лице и организација који су већ били на власти у протеклом периоду, у којем се нису остваривали циљеви народа: сигуран опстанак и пристојан живот, нема права на даље такмичење за извршну власт.“

Инке, које су уништили шпански конквистадори, имале су бољи социјални систем од многих савремених земаља, а нарочито од Србије. Владари покрајина су имали дужност да најпре збрину поданике и удовице, а онда су могли да се посвете себи. Ко ради тако у савременим демократијама ? У САД? Нико. Овде: нико. У појединим северним европским земљама се нешто налик томе и догађа.

Где је систем демократскији? У САД или у Русији? На први поглед би се рекло у САД. Али није. Влада мртва трка. Чак је у појединим сегментима демократскији у Русији, иако незнатно.
Заправо те две суперсиле подједнако лоше испуњавају основни циљ народа. САД и мање него Русија. Чак би се могло рећи да су САД највећа недемократска земља, која носи демократско име. Мада су то њихове ствари и ми „мали“ је најбоље да се не петљамо у то.

Најважнија одлика демократије је испуњење демоекономског императива: обезебеђење услова за пристојан живот народа. Демократије које нису то обезбедиле звече „као лим на ветру“ и немају право да се називају демократијама. Џаба слобода говора кад слободно можеш да кажеш да си гладан, па и да демонстрираш против тога, а ништа се не мења. Разлика између диктаторског и празно-демократског поретка је што у диктаторском не смеш да се буниш, а у „демократском“ смеш, али је узалуд. И још ту твоју узалудну побуну неки политичар-замлата назове „знаком здраве демократије“.

Народ је већ навикао (ако се на то уопште може навикнути) да буде подјармљен, лаган, манипулисан. У свим системима , па и у „свом“-демократском. Рекло би се да и демократије чека нека врста револуције, о дносно темељне промене. Не може овако у недоглед. Као што није могао ни комунизам. Морао је пасти.

Иако су и диктаторима и демократама (демагозима) уста пуна народа, народ и са једнима и са другима пролази слично: жедан је преведен преко воде, гладан преко хране.

Зашто се ретко помиње прва обавеза демократије: да народу омогући пристојан живот? Да ли случајно?

Прва обавеза демократске меритократије јесте да народу омогући пристојан живот. Прва и основна. А она то и може за разлику од постојеће „демократије“. Поготово овде, у Србији.

Не постоји социјална и несоцијална демократија, свака је социјална, иначе је бесмислена. Демократија, као владаина народа, је дужна да народу омогући добар социјални статус, односно пристојан живот.

Ако се демократије не тргну, поготово у земљама као што је Србија, проћи ће као комунизам.
Замениће их бољи, функционалнији систем, конкретно: демократска меритократија.

Утисак о политичком беспућу су створиле управо савремене демократије, а поготово у бившим комунистичким земљама, које су пуно наде полагале у долазак демократије. Сад изгледа као да је и то била превара и да излаза нема. А има, он је корак даље од класичне демократије, у демократској меритократији, као заиста демократском и , што је не мање важно, функционалном поретку.

Демократија је владавина народа у којој је народу омогућен пристојан живот и све досадашње демократске слободе.Тако дефинисана демократија је заправо демократска меритократија, демократски и функционалaн систем. Меритократска управа омогућава функционалност поретку. А већина народа се на референдуму изјашњава као сагласна са меритократском управом.

Зашто је демократска меритократија сигуран излаз из социјално-економских недаћа? Зато што је заснована на меритократској (функционалној) управи и зато што спроводи циљеве народа, а пре свега онај везан за пристојан живот. А за то управљачи- меритократе имају и енергије и знања за разлику од садашњих политичара који енергију троше на демагогију и изборе и који углавним немају знања.

Черчил је рекао да је демократија најбољи поредак међу свим лошим порецима. Значи ли то да се људско друштво не може, бар у функционалном смислу,оптимално уредити? Не значи.
Демократији фали функционалност и има вишак: лако склизне у охлократију. А то се решава успостављањем напредне верзије демократије, демократске меритократије, функционалног поретка, који не може склизнути у охлократију, владавину олоши.

Укратко: шта је демократска меритократија? То је демократски поредак, који настаје референдумом и у којем је поседовање знања и постизање добрих резултата једина препорука за бивање у власти.

Демократска меритократија је напредна или „апгрејдована“ класична демократија (демократија 2.0), а напредак се састоји уи повећавању функционалности (због меритократске, експертске управе) и у избегавању охлократије, која прати демократију као сенка. А поготово у земљама као што је Србија, где на власт долазе људи са плагијаторским дипломама.
У суштини демократска меритократија је напредна демократија у којој су отклоњене мане класичне демократије.

Сваки поредак има мане. Понекад су те мане толике да претварају поредак у своју супротност. Таква мана у демократији је да може да лако склизне у охлократију, владавину олоши. То се видело на примеру фашизма, нацизма, а види се и данас у Србији, на пример. Зато је, а поготово у таквим земљама, неопходно увести „апгрејдовану“, напредну демокртатију. А то је демократска меритократија, демократија 2.0, речено језиком интернета.

Сви се слажемо да се у Србији лоше живи: и власт и опозиција и народ. И ми из Асоциајције Реструктура. Само су нам понуђена решења за то различита. Власт нуди стрпљење и страна улагања (којих баш и нема пуно и од којих се „нећемо ‘леба најести“, као што се никад нико није најео). Опозиција за ситуацију криви власт и не нуди баш неко своје решење. Народ је подељен: већи део сматра да то тако мора бити, а мањи да је власт крива и пљачкашка (по томе је овај мањи део сличан опозицији, али неће да са њом има ништа).
Па ево и ми из Асоцијације Реструктура нудимо нешто: да напустимо постојећи систем и уђемо, помоћу референдума, у систем демократске меритократије. Прилично смо сигурни да ћемо тако изаћи из социјално-економских недаћа.

Слажем се да демократија у себи треба да садржи и слободу говора, удруживања, слободу медија и све што демократско друштво садржи. Али, пре свега, да народ има пристојан живот, то је „најсветија“ дужност демократије. Сиромашне демократије не могу бити демократије, увек се извитопере у неку врсту охлократије, владавине олоши. Брана томе је демократска меритократија. Она демократију чини богатом, односно местом пристојног живота и спречава охлократију да настане и завлада.

Народ, бар већина, би већ једном могао да се тргне и да погледа какав му поредак одговара: онај у којем ће бити поданик или владар, бар у смислу одређивања циљева. Јер шта је циљ већине народа? Пристојан живот. Зато је насео и комунизму, очекујући остварење тог циља. И док му се чинило да се то остварује, није се ни бунио, бар у већини. Али и то је била обмана, заснована на ино-задуживању. У демократију је народ у Србији ушао после губитака ратова. Надао се бољем. Опет узалуд, опет је обманут. Сад више нема чему да се нада, осим да не буде још горе. Постао је поданик, купују му гласове на изборима. Сиромаштво је све веће. Има ли излаза? По мени и нама из Асоцијације Реструктура има и он је у меритократској управи, односно у систему демократске меритократије. Меритократија је Кини, на пример, помогла да од сиромашне земље постане друга у свету у економском смислу, да сведе сиромаштво на безначајан проценат.

Систем који је изродио Вучића, и све претходне „вучиће“ је демократија без заштите од охлократије, владавине олоши.
Тај улаз охлократије у демократију демократска меритократија, напреднија опција демократије, затвара, јер у њој у органе власти може доспети само ко поседује стручне референце и остварује добре резултате, а пре свега оне које се тичу основног циља демократског поретка: пристојног живота народа.

Ко су потенцијални чланови Скупштине експерата, тела другог по јачини у демократској меритократији? Прво и најважније тело је Општа скупштина, коју чине сви пунолетни са правом гласа. Чланови Скупштине експерата су доказани зналци, са радовима иза себе, баш као што су то и чланови Академије наука. То зналаштво се тиче области на којој ће земља градити домаћу привреду, конкретно у Србији: пољопривреда, туризам и ИТ сектор. Пре свега из тих области, мада не и једино. Такви људи већ постоје, само су удаљени од власти. Уместо њих у Србији владају људи чије су дипломе непостојеће или плагијати, а то је охлократија, владавина олоши, последица „незаштићене“ демократије. Тој охлократији се мора стати на пут, а може помоћу демократске меритократије, која охлократију у старту искључује као могућност.

Демократска меритократија је заштита класичне демократије од сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине олоши). То је посебно потребно урадити у сиромашним демократским земљама, као што је за сада Србија, које постају жртва охлократије.

Демократска меритократија је демократија без пратећих мана: сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине олоши). Нека врста „дестиловане демократије“, демократије којој се не може угрозити њена суштина као што се угрожавала класичној, незаштићеној демократији.

Демократију су на Западу излагали опасности и девастирању, поједностављено речено, капиталистички богаташи и њихова неувиђавност, кад је у питању живот народа. То је и донело нацизам. На Истоку демокартију уништава сиромаштво и небрига владајућих за народне проблеме. Изузетак у извесном смислу чини Кина, која има меритократску управу. Уређење света још увек није демократско, бар по суштини и стварности, иако се демократија „продаје“ за најбољи поредак. У принципу је то тачно, поготово ако се демократија заштити од својих мана, али у стварности није. Готово свака земља, која је званично демократска, изналази начине да „заобиђе“ демократију. Поједине заобилазе њене мане, али већина и њене врлине (добар стандард, слобода говора, медија итд.)

Некад давно на једном скупу људи, незваничном, опуштеном, давно пре нове ере, један „фантаста“ држећи у руци округлу ствар рече: „Кад се буду изградила кола која ће стајати на четири овакве округле ствари – превозићемо десет пута већи терет!“ За тренутак га сви погледаше забезекнуто, а онда се громогласно засмејаше тој лудости. Један, повративши се од смеха, га упита:“А како се зове та округла ствар?“ На то „фантаста“ рече: „Точак!“ Истог часа то је постао његов надимак. И наставише да се смеју. Шта је после било – зна се.
То је прича и о демократској меритократији.

Народу су „хлеб насушни“ обећавали разни: и краљеви и аристократе и капиталисти и политичари. Обећавали али не испуњавали обећање. Ко им то може испунити? Само они који могу, а то су експерти, поседници друштвено корисних знања. А они то народу нису ни обећали, јер се нису борили за власт над њим, нити бих рекао да су за такву власт заинтересовани. Мада ће се морати укључити, ако ништа да уклоне досадашње преваранте, који и њима сметају, који их багателишу.

У Америци су ствари прилично јасне: ко нема пара не може учествовати на изборима (грубо преведено). Можда то и није сасвим у реду, али је јасно. Да ли је демократски? И да и не. Не, јер поседовање новца није сигуран знак нечије способности. Док је поседовање знања сасвим сигуран знак нечије способности и вредности. Поседовање знања је у демократској меритократији знак да неко може у Скупштину експерата или на изборе за извршну власт. Да ли је то демократски? Да, јер служи остварењу демократског циља: пристојног живота. Да, јер помаже већу функционалности власти.
А функционална власт је демокртатска, јер служи остварењу демократских циљева. Нефункционална власт је одлика тромих и демагошких система, што демократија не би смела да буде, да би остала привлачан систем. У томе јој може помоћи демократска меритократија, као функционалан систем.

Ако је неко богат новцем, он и може и не мора бити од значаја за народ, па самим тим и за демократију. Он може неку суму издвојити у хуманитарне сврхе. И слично. А и не мора. Може све своје задржати за себе и своју породицу.
Ако неко поседује друштвено корисно знање из пољопривреде, на пример, он је по дефиницији користан за народ, па самим тим и за демократију. Питање је само да ли ће бити адекватно „искоришћен“. Највећа корист од њега је да буде члан Скупштине експерата и да одређује пољопривредну стратегију, на пример. Али такви људи се још недовољно користе, бар у Србији, где власт држе углавном нестручни и плагијатори, где је на делу охлократија (владавина олоши).

Кина је од нефункционалног комунистичког система увођењем меритокатије, као начина управљања, створила функционалан поредак, у великој мери укинула сиромаштво и избила у врх, као економска сила и геополитички фактор, а почела је дозирано да спроводи и неке демократске мере. Ми ћемо народ одмах питати да ли хоће меритокрастску управу, која ће побољшати функционалност постојећег система, укинути оволико сиромаштво, развојем домаће економије, и уклонити охлократију (владавину олоши).

Ово су кључне недемократске појаве: сиромаштво народа, нефункционалност система, нестручни људи на власти. Систем који то има је псеудодемократски и мора се укинути. Иначе ће се са таквим системом стићи назад у ропство, све под маском демократије. Пристојан живот народа, функционалност система, стручни људи на власти – то су особине квалитетног демократског друштва. А у то се стиже демократском меритократијом.

Народ влада постављањем циљева, а основни циљ народа је пристојан живот. Без тога нема ни демократије, владају узурпатори и олош.
Експерти владају знањем како да се оствари главни народни циљ. То народ не зна и не мора да зна.
За народ је најбоље да верује струци и ником више. Обећања могу да дају само они који ће их испунити, а то су експерти, а не досадашњи политичари, који су се овде претворили у гомилу бесловесне олоши, која обећава свашта, а не уради ништа и тако деценијама. Томе се мора стати на пут.

Наравно да је важно шта већина народа мисли и хоће, иако то није мерило истине. Истина се мери „објективнијим“ параметрима, провереним чињеницама.
Зато носиоци истине („објективне истине“) морају доћи у владајућу позицију, како би заблуде престале да владају. А још увек итекако владају.

Може нека партија нудити програм сличан нашем (стручњаци на власти, пристојан живот за народ, развој домаће економије). Али ако та партија због тога хоће да буде главна, да дође у позицију скупштинске и извршне власти онда јој треба рећи:НЕ. Може се у демократској меритократији такмичити за извршну власт, ако има референце. Главни остају Општа скупштина и Скупштина експерата. То је суштина. Свако може рећи: Експерти на власт!, али онај , који то предлаже, се мора повући, а не да буде испред оних које предлаже. То би опет била демагогија. Речено-учињено, једино је мерило тачности и доследности.

Положен је камен темељац за бољи систем: уобличена је и презентована идеја демократске меритократије, система који класичну демократију штити од нефункционалности, сиромаштва и охлократије (владавине олоши).

Сиромашан народ не може уживати у благодетима демократије.

У охлократији је могуће изнети масне предизборне лажи и обећања, не испунити их и поново учествовати на следећим изборима.
Политичко преварантство је, за разлику од осталих, легално.
У том смислу је охлократија део свих или скоро свих познатих демократија.

Народ је у Србији и сличним земљама у позицији суверена коме се партије званично клањају, а он иде одрпан и гладан.
Народ је преварени суверен кога су слуге (партије) надиграле и ставиле у подјармљен положај.
Зато се такав систем, са превареним сувереном, не може звати демократским, јер ни у ком смислу не служи суверену, народу.
То је партократски и охлократски систем, у којем је народ потчињена и преварена групација.

Постоје две врсте неспособних: они који су способни само за себе и они који су способни само за друге. Способни су способни и за себе и за друге.

Охлократија, између осталог, значи и : владавина некомпетентних, какве је било и у доба комунизма, а има је и сада у доба неселективне, неквалитетне демократије.
Узгред речено, Кина је из те врсте владавине (владавине некомпетентних) ушла у меритократију под плаштом Комунистичке партије. Бар је прескочила неквалитетни демократију. Додуше заобишла је и демокртатију уопште, па има систем за који нема демократску подршку народа.
Неквалитетна демократија и одсуство демократије су, у крајњем исходу, исто, с тим што је оно прво и горе јер пружа утисак постојања демократије. У случају Кине меритократско управљање је, са функционалног становишта, боље и може се временом „демократизовати“, док од неквалитетне демократије никад неће настати функционалан систем.

Демократска меритократија је квлатитетан демократски поредак који остварује основни интерес народа – пристојан живот и у којем власт, уз сагласност већине, имају компетентни, односно стручњаци.

Кина је једина, од свих комунистичких земаља, комунизам заменила меритократијом (владавином компетентних) и постала „„водећа економска сила и значајан геополитички фактор“. Иако и даље званично задржава комунистичку идеологију, у стварности је битна меритократска управа.

Зато сада Кина, за разлику од ЕУ, на пример, не брине за могућност да је захвати нека популистичка владавина, типа крајње деснице или крајње левице.

Ако у једној кући има екстремно богатих, а у истој тој кући и екстремно сиромашних, да ли се ту ради о истој кући и адреси или нечему другом – о ситуацији да је неко запосео кућу и у њој завео „кућни неред“, својеврсно разбојништво? Већина западних земаља јесте колико толико уређена као кућа у којој влада друштвена равнотежа. У Србији није тако, у Србији је на делу „легално разбојништво“, пљачка и „легално безакоње“. Додуше, све је то подржавано и споља, од стране „уређених кућа“, и то због страха за своје интересе, а не зато што би модел Србије те земље хтеле за себе и код себе.

ММФ каже: Стимулишите грађане да се баве приватним послом, да се не уздају у државни. Лако је то рећи. Да би се то десило, требало би да приватни посао постане бар једнако привлачан и сигуран као државни, а није.
То је подухват који захтева озбиљан посао: преоријентацију домаће привреде. Обнову и развој у правцу пољопривреде (органска храна), мултилатералног туризма, ИТ сектора.
А то опет тражи нове ино-кредите и њихову наменску потрошњу, под будним оком експерата, односно Скупштине експерата. Што све скупа захтева увођење система демократске меритократије. Поред финансирања кредитом постоји и могућност „финансирања“ робом из развијених земаља Европе и света, куповином на „одложено“, јер роби је свуда боље него у магацину.

Завршило се првих 100 Трампових дана.
Неки медији се слажу у процени да 80 % онога што је обећао није испунио, просто- да је лагао.
И по томе није изузетак.
Имамо ми и домаћих шампиона у давању лажних обећања.
Има их и у региону. У Европи, Азији.
Свуда.
За разлику од обичног преварантства, које није легално, испада да је политичко легално.
Јер политичари кажу, слажу и – ником ништа.
Чак шта, поново учествују на изборима.
Што је најгоре, те лажи се тичу и живота народа, коме је све теже.
Какав је то онда поредак?
Демократски? Једва.
То је поредак у којем је могуће лагати и такмичити се за власт.
Такав поредак нема име.
Најсличнији је охлократији, владавини олоши.

Најважнији задатак или друштвени циљ демократске меритократије је испуњавање демоекономског императива: обезбеђивање услова за сигуран (безбедан) опстанак и пристојан живот.
Демократска меритократија није утопија, него реалан и изводљив пројекат, односно поредак, посебно препоручљив „сиромашним демократијама“ које се врло брзо изроде у охлократију, владавину некомпетентне олоши.

У систему демократске меритократије Општа скупштина, односно скупштина народа са правом гласа, поставља најважнији друштвени циљ: пристојан живот народа, Скупштина експерата тај циљ остварује.

Када ће доћи до интересне симбиозе између меритократа и већине народа?
Највероватније онда када слој меритократа увиди своју друштвену, а ускоро и политичку моћ.
Демократска меритократија је поредак који најбоље одсликава поменуту интересну симбиозу.
Меритократама је та симбиоза у интересу, јер уз подршку већине народа ће релативно лако узети власт, већини народа је у интересу, јер ће му меритократе омогућити пристојан живот, што је јасно и пре провере, а може се и проверити.

Народ сасвим сигурно може имати власт у једном смислу, да одређује који је основни циљ друштва, а то је пристојан и безбедан живот, и да у односу на испуњење тог циља даје поверење онима који ће имати власт. Да је тако гледао народ би се одавно отарасио свих демагога у Србији. Нажалост, осим потребом народ „гледа“ и вољом, а она уме да буде мутна и „компликована“. Тако народ може да изабере и оног ко му се допада физички, иако од њега нема вајде. Љубав би дефинитивно требало уколонити из политичких критерија и гледати трезвеније. И требало би увести одговорност, па и кривичну или бар прекршајну, за изговорена и неиспуњена политичка обећања.

“Народ који изабере корумпиране, преваранте, лопове и издајнике није жртва, већ саучесник” – каже једна од парола Протеста против диктатуре.

Можда је и тако, али од те истине нема вајде. Ти корумпирани, преваранти, лопови су том народу причали лепе приче, нетачне додуше. Зар интелигентни људи не знају да испричају „лепе приче“ и то тачне? Ту је шанса за настанак меритократије, и то демократске. Ево могућих слогана за кампању меритократа или за Референдум о кориговању политичког и економског система:

САМО СТРУЧНОСТ СРБИЈУ СПАСАВА; БОЉИ ЖИВОТ ЈЕ МОГУЋ САМО У БОЉЕМ СИСТЕМУ; СА НАМА НЕМА СИРОМАШТВА; ВИ СТРУЧЊАЦИМА ПОВЕРЕЊЕ, ОНИ ВАМА ПРИСТОЈАН ЖИВОТ, ПАРТИЈАМА ИЗВРШНА ВЛАСТ, СКУПШТИНСКА НАРОДУ И ЕКСПЕРТИМА;РЕФЕРЕНДУМОМ ДО БОЉЕГ СИСТЕМА …

&

Наука постоји откако су већ формирани „кокошка и јаје“, а на питање шта је било пре: кокошка или јаје, наука нема одговор и тешко да ће га имати. То је не чини мање значајном за људе, нити нечим што ваља одбацити у име празноверја и разних будалаштина, са којима се наука носила вековима. Одговор на нека „крајња“ питања је више ствар вере него науке, али нико нема право да своју веру намеће као „научни доказ“, то је бесмислено и чак безобразно.
Вера је вера и попуњава ствари на које наука нема одговор, а наука је наука и спречава да се вера користи и тамо где је научно јасно о чему се ради.
Тако је и у политици; нема разлога да се верује онима који нису „потковани“, стручни, који раде произвољно и обећавају немогуће ствари, и, наравно, не испуњавају.
Та вера је бесмислена и склони су јој они који верују у шта хоће.
У политици вера баш и нема места, а и кад је имала увек је доносила зло: сетимо се фашизма, нацизма, комунизма, национализама.
У политици су од вере профитирали баш најгори и најнижи карактери.

Некада су науку реметиле празноверице, недоказане будалаштине, произвољна вера (вера и тамо где се могло научно спознати).
Шта данас ремети науку?
Интерес, профит.
То је „тера“ да као здраве призна нездраве производе у исхрани, медицини.
То су ововремене недоказане будалаштине и празноверице.
Зашто науке још нема у политици?
Из сличних разлога. Стручни у политици се не дају тек тако убедити да је нетачно тачно.
А одсуство науке у политици потпомаже и већински став да су „сви способни за све“, што је, наравно, нетачно.

Ако неко може да вам омогући пристојан живот, то су доказани стручњаци, а не нестручни кадрови са лажним и купљеним дипломама. То је бар јасно. Да бисте на власти имали проверене стручњаке, мора се оформити систем демократске меритократије. Како? Помоћу референдума, дакле демократски.

Партије треба искључити из борбе за скупштинску власт, која треба да припада народу (Општа скупштина, Скупштина Локалних већа) и доказаним експертима (Скупштина експерата).
А партије, и то ако имају стручне референце, да постану извршни органи тих Скупштина и под њиховом строгом контролом.
Скупштина експерата извршну власт може сменити за дан, ако не ваља, без обзира на који је рок бирана.
Скупштину експерата чине људи са доказаним стручним интегритетом. Ту не може доспети свако.

Кинеско руководство (Денг Сијаопинг и екипа) није изашло пред грађане Кине са питањем да ли хоће или неће меритократску управу (управу зналаца), него ју је просто увело и то под фирмом Комунистичке партије.
Искрено, Комунистичка партија са тим нема везе, као ни Кина са комунизмом, али прагматични Денг Сијаопинг је сматрао да је тако најбоље.
Ако ни због чега то онемогућава стварање других партија, јер је систем званично једнопартијски, а можда и (незванично) беспартијски.

(Денг се сматра сржју друге генерације кинеских лидера и главним архитектом новог начина социјалистичког размишљања и економских реформи. Денг је отворио Кину страним инвестицијама, глобалном тржипту и ограниченој приватној конкуренцији. Он је заслужан за преображај Кине у једну од најбрже растућих економија при чему је значајно порастао животни стандард више стотина милиона Кинеза. На партијској конференцији 1961. године рекао је његову најзначајнију изреку: „Није важно да ли је мачка црна или бела, важно је да лови мишеве. – Википедија)

Народ је у Србији и сличним земљама у позицији суверена коме се партије званично клањају, а он иде одрпан и гладан.
Народ је преварени суверен кога су слуге (партије) надиграле и ставиле у подјармљен положај.
Зато се такав систем, са превареним сувереном, не може звати демократским, јер готово ни у коjeм смислу не служи суверену, народу.
То је партократски и охлократски систем, у којем је народ потчињена и преварена групација.

Државе постоје да би, у основи, пружиле пристојан живот већини, а више од тога онима који то имовином и талентом заслужују.
Такве државе су не државе са социјалнм правдом (јер појам „правде“ је преширок), него са друштвеном равнотежом, у којој нема драстично сиромашних, гладних итд.
Где тога има, нема демократије.

Са ентитетом Република Косово се морамо разграничити и учинити све као да је тај ентитет, иза кога стоје „непознати починиоци“, независна држава, с тим што му ту независност речима нећемо признати.
То је све што можемо, а није мало, поготово за силу каква смо ми.
Јер кад је истина или тачност прогнана из стварног стања и стварног, фактичког поступања, речи су једино место њеног становања.
Како ће бити уређен ентитет република Косово, није наша ствар, као што и ентитет није наш.
Наша је територија Косово и Метохија, јер је нисмо ни изгубили у рату, ни продали, ни поклонили.
Та територија је наша док нам се не докаже супротно од стране меродавних светских институција, од ОУН и Савета безбедности. Уколико на томе бнуду инсистира ле те две институције, ми ћемо се званично одрећи територије Косова и Метохије.
Иначе, са тим, што је та територија наша, у оваквом свету до даљњег не можемо ништа.
Немамо на њој никакве ингеренције.
И то је чињеница, као што је чињеница да је територија наша.
Укратко, ради се о преседану, од којег користи има само она страна која га је и направила.
И то је тако.

Чињеницу да не живи човек, па ни народ о „самом хлебу“, обилато користе политички манипулатори свих врста поредака, па и демократског.
Међутим, ма колико да је то тачна изрека, последњи који народу дају то што је „више од хлеба“ су поменути политички манипулатори.
Њихова „дажбина“ је сплачина, заводљив отров, обично националистичког типа.
Од политичких делатника народ пре свега ваља да очекује и тражи пристојан живот.
Те потребе су основне.
Све друге потребе народ ваља да задовољава на другом месту: у својој култури или религији.
Политички делатници нису ту да задовоље потребе такве врсте, а упорно се то догађа, јер већина од њих очекује и оно што нису кадри да пруже.
Очекујући од политичких делатника превише, народ не добија ни оно што је нормално и што би могли да му пруже – пристојан живот.
Зато је већину лако обманути, кад се не држи својих основних потреба.

На крају крајева, због једнострано проглашене независности и због погрешака које је српска власт учинила у периоду Милошевићеве владавине, између Србије и ентитета Косово мора доћи до неке врсте Уговора, који ће легализовати садашње стање.
Тај Уговор, под покровитељством и гаранцијама ОУН, мора садржати питања која су од битног значаја и за српски и за шћиптарски (албански) народ.
То ће бити процес легализације нелегално подигнуте „државе“.
У том Уговору је најбоље да обе стране буду не баш задовољне, али не ни незадовољне.

Ако народи у демократском уређењу немају право на власт која ће им разним адекватниом мерама створити услове за пристојан живот, реализовати демоекононмски императив – онда чему уопште бирање власти, која то не омогућава или слаже да ће омогућити, а онда четири године спроводи другу, „осиромашавајућу“ политику? И при томе је и даље легална и легитимна, иако је прекршила обећање. Као што је сада случај у Грчкој и не само у Грчкој.

Нема квалитетног друштва без пристојног живота народа, самим тим ни квалитетне демократије.
Отворено друштво је мање-више добра ствар, али, да се не лажемо, тешко га је „спроводити“ у сиромашној земљи. У сиромашној земљи све је подређено „голом опстанку“, а институције су „потчињене“ ономе ко држи власт. Ту „отворености“ нема. Осим у причама које служе манипулисању домаће и светске јавности.

Је ли Иран, на пример, демократско друштво? Имају изборе. Немају баш слободу изражавања, не признају равноправност жена, и немају пристојан живот. Пуно је „демократија“ у свету, али се на разуму не заснива скоро ниједна.

Шта је главна особина експерта?
Да је успешан у свом послу и користан целом друштву.
Тако гледано у влади Србије није ангажован ниједан експерт, осим формално.
Држање експерата је формалан чин, без стварих последица.
То су владари практиковали одавно и држали су експерте, који само њима значе и помажу, а не и себи или народу.
Да би помагали себи и народу, експерти морају имати власт. Ништа мање.

Демократија у Србији подсећа на посуду коју је пред лисицу ставила рода, и из које она, лисица, није могла да једе. Као што сви који нису чланови владајућих партија не могу да се окористе од ове демократије, која је, уствари, охлократија и партократија. Укратко: ненародна појава, „демократија без народа“.

Контролу партија, односно извршне власти не може вршити партијско тело, у шта је одавно претворен парламент, односно Народна скупштина.
То није очигледно само онима који неће да виде.

Кога представља Народна скупштина Републике Србије?
Да је излазност на изборе 66 посто или две трећине, могло би се рећи да Нардона скупштина представља народ.
Овако са излазношћу од педесетак посто, то се не може тврдити.
Кад се томе дода незванична куповина гласова, медијски неравноправно представљање странака, демагошке лажи, поготово владајућих, може се рећи да Народна скупштина заправо не представља народ, односно да не представља више од трећине народа.
Може ли таква да буде врховни орган власти? Наравно да не може, а бива.
Потпуно нелегитимно.

Кажу: „Власт је слуга, народ је господар“. Бар у демократији. Власт је исто што и господарење.
У демократији власт се има над онима који су извршни органи („извршна власт“). У демократији поданика нема, а кад има, као што незванично има, то није демократија. Изрека са почетка исправљена гласи: „Извршна власт је слуга, народ је господар.“ Или, прецизније, у демократској меритократији: „Извршни органи су слуге , а народ и експерти господари, народ први, експерти други.“ Или сасвим прецизно: „Извршни органи су слуге, Општа скупштина и Скупштина експерата су господари“.

Светом још увек не може да влада меритократски принцип, јер су носиоци плутократског принципа (профит без граница) исувише заинтеrесовани за „светска богатстства“ (нафта, руде итд.) и имају моћ да ту своју заинтересованост задовољавају. Меритократски принцип ће пре завладати у неким мањим земљама, под условом да за те земље нису значајно заинтересовани носиоци плутократског принципа. Да би меритократски принцип на светском нивоу постао владајући, потребно је да се његови носиоци у великим земљама организују око тог и таквог циља, а тај процес се вероватно неће скоро одвити, јер потенцијалне меритократе у тим земљама солидно, мада несразмерно учествују у деоби „друштвеног колача“.

Шта су САД? Развијена или неразвијена земља? Сви ће рећи: развијена, чак: најбогатија, при томе са стабилним демократским системом. А у тој таквој Америци 16 милиона деце гладује. Шта је то?

У демокртаској меритократији демократија ће бити схваћена као поредак у којем народ пристојно живи, а онда има и све „демократске слободе“. Такво схватање демократије меритократија може себи да приушти, јер је ем способна, ем незаинтересована за „пуко богаћење“, које је незајажљиво, што показује актуелно стање. Меротократија има прече циљеве, технолошки напредак, обављање послова и пројеката који су сад и незамисливи.

Зашто је пропала национализација у Великој Британији, на пример? Зато што су национализоване фирме даване на (зло)употребу „партијским кадровима“, што се радило и у тзв. комунистичким земљама. Није проблем у национализацији, него у управи, која је била нефункционална. Излаз из тога није пука приватизација, него функционализација управе, а то води у меритократски систем управљања.

Умешност владања се не састоји у томе да се „жедни преводе преко воде и гладни преко хране“, него у томе да се народу омогући основни пристојан живот. То је демократија, владавина народа, односно његових потреба. Све друго је демагошка прича, у којој се сиротињу убеђује да би требало да је „срећна“ што живи у демократији, без обзира како јој је заправо.

Генерално постоје два узрока свеопштег насиља.
Један узрок ј е глупост. Други је плутократски интерес, интерес капитала.
Пошто свет обилује и првим и другим узроком, насиље делује као потенцијално вечна појава.
Шта се уопште може против њега?
Применити насиље против узрока насиља?
Над глупошћу успоставити диктатуру памети, а над плутократским интересом диктатуру меритократског интереса?
Ако с е то икад догоди, биће то насиље над насиљем. И биће напредак. Догодиће се бар излаз из насиља којем су узроци глупост и плутократски интерес.

Ми смо организација, званично регистрована 2016. године под именом „Асоцијација за обнову и развој – Реструктура / Association for reconstruction and development – Restructure“, која окупља поседнике друштвено корисних знања (стручњаке) и оне који нису стручњаци, али су симпатизери идеје да власт припадне народу и поседницима друштвено корисних знања (стручњацима).
Суштина нашег политичког опредељења и система демократске меритократије је да сви пунолетни са правом гласа могу да бирају, а да у органе власти могу бити бирани само поседници знања и способности, којима трајање мандата зависи од постигнутих добрих резултата, а не од тога на који су период бирани. Ако вам је до бољитка, (а јесте), ово решење је једини реалан начин да се то и оствари. Све друго је празна прича, која се прича већ четврт века, а стање се не мења на боље, ма која партија била на власти. У систему демократске меритокартије партије неће имати власт, него ће, оне које буду способне, за одговарајућу плату, извршавати задатке које пред њих ставе народ (Општа скупштина) и Скупштина експерата, као највиши органи власти.

КОНЦЕПТ БУДУЋЕ ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ У ШЕСТ ТАЧАКА

Прва тачка је кориговање постојећег система и увођење система демократске меритократије, који представља сигуран и релативно брз излаз из социјално-економских недаћа и који ће зауставити катастрофалан „одлив мозгова“. Демократска меритократија је WIN-WIN комбинација.
Друга тачка је обнова и развој домаће економије, пре свега у правцу пољопривреде, односно органске пољопривреде и мултилатералног (сваковрсног) туризма, а онда и у другим областима привреде (ИТ, прерађивачка индустрија итд.). Та обнова и одрживи развој домаће привреде, за шта имамо и природне и људске ресурсе, је гарант сигурног опстанка и пристојног живота држављана Србије. У ову тачку спада и укидање могућности да странци купују земљу.
Трећа је однос према великим силама који је релативно уравнотежен, заснован на принципу „боље, ако је могуће, са свима него само са једном“. А то је повезано и са нашом традицијом.
Четврта је што коректнији и што нормалнији однос са ентитетом Косово, који се сматра државом, једино што ми ту државу, због начина како је настала, као такву, односно неазвисну, нећемо признати званично.

Пета је да улазак у ЕУ, уз сагласност већине народа, не одбијамо, само га не постављамо за једини стратешки циљ, него за стратешки циљ стављамо

Шеста је уравнотежен и мирољубив однос са земљама и ентитетима у региону.
&

САМО СТРУЧНОСТ СРБИЈУ СПАСАВА! ТО СВИ ЗНАЈУ, И СТРУЧНИ И НЕСТРУЧНИ.

Демократска меритократија је систем у којем, уз сагласност већине, односно Опште скупштине, коју чине сви пунолетни држављани са правом гласа или бар две трећине њих, на власт могу да долазе и на њој опстају они који поседују одговарајуће способности и знање и којима трајање мандата зависи искључиво од количине постигнутих добрих резултата, а пре свега оних који су везани за пристојан живот државаљана, односно грађана. Овај систем настаје на основу референдума, као најдемократскијег начина изражавања става грађана.

Да би настао и имао демократски легитимитет, потребно је да се за њега одлучи Општа скупштина, односно већина од две трећине пунолетног становништва Србије, а систем ће бити оповргнут тек ако се за то одлучи бар половина чланова Опште скупштине.
Сажето речено, демократска меритократија је реална алтернатива очигледно неуспешном партијско-парламентарном систему, који се у Србији и сличним земљама претворио у ригидну партократију, што више није ни демократски, ни функционално.

Демократска меритократија је довољно демократски, функционалан систем у којем у извршној власти могу бити они који поседују адекватно знање и способност и којима трајање мандата зависи од количине постигнутих добрих резултата, a пре свега оних који се тичу обезебеђивања сигурног опстанка и пристојног живота држављана, односно грађана .

Овај систем је демократски, јер о његовом постојању одлучује већина пунолетних држављана са правом гласа и јер има демократске институције: Општу скупштину, Локална већа (Скупштину Локалних већа), изборе, Национална већа, политичке организације и удружења грађана.
Демократска меритократија је функционалан систем, јер је заснован на меритократском ( стручном, експертском) управљању.

У Србији већ 25 година немамо ни демократски, а камоли функционалан систем.
Имамо „Потемкинову демократију“ иза које се крије ригидна партократија, која је у спрези са приватизацијском плутократијом, а обе су, а нарочито партократија, са становишта функционисања државе и друштва, нефункционалне.

Демократску меритократију можемо увести уз помоћ корекције постојећег система, која би се састојала у томе да „свако има право да бира и свако, ко поседује одговарајуће знање и способност, да буде изабран у органе власти“.
Тако би се једним потезом укинула дугогодишња негативна селекција кадрова, а Србија би коначно добила функционалну и успешну власт.

Зато би се могло рећи да је демократска меритократија једина реална алтернатива лошој и штетној владавини партија, а поготово у новопеченим демократијама какве су настале у бившим комунистичким земљама, где је једнопартијска замењена лажном вишепартијском партократијом.

У систему демократске меритократије главна или одлучујућа власт припада народу, Општој скупштини која на референдуму одлучује у каквом ће се систему живети и поставља циљеве: сигуран опстанак, безбедност, и пристојан живот за народ.
Следећа инстанца са великом друштвеном моћи је Скупштина експерата, састављена од људи са доказаним знањем и способностима из разних друштвено корисних области.
Скупштина експерата може да контролише и смењује изабрану извршну власт.
Поред Скупштине експерата ту моћ над извршном власти има и Скупштина Локалних већа, коју чини најмање 1000 Локалних већа из 5 различитих региона. Иначе, Локално веће чини у просеку око 100 грађана.

Појединцима и организацијама (партијама) које учествују у изборима за извршну власт, ако претходно задовољавају услове, односно ако поседују одговарајуће стручне референце, трајање мандата бивања на власти зависи од постигнутих резултата, а избори, односно реизбори, се врше сваке друге или четврте године, што углавном зависи од одлуке и процене Скупштине експерата.

Резиме: демократска меритократија је напреднија опција демократије, препоручљива за сиромашније земље, која је функционалнија од класичне демократије и представља брану појави као што је охлократија (владавина олоши) , у коју се , а поготово у сиромашним земљама, олако склизне.
Меритократија није утопија, у Кини је већ дала резултате тако што је ту сироамшну земљу винула у економски и геополитички врх. Демократска меритократија је поредак настао уз сагласност већине народа, што није случај ни са једним претходним поретком. Захваљујући демократској меритократији земља која има такво уређење постаће место пристојног живота.

Демократска меритократија је заштита класичне демократије од сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине олоши).
То је посебно потребно урадити у сиромашним демократским земљама, као што је за сада Србија, које постају жртва охлократије.

Примарна власт и налогодавна функција припада Општој скупштини, коју чине сви пунолетни грађани са правом гласа или бар две трећине њих; Општа скупштина већином гласова одлучује у каквом ће се систему живети и надлежна је за свако друштвено значајно питање, које се решава референдумом.
Општа скупштина поседује власт на основу демократског уређења државе и на основу своје бројности.

СЕКУНДАРНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА И, ПО ПОТРЕБИ, ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА

Секундарна власт, односно налогодавна и, по потреби, док се не изаберу извршни органи, извршна функција припада Скупштини експерата, коју чине доказани стручњаци из разних друштвено корисних области.
Неки од њих су већ чланови САНУ.
Скупштина експерата изнад себе има само Општу скупштину.
Скупштина експерата поседује власт на основу неоспорног ауторитета, односно знања својих чланова и на основу подршке коју јој даје Општа скупштина.

Скупштина експерата контролише и, ако се покаже потреба, смењује извршну власт (владу, министре, премијера).

ТЕРЦИЈАЛНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА
Терцијална власт припада Скупштини Локалних већа, коју чине минимум 1000 Локалних већа из најамње 5 региона. Ову врсту терцијалне власти имају и све друге грађанске (демократске) институције, почев од појединаца до разних врста законом допустивих Удружења.
Скупштина Локалних већа и друге демократске институције изнад себе имају Скупштину експерата и Општу скупштину, с тим што Скупштина Локалних већа има право да позове Општу скупштину да суди у евентуалном спору између ње и Скупштине експерата (Државног савета).
Општу скупштину позива на референдум Генерална скупштина Локалних већа, коју чине најмање по пет Локалних већа из сваког региона.
Ова Генерална скупштина поставља референдумско питање, на које ће Општа скупштина одговарати.
Трошкове овог поступка сноси држава, а уколико референдум не успе Локалним већима, која су га покренуле се на пет година забрањује да покрећу нови референдум.

Осим побројаних већа може се формирати и Месно веће (за свако насељено место), које би чинили изабрани председници Локалних већа у том месту. Ово Месно веће би имало функцију Месне заједнице, а председник би било лице које изаберу председници Локалних већа у том месту или лице које постави држава.

Све побројане демократске институције поседују власт на основу демократског уређења државе.

ЗОНА БЕЗ САМОСТАЛНЕ ВЛАСТИ-ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА

Извршна функција припада Владама, републичкој (државној) и локалним, које настају после избора, на којима могу учествоватио само они који поседују проверљиве референце, које су сменљиве сваког часа, а могу их делимично или у целости сменити Државни савет-Скупштина експерата, Скупштина Локалних већа, ако се са тим сложи и Скупштина експерата, а иницијативу за смену може аргументовано покренути и појединац тако што ће своје образложење упутити Скупштини експерата на одобрење.
Владе заправо и немају никакву самосталну власт и представљају извршне органе, чији посао је да извршавају налоге (одлуке) Опште скупштине и Скупштине експерата за шта ће добијати одговарајућу надокнаду.
Извршна власт настаје демократским изборима на којима могу учествовати сви појединци и организације (партије) које Скупштини експерата пруже доказ о поседовању стручних референци.
Извршни органи врше али не поседују власт, као што банкарски службеници, на пример, раде са новцем, али га не поседују, што значи да раде са новцем по налогу власника или оних којима власници дају мандат.

Општи услови за чланство у Државном савету-Скупштини експерата:

1. Врхунска стручност (компетентност) у некој од друштвено корисних области

2. Сагласност да примарни (стратешки) циљ државе Србије буде обнова и развој домаће привреде, а не улазак у ЕУ, који не одбијамо априори, само нам није примарни циљ

3. Сагласност да основни правци развоја домаће привреде буду развијена пољопривреда (са посебним освртом на органску храну, која се све више тражи у Европи и свету) , пратећа прерађивачка индустрија, сваковрсни (мултилатерални) туризам, (амбијентални, здравствени, прехрамбени, рекреативни, конгресни, историјски, манастирски, авантуристички итд.), који ће нам доносити добре приходе од страних гостију, као и развој ИТ сектора

4. Сагласност да је испуњење демоекономског императива (обезбеђење услова за сигуран опстанак и одржив пристојан живот држављана Србије) један од основних државних циљева

5. Сагласност да је Косово и Метохија наша територија на којој је настао ентитет Косово ( ентитет Република Косово), са којим ћемо уз посредовање међународних фактора, односно оних којима ОУН да мандат за посредовање или оних, као САД, на пример,којима ми и Албанци дамо сагласност да делују у том правцу, постизати коректне односе, али који нећемо признати као независну државу ван граница Србије, нити ћемо се одрицати територије Косова и Метохије, чак и да на тој територији немамо никакве ингеренције

6. Коректан однос према великим силама, неулазак у конфликт са било којом од њих и тражење позиције изузећа од свих светских сукоба као и неучествовања у увођењу санкција било коме

7. Оптимално вођење рачуна о безбедности државе и очувању статуса неутралности,
односно изузећа

8. Успостављање коректних односа са државама и ентитетима у окружењу

Државни савет-Скупштина експерата је после Опште скупштине, коју чине сви пунолетни држављани Србије, са правом гласа, односно две трећине њих и која одлучује о врсти система у којем ће се живети, најмеродавније политичко тело, које има право да мења извршну власт, укључујући и премијера Владе, које проглашава редовне или ванредне изборе и стара се о испуњењу свих државних циљева, а пре свега о обнови и развоју запуштене домаће привреде.

Тек после извршења те промене, може се говорити о разликама између нас и, данас-сутра, неке друге организације или појединца који би учествовали у трци за извршну власт.

Пуштамо могућност да ће нека друга организација у систему демократске меритократије, који ће настати као последица корекције политичког система, имати и боље и јасније и плодоносније идеје.
Да ће постизати једнако добре или и боље резултате у домену развоја домаће економије, па и у другим доменима.

Има међу нама и оних који једва чекају да се изврши тај неопходни заокрет, па да се баве сасвим другим пословима, препуштајући даљи ток новим људима и генерацијама.

Неки ће вероватно остати у политици, односно учествовати на изборима или трци за освајање извршне власти, у оквиру постојеће организације , Асоцијације „Реструктура“, или у оквиру неке друге.

Ми који сада све ово покрећемо само смо пионири неопходног заокрета у политици и економији Србије и нико од нас нема намеру да „живи од старе славе“, ни да на тој основи данас-сутра учествује у трци за извршну власт.

Зато се залажемо да се поменути заокрет изврши на бази референдума, како би се постигао својеврсни друштвени консензус.

За проблеме Србије нема решења унутар постојећих опција и партија.

Изван њих постоји.
А то решење, кад се постигне, може трајати такорећи унедоглед.

Иначе, аутор свих непотписаних текстова на овом сајту је социолог Драган Атанацковић, који је уједно и аутор идеје демократске меритократије.

Мотив за све оно што радим поводом Србије, не налази се ни у чему познатом, ни у патриотизму (родољубљу), ни у жељи за славом, па ни за богатством (мало је и касно за то двоје, зар не?) 🙂
Ако и успем у одбрани и препороду Србије, неће то бити мој, па ни успех Србије, него успех оног због кога све и радим и кога устима зову: Бог, а срцем: нико.
&
АС ПОКРЕТ, као средство за остваривање циљева одбране и препорода Србије заправо припада оном кога устима зову: Бог, а срцем: нико.
Ко ради или подржава АС ПОКРЕТ ради за, односно подржава тог, ко ради против, ради ротив тог. Никоме неће изостати ни награда ни казна, јер је тај кога устима зову: Бог, а срцем: нико решио да се покаже у Србији и на Србији, не због заслуге Србије, него због његове воље, која је заправо непозната као и он сам.
Радуј се , Србијо, јер је највећи погледао на тебе и решио да истреби твоје непријатеље твог и туђег имена.
Од сада ће се догађати невероватне ствари и појаве.
Гледај и диви се, гледај и учи се, гледај и памти.

Прво: Пројекат Јадар је српска влада 2022. укинула по налогу Бернске конвенције, чији је Србија члан, а не због, како каже-лаже Вучић, због тадашњих протеста опозиције.

Друго: Србија ће од тог Пројекта према познатим подацима, а не према Вучићевим обећањима имати највише пет посто рудне ренте. Обећања су обећања, ни прва ни последња, која се неће остварити. Колико ће од тога имати Вучић и још пар њих – не зна се.

Треће: Земље ЕУ, а нарочито Немачка су за ископ литијума у Србији, што ће довести до даљег пада заинтересованости за улазак у ЕУ, што ЕУ заправо неће интересовати, важно је да се остваре њени циљеви.

Четврто: Протестима против Пројекта Јадар, који су кулминирали 10. августа 2024. у Београду, кад је на њима било и више од сто хиљада људи прикључила се, боље рећи: пришљамчила се и опозиција, чији је већи део и сам такорећи донедавно био за ископ литијума, највероватније са циљем да и те као и претходне протесте отупи, обесмисли и заврши ничим.

Пето: Огромна маса људи у Србији, без обзира за кога гласа, је против Пројекта Јадар из оправданог страха за здравље и земљу, тај страх власти називају ирационалним.

Шесто: Једини који имају право на одлуку да ли да се Пројекат Јадар реализује јесу стручњаци надлежни за животну средину: еколози, биолози, хидролози, хемичари, а не машински и рударски инжењери и професори, који позитивно оцењују пројекат, а можда су и корумпирани.
Надлежни за животну средину (из Академије наука) су још 2021. године донели закључак и упознали Владу и јавност са њим – да је Пројекат Јадар погубан за Србију. Влада није реаговала и још увек тражи „мишљење струке“, као што Јевреји, пошто не признају Христа, још увек чекају долазак Месије.

Седмо: Чека се изештај из Стразбура по тужби удружења Заштитимо Јадар и Рађевину, који ће због интереса Запада, тојест ЕУ сада вероватно бити позитиван или бар Влада неће добити налог да Пројекат одмах укине.

Осмо: По свему судећи одлуку о ископу литијума ће донети не струка, па ни народ, него политика, тачније Вучић, користећи своје право на основу рејтинга, који ће се још мало и надувати у истраживањима и одлука ће гласити: да се копа.

А онда….?

Ђилас пита (јавно) Урсулу фон дер Лајен да ли ју је бар мало стид што аутократу Вучића назива демократом итд.
А ја му кажем:
Лепо. А да ли је тебе бар мало стид што седиш у Скупштини у коју си дошао преко покрадених избора да дајеш легитимитет хохштаплеру АВ, што износиш у Скупштини, иако си у мањини, закон о забрани копања лиитјума, што правиш тзв. блокаде са двадеетак људи итд. Стварно НЕЋЕТЕ КОПАТИ, ни ти ни АВ ни криминалка фон дер Лајен у чију би ти ЕУ и даље. Мени није ни клолико црно испод нокта за ЕУ, после онога што је направио Шолц, после изјаве Клауса Мајнцера председника европске Академије наука и уметности да Србија није ни за индустрију ни за пољопривреду, него за рударење, прецизније, што није изговорио, да је за бедну рудну ренту избуше и еколошки и здравствено упропасте стране рударске компаније ?! Ђилас хоће у Европу из његових „мокрих снова“, а не у реалну, која је спремна да због Косова и литијума АВ прогласи демократом. Постоји само реална Европа, која се понаша реално. „интересџијски“, а не како би мали Ђокица (Ђилас).

Ала ће се Ђилас наизвињавати што је због нешто полиитчких поенчића „напао“ свету криминалку Усрулу ! 🙂

Ове четири ствари ћу уз подршку воље већине, на самом почетку, односно по добијању легитимитета за Суспензију власти на свим нивоима, урадити:

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог

Србија је одлуком бивше власти, чија бар трећина седи и у садашњој влaсти, пристала да се преговори о Косову (и Метохији) преместе из ОУН и пребаце у надлежност ЕУ. При томе је учињен низ противуставних радњи: по нашем Уставу Косово није самостална држава односно преговарачки субјекат и преговори наше изршне власти директно са њим конклудентно су му давали легитимитет, који нема и плус ти преговори нису одобрени од Народне Скупштине Републике Србије. Нити је то питање постављено на Скупштини.
Преговори о Косову тако су се претворили у противуставне (нелегалне) преговоре са Косовом.

Зато се за почетак мора отказати учешће у бриселским преговорима под претходним неуставним условима и довести у питање све споразуме из њих проистекле, зато што су неуставни и ступити са С А Д у преговоре око Косова (КиМ), јер С А Д тамо имају утицаја; понудити следећи статус за Косово: да у складу са Преамбулом Устава и Резолуцијом 1244 има највиши степен суштинске аутономије, да буде независно, али у саставу Србије, (таквих случајева има по свету: Ватикан, Сан Марино, Чеченија итд.), да се не отцепљује или ако хоће да оде да што се нас тиче има статус привремено отуђене (могло би се рећи, а и не мора: окупиране) територије, у оба случаја КиМ остаје део Србије. Узгред и у Креманском пророчанству се помиње да ћемо ствари решити тако што ће „они живети само тамо, а ми и тамо и овамо“.
Косово (КиМ) de iure, због важеће Резолуције 1244, није окупирано, али фактички у великој мери јесте.

Окупатор Косова (и Метохије) није нико, ако Косово са највишим степеном суштинске аутономије, као може се рећи независно, остане у с а с т а в у Србије.
Има таквих примера у свету (Ватикан, Сан Марино, Чеченија…)
Ако буде хтело да се отцепи и ако му то одобри
С А Д, статус Косова је привремено отуђено (oкупирано) под окриљем ОУН, под активним патронатом С А Д и НАТО земаља и под пасивним одобрењем, односно ћутањем на то Русије, Кине и других земаља.
НЕКА О КРАЈЊЕМ СТАТУСУ ОДЛУЧЕ ПОБРОЈАНИ, МИ СМО СВОЈЕ РЕКЛИ И ОД ТОГА НЕ МОЖЕМО ДА ОДСТУПАМО.

Без обзира који ће крајњи статус Коосва бити; независно унутар Србије или привремено отуђено мимо Србије, наш народ ће учествовати на изборима и имаће своју Асоцијацију косметских Срба (АКС) као генерално тело које ће уз подразумевајућу и по међународном праву легалну помоћ Србије водити рачуна о Србима настањеним на тлу Косова (и Метохије), као и своје полиитчке партије, удружења и слично.
Досадашња Српска листа, којом су овладали људи сумњивих биографија и морала, се укида.
То што ће Срби, ради своје егзистенције, признавати институције Републлике Косово, што је назив Албаношћиптарских власти за КиМ не значи да тиме и Република Србија признаје независно Косово, осим ако се Косово сагласи да остане у Србији, да буде независно унутар Србије.

Какав је однос актуелних власти према, по тврђењу Биолошког факулета и еминентних стручњака САНУ, еколошки и здравствено опасном рударењу јадарита (литијума и бора) могло се видети ове 2024. године , кад је Уставни суд поништио одкуку Владе из 2022. о укидању Пројекта Јадар. Власт, тачније Александар Вучић, је похрлио да се залаже за реализацију тог Пројекта као лобиста и промотер Рио Тинта.
Онда су уследили протести грађана, забринтуих за своје здравље и судбину земље, а не протести опозиције, која се касније прокључила ваљда да опет обесмисли и ослаби те протесте, као што је учинила са свим досадашњим.
После протеста 100 и више хиљда људи 10. августа у Београду, власт, односно Александар Вучић је променио понашање и почео да прича бајке да ће стручњаци одлучити да ли ће се уопште ископавати јадарит.
Ускоро се видело који то стручњаци, стручњаци за рударство, који махом немају ставрно знање о ичему осим о рударству, не знају хидрологију, екологију, билогију све ључне науке за одлуку да ли копати, а неретко су т зналци рударствба и корумпирани од стране Рио Тинта, ка што је то и власт, односно њен врх, али не и стручњаци Биолошког факултета,на пример, који су остали противни поменутом ископавању.

Наш став је од почетка до сада исти, без трунке колебања, које је својствено познатој опозицији. Ми смо против икаквог, па и домаћег рударења јадарита и уопште дискусије на ту тему, јер су меродавни стручњаци већ све рекли и Пројекат Јадар назвали погубним за Србију. Свака даља прича је покушај релативизације тог закључка и иде у корист стране компаније, корумпиарне власти и корумпираних стручњака, а на штету српског и других народа који живе у Србији. Наш став и према сваком страном еколошки опасном и економски неисплативом рударењу је исти, негативан.

Зато ћемо чим од већине народа добијемо легитимитет на Великој манифестацији воље већине, забранити странцима ископавање и истраживање литијума и бора на целој територији Србије и позабавити се страним рударењем, променом законодавства које се тиче тога, увећањем рудне ренте на минимум 40 одсто, а не садашњих 2 до 5 посто, и прогоном по Србију еколошки и здравствено штетних страних компанија.

А каква је став Европе, тачније ЕУ? Благо речено: срамотан.
Клаус Мајнцер, председник Европске акаденије наука и уметности, гостујући у САНУ дао је изјаву да Србија не треба да се бави индустријом, ни пољопривредом, него, по изјави академика Слободана Вукасовића, рударењем, прецизније (што није изговорио) да је за бедну рудну ренту избуше стране рударске компаније, док, као што рекоше Тарабићи, ћупови злата леже свуда около, на земљи, мислили су пре свега на пољопривреду и богатсво које се може остварити на основу ње.
Описани став предесдника европске Академије показује да су не научни, него интереси крупног капитала у ово доба анархокапитализма пресуђујући у ставовима и високо позиционираних научника Запада, и не само Запада, и да се ми спасоносном ставу, односно ставу који би био користан за Србију не можемо надати ни од наше ни од европске власти, па ни од колебљиве опозиције. Морамо то решавати сами уз божју помоћ, једину која нам је на располагању.
Наравно да у Европи има и стручњака, који имају став као и наши биолози и неки академици, али њихови ставови у анархокапитализму, владајућем облику капитализма данас, не спадају у меродавне.

&
Иначе страх од ископа литијума имају такорећи сви грађани Србије, без обзира да ли гласају за владајуће или опозиционе странке и само их недостатак праве, функционалне опције спречава да то покажу и да најдиректније стану иза оних који им с е учине бољим од свих претходних и покажу чврстину поводом непристајања на ископ пре свега литијума.
Тада ће се показати да је њихова верност као „тополин цвет“.

&
Ово еколошки и здравствено штетно и еконмски неисплативо страно рударење се на истоку Србије одвија већ годинама. Врше га кинеске фирме са одобрењем српских власти, односно Александра Вучића. Да је то одобрење праћено коруптивним радњама, као и ово које се планира на западу Србије још не постоје докази доступни јавности, али постоји основана сумња.
&

Клаус Мајнцер, председник Европске академије наука и уметности, гостујући у САНУ дао је изјаву да Србија не треба да се бави индустријом, ни пољопривредом, него, по изјави академика Слободана Вукасовића, рударењем, прецизније (што није изговорио) да је за бедну рудну ренту избуше стране рударске компаније, док, као што рекоше Тарабићи, ћупови злата леже свуда около, на земљи, мислили су пре свега на пољопривреду и богатсво које се може остварити на основу ње.
Описани став председника европске Академије показује да су не научни, него интереси крупног капитала у ово доба анархокапитализма пресуђујући у ставовима и високо позиционираних научника Запада, и не само Запада, и да се ми спасоносном ставу, односно ставу који би био користан за Србију не можемо надати ни од наше ни од европске власти, па ни од колебљиве, неспособне опозиције. Морамо то решавати сами уз божју помоћ, једину која нам је на располагању.
Наравно да у Европи има и стручњака, који имају став као и наши биолози и неки академици, али њихови ставови у анархокапитализму, владајућем облику капитализма данас, не спадају у меродавне.
2022. године влада Србије је укинула Пројекат Јадар по налогу Бернске конвенције, а не као што лаже Вучић и остали, укључујући и опозицију, због протеста грађана. Да ли ће се и сада догодити сличан налог видећемо у децембру. Ако се не догоди, а много тога говори да се неће догодити, биће то крај значаја Европе, тачније ЕУ за Србију.
&
Иначе, срамнији однос према Србији су поакзали српски академици, јер нису реаговали на изјаву Мајнцера, под изговором да се „гост не прекида док излаже своје ставове“. Реакција је изостала и кад је завршио излагање.

Страна економија је страна без обзира где се одвија, што је својеврсна таутологија ( у стилу црно је црно где год се налазило, то је истина коју није поребно доказивати). Али добар део те стране економије се одвија у Србији и то режими од две хиљадите до данас зову домаћом економијом.
Кина рецимо извади тоне злата, а Вучићева багра то назове „ми смо извадили“, а онда купују то „наше“ злато од Кинеза, под „повољним условима“, а Кина је у посед тог „нашег“ злата ушла за бедну рудну ренту од 3 до 5 посто.
&
Тако су покушали да представе нашу „баснословну зараду“ од вађења (еколошки и здравствено опасног литијума), који као и злато из претходне реченице није наш чим га Рио Тинто извади из земље, него Рио Тинтов, а чак и кад бисмо правили фабрику батерија овде, („наш“ литијум за прављење батерија бисмо куповали од Рио Тинта, који ће као и Кинези ући у посед литијума за бедну рудну ренту од 5 посто). Узгред, приче о фабрици батерија и електро-аутомобила су део збирке Вучићевих лажних обећања, којих је досад било онолико.
И још се та пљачка назове „страном инвестицијом“. Рио Тинто, Кинези, Денди итд. инвестирају у своју, а не нашу делатност, ми у свему томе учествујемо као сиромашна колоноја, којој се даје тек нека цркавица у одосу на оно што ти „инвеститори“ зарађују.
Таква ситуација је могућа зато што је режимима на челу, од двехиљадите до данас била власт коју су корумпирали странци, поседници крупног капитала и политичари који су радили у њиховом интересу. Раније су то радили „жути“, сад раде “црвеноцрни“, међу којима има пуно и бивших „жутих“. Ситуација у Србији све више личи на ону у Куби пред Кастрову револуцију, Кубом су владали крупни амерички капиталисти и дослвце америчка мафија.
Овде владају Кинези, Данди, Рио Тинто који нимало не брину шта раде животној средини Србије и Србима, који све више оболевају од онколошких болести, Рио Тинто се тек спрема да потпуно уништи Србију. А нови господари Србије биће немачки ауто-магнати који су преко Шулца и лично потписали меморандум о разумеавњу са АВ, ненаучно али тачно речено, највећом српском битангом и љигавцем откако има Срба, који је усепео д а превари Србе псеудопатриотизмом, патриотским наративом (причом) и непатриотским понашањем.

АСОЦИЈАЦИЈА СРБИЈА – ПОКРЕТ ЗА ОЧУВАЊЕ
И РАЗВОЈ ДРЖАВЕ (АС ПОКРЕТ)
aspokret.rs kontakt@aspokret.rs

ОДЛУКА О СУСПЕНЗИЈИ
Опште привремено управно тело (ОПУТ) на седници 03.
септембра 2024. године у име освешћене већине народа Републике Србије, донело је Одлуку о суспензији власти на свим нивоима у трајању од најмање две године, због низа почињених грешака, посебно оних око Косова (и Метохије), а нарочито оне везане за ископ еколошки опасног литијума и неуважавање ставова највиших стручњака у земљи и иностранству по том питању.
О проглашењу суспензије ћемо обавестити руководства скупштинских и извршних власти, грађане, медије, СПЦ, САНУ, ОУН, ЕУ, БРИКС и амбасаде великих сила.
Поменутом одлуком престаје рад Председника Републике, свих одборника, посланика и чланова Влада, које ће заменити већ одабрана Опште привремено управно тело (ОПУТ ), Регионално привремено управно тело (РПУТ) и локална Привремена управна тела (ПУТ) састављена од стручњака. Суспензија ће имати и правно дејство након добијања легитимитета од стране Велике манифестације воље већине. Први потез који ће Опште привремено управно тело – ОПУТ повући јесте суспензија еколошки штетног рударења и протеривање страних рударских компанија, које плаћају нечувено малу рудну ренту, а праве огрoмну еколошку штету, као и проглашење циља Србије да постане земља органске хране.

По истеку најмање две године, за које време ће бити процесуирани одговорни из власти и опозиције за доспевање Србије у статус „пропале земље“, биће заказани и одржани слободни демократски избори са слободним, тачније: коректним медијима.
Суспензија није неуставно рушење власти, него привремено одстрањивање из власти нефункционалних и оних који не раде у интересу земље, док ће сама промена власти бити, као што налаже Устав Републике Србије, обављена референдумом и изборима.

Опште привремено управно тело – ОПУТ
Председник ОПУТ Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог

У последње време се од стране бранитеља ископа литијума све чешће форсира став да „није САНУ“ изнела мишљење о ископу литијума и оценила га погубним, него су то учинили поједини академици.
После оваквих тврдњи Академији остају два пута: или да коначно стане иза својих колега, да их не препушта вучићевским хијенама и „министарки“ Ђедовић или да се угаси, да нестане кад на власти буду стручњаци и већина народа, у будућем систему Србије – демократској меритократији.
Садашња Академија биће укинута као оруђе бесловесне, криминалне власти. Тако ће укидање бити и образложено.
&
Наследник САНУ биће САВНУ, Српска академија врхунских наука и уметности и у њу неће бити примљени они који су директно служили охлократима (најгорима) на власти, бранећи погубан Пројекат Јадар
А они који нису пружили никакав, па ни најмањи отпор кад су им колеге биле прогањане вучићевским хијенама, мораће да признају грешку, да се покају и извине српском народу што нису као целина, цела Академија, стали иза оцене својих колега Шолаје, Стевановића и других.
&
Нова демократско-меритокартска власт ће између осталог донети и Декларацију о поштовању науке и чињеница, у којој ће науке које могу да служе и охлоктатским властима, као што су психологија, рударсво, геологија бити означене као сумњиве, а научици из тих области биће примљени у САВНУ само ако нису служили наведеним властима и ако признају да су њихове науке подложне описаној манипулацији.
&
УЗГРЕД РЕЧЕНО:
ШОЛЦОВО „ЛУКАВСТВО“

Рекао бих да Немачкој уопште не смета „зависност од Кине“, од кинеског литијума, који је свакако јефтинији него што би био Рио Тинтов, који српски напредњчки политичари називају „српским“.
То смета Америци, а окупирана Немачка нема много избора, него да послуша жеље окупатра.
И у свему томе Шолц се досетио да употреби „српски“ литијум, није кинески, а и ближе се налази. Немачка аутомобилска индустрија ће поново процветати, осим… ако Срби успеју да спрече копање истог и ако Америка заправо хоће да „дотуче“ Немачку, односно да је присили да литијум купује од ње, као течни гас. На пример.
Хил, додуше, нема против да се овде вади литијум, али упорно говори да ће о томе “одлучити Срби“, а не Немци (то, додуше, не каже, али би се могло закључити).

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com

Општи услови за чланство у Државном савету-Скупштини експерата:

1. Врхунска стручност (компетентност) у некој од друштвено корисних области

2. Сагласност да примарни (стратешки) циљ државе Србије буде обнова и развој домаће привреде, а не улазак у ЕУ, који не одбијамо априори, само нам није примарни циљ

7. Оптимално вођење рачуна о безбедности државе и очувању статуса неутралности,
односно изузећа

8. Успостављање коректних односа са државама и ентитетима у окружењу

А онда….?

Улога вучићевске струке, потпуно ненадлежне за питања животне средине, јесте да докаже да је Пројекат Јадар безопасан за Србију и Србе, односно за животну средину.

У те доказе осим нешто баба и деда неће поверовати НИКО.

Ова наивна вера теши многе, али неће задуго, јер Вучићеве намере су да докаже и људе убеди у немогуће – у довољну исправност Пројекта Јадар.

РАЧУН ЗА УПЛАТУ ДОНАЦИЈА ЗА ПРОПАГАНДНИ МАТЕРИЈАЛ И ДИСТРИБУЦИЈУ ПО СРБИЈИ

ЧЛАН АС ПОКРЕТА : УДРУЖЕЊЕ САБОР СРБА И ПРИЈАТЕЉА СРБА
200-2621640101861-34
Шифра плаћања за уплату донација 289

РАЧУН ЗА УПЛАТУ ДОНАЦИЈА ЗА ПРОПАГАНДНИ МАТЕРИЈАЛ И ДИСТРИБУЦИЈУ ПО СРБИЈИ

ЧЛАН АС ПОКРЕТА : УДРУЖЕЊЕ САБОР СРБА И ПРИЈАТЕЉА СРБА
200-2621640101861-34
Шифра плаћања за уплату донација 289

Фејсбук

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT www.akcijent.com

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENTwww.akcijent.com

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENTwww.akcijent.com

Општи услови за чланство у Државном савету-Скупштини експерата:

1. Врхунска стручност (компетентност) у некој од друштвено корисних области

2. Сагласност да примарни (стратешки) циљ државе Србије буде обнова и развој домаће привреде, а не улазак у ЕУ, који не одбијамо априори, само нам није примарни циљ

7. Оптимално вођење рачуна о безбедности државе и очувању статуса неутралности, односно изузећа

8. Успостављање коректних односа са државама и ентитетима у окружењу

А онда….?

Улога вучићевске струке, потпуно ненадлежне за питања животне средине, јесте да докаже да је Пројекат Јадар безопасан за Србију и Србе, односно за животну средину.

У те доказе осим нешто баба и деда неће поверовати НИКО.

Ова наивна вера теши многе, али неће задуго, јер Вучићеве намере су да докаже и људе убеди у немогуће – у довољну исправност Пројекта Јадар.

РАЧУН ЗА УПЛАТУ ДОНАЦИЈА ЗА ПРОПАГАНДНИ МАТЕРИЈАЛ И ДИСТРИБУЦИЈУ ПО СРБИЈИ

ЧЛАН АС ПОКРЕТА : УДРУЖЕЊЕ САБОР СРБА И ПРИЈАТЕЉА СРБА 200-2621640101861-34 Шифра плаћања за уплату донација 289

РАЧУН ЗА УПЛАТУ ДОНАЦИЈА ЗА ПРОПАГАНДНИ МАТЕРИЈАЛ И ДИСТРИБУЦИЈУ ПО СРБИЈИ

ЧЛАН АС ПОКРЕТА : УДРУЖЕЊЕ САБОР СРБА И ПРИЈАТЕЉА СРБА 200-2621640101861-34 Шифра плаћања за уплату донација 289

Фејсбук

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com

Посетите антропопсихолошку радионицу AKCIJENT
www.akcijent.com

7. Оптимално вођење рачуна о безбедности државе и очувању статуса неутралности,
односно изузећа

ЧЛАН АС ПОКРЕТА : УДРУЖЕЊЕ САБОР СРБА И ПРИЈАТЕЉА СРБА
200-2621640101861-34
Шифра плаћања за уплату донација 289

ЧЛАН АС ПОКРЕТА : УДРУЖЕЊЕ САБОР СРБА И ПРИЈАТЕЉА СРБА
200-2621640101861-34
Шифра плаћања за уплату донација 289