Проблем Косова је (скоро) решен
Дијалог Београд-Приштина је у застоју.
Што се српске стране тиче, тај застој је последица увођења стопостотних такси на српску робу од стране косовских институција и наставиће се кад се таксе укину.
Што се тиче албанске (шћиптарске) стране тај застој је последица лобирања Србије којим се спречава улазак политичке творевине зване Република Косово у међународне институције, укључујући и ОУН.
&
Да ли заиста верујете да је Србија толико моћна да спречи улазак поменуте Републике у ОУН?
Смешно. То могу спречити само силе, Русија и Кина, на пример.
Лобирање Србије за неулазак самопроглашене Републике Косово је политичка игра за наивно српско бирачко тело.
Као што су стопостотне таксе игра косовских институција намењена ништа мање наивном албанском (шћиптарском) бирачком телу.
Тим играма се покушава добити на времену док се не постигне „компромис“, који би требало да Косову прибави званично признање независности од стране Србије у замену за неки ситнији територијални уступак на северу Косова и Mетохије, на пример.
&
Иначе, проблем Косова је, са нашег гледишта, а и са становишта онога што се ствaрно догађа, (скоро) решен.
Србија признаје постојање косовских институција и учествовање свог (српског) народа у изборима за њих.
Исто тако признаје постојање граница између Косова и Србије и поштује одлуке поменутих институција.
Шта НЕ ПРИЗНАЈЕ?
Не признаје ЗВАНИЧНО независност Републике Косово.
И то је у реду и тако треба и да остане.
Да се престане са овим политичким играма које би требало да воде ЗВАНИЧНОМ признању Косова, односно Републике Косово.
&
Тим поводом ми поручујемо следеће:
Поштовани Албанци (Шћиптари, узгред ово је име којим они сами себе називају), бар ви који нисте правили ратне злочине, жао нам је , али МОРАТЕ схватити да је Косово (Косово и Метохија) за нас Србе исто што и Јерусалим за Јевреје и да га се НИКАД нећемо одрећи, нити ћемо вам икада ЗВАНИЧНО признати независност.
А вашим и нашим актуелним политичарима препоручијемо да престану да се играју такси и лобирања, јер тиме ипак неће успети да заварају своје народе.
Срби да буду свесни да се никаквим територијалним уступцима не може решити проблем Косова, а Албанци (Шћиптари) да је то што признајема косовске институције, али не и постојање независне Републике Косово, врхунац онога што могу добити од нас.
И то би требало да буде пут у нормализацију, онакву каква је једино могућа.
&
И на крају да закључимо следеће:
Дијалог Београд-Приштина је имало сврхе водити док Албанци (Шћиптари) нису још (једнострано) прогласили независност и док ту независност нису подржале западне силе на челу са САД.
Отад је могуће само констатовати стање, а то са српске стране значи признавање постојања Републике Косово, али не и званично признавање независности те политичке творевине, која је настала на територији Србије, на Косову и Метохији, коју Србија није ни продала, ни поклонила, нити у рату изгубила.
&
Ако будемо морали, дохватићемо се и оружја у сврху очувања националног поноса.
То само у случају ако нас Запад буде присиљавао на ЗВАНИЧНО признавање политичке творевине Косово.
У том смислу би преговоре требало приводити крају, са нашим јасним ставом на шта пристајемо, а на шта не.
Наравно, не надамо се оружаном сукобу, јер не мислимо да су западне земље, на челу са САД, без политичког разума, а чак и да до тог сукоба дође мислимо да више нећемо бити сами, као што је то био случај 1999. године. Свет се ипак изменио.
Сва ова прича о оружаном сукобу само показује колико нам је стало до националног поноса и да због очувања тог поноса не презамо ни од чега, па ни од оружаног сукоба са Западом, сукоба у коме бисмо, у случају да останемо сами, наравно изгубили.
&
Све у свему, доста више „игре“ око питања политичке творевине Косово.
Признајемо да та творевина Запада, односно САД, постоји, али ту творевину ЗВАНИЧНО не признајемо као независну државу.
И крај.
То ваља саопштити и Американцима, па да се заврши деценијска игра глувих телефона, у којој се сви праве да нико никог не чује и сви се надају да ће се остварити њихови максимални циљеви. Политички максимализам се више пута досад показао као лоша и губитничка варијанта. Сетимо се само Другог рата и његових нацистичких циљева, који су се завршили поразом (нацистичке) Немачке.
&
А ако се догоди за нас најнеповољнија варијанта, а то значи да актуелна власт, коју држи Александар Вучић, ипак званично призна Републику Косово и да то остане у наслеђе следећој власти, која није за званично признавање политичке творевине настале на Косову и Метохији – шта у том случају да се ради?
Тешко је опозвати документ који је донесен легално у Скупштини у којој би биле заступљене све политички релевантне партије, чак готово немогуће.
Зато је бојкот избора врло значајна ствар и штета је да се не догоди.
Ако се ствари одвију на најнеповољнији начин мораћемо се понашати као да Косово није званично признато и то понављати готово свакодневно уз прозивку оних који су то званично признање омогућили.
Ако не будемо могли да званично побијемо то најнеповољније решење, урадићемо то незванично, али темељно и неодступно.
&
Право нације на самоопредељење, које се сматра једним од демократских права и на које су се позивали и Албанци (Шћиптари), кад су једнострано прогласили независност, као и многа политичка права не укључује и обавезе. Кад се супружници разводе, по праву на развод, ствар се не завршава само разводом, него укључује и имавинска питања, која тераб расправити и решити. Тако се и нацуија не може одвојити од државе , односећи и територију и имовину (државну) бесплатно, као што је то случај са политичком творевином Република Косово. То је онда исто као да је у питању право на пљачку, која је подржана од стране великих (западних) сила. Те силе би, кад већ подржавају независност Косова могле и да плате дуг, који та творевина има према Републици Србији, која је деценијама улагала у ту своју покрајину.