Чему референдум у Грчкој ?
Дешавања у вези преговара грчке владе и поверилаца последњих неколико месеци обиловала су контрадикторностима и обртима, који измичу разумевању и стручњацима, а камоли обичном човеку.
Очито је у питању игра са великим улозима, а циљ је да се очува функционисање глобалног система и профита који главне играче једино занима. Обичном човеку је сервирано да је тај Систем, „евро“, „еврозона“, „ЕУ“ или још лицемерније „Европа“ гаранат његове какве-такве сигурности. Обичан човек, иако види да му је све горе, иако све говори да му је домаћа економија све слабија, а држава све задуженија, по некој инерцији и даље верује да то може тако, или бар не верује да ће лађа потонути, већ ће како-тако плутати. Обичан човек углавном се труди да што мање размишља о нечему што види да му није по вољи, гура то од себе, али реалност се не да одгурати. Обичан човек се онда јако изненади кад једног дана објаве да су банке затворене, да не може да подигне своје паре, или тек понешто на кашичицу.
Многи би се изненадили кад би знали колико пара на штедњи по банкама држе Грци, а богме и Срби. Иако су камате мизерне. Иако су пре неколико година у Америци банкротирале неке од највећих банака, иако је не тако давно на овим просторима рекордна инфлација многе преко ноћи ојадила, иако су недавно на Кипру опет преко ноћи многи рачуни залеђени. Није да обични људи у Грчкој нису знали да им је држава пред банкротом. Али логичне последице једноставно су толико недопадљиве да се већина понашала као да их неће бити. Бар не у Грчкој, јер она је у ЕУ. А ни у Србији, јер ми смо на путу у ЕУ.
Али закуцала реалност на врата и са њом прве нежељене последице. На недељу дана. За опомену. Следи нагло трежњење. Па може бити и горе, ако не заокружимо: ДА. Алтернатива је инат. Јер, влада за пола године замајавања и преговора није направила никакав алтернативни план, како даље, ако одбијемо услове и будемо принуђени да прогласимо банкрот. Значи НЕ ће бити махом из ината. Да је референдум у Србији не би ме изненадило да победи инат. Мислим да су Грци прагматичнији и да ће победити страх за сутра.
У сваком случају околности под којима је расписан референдум никако не иду на руку онога који га је расписао. Да је расписан пре пар месеци, пре него су нежељене последице могле да буду голим оком видљиве онима који не желе да их виде, имао би солидне изгледе да успе. Сада је то чиста коцка, бар по испитивањима уочи, кажу да је разлика између ДА и НЕ на нивоу статистичке грешке. Како су страху дата крила затварањем банака и ограничавањем исплата, све се чини да је причљиви и увек расположени Ципрас, дао себе, односно Грчку, на тацну повериоцима, односно Систему, ма ко иза њега стајао.
Зашто је то Ципрас урадио, следеће је логично питање? Као што је под питањем и његово прилично ноншалантно понашање за сво време од када је преузео власт. Није се понашао као капетан који зна да му лађа тоне и никакве конкретне активности није предузео за случај да не успе у преговорима, мада је било сасвим извесно да нема шансе да се прихвате предлози на основу којих је добио изборе. Па чак ни уз разне корекције које је током преговора вршио. Све је то личило на изрежирану представу, чији је завршетак унапред испланиран.
Намеће се закључак да је Ципрас одрадио домаћи задатак, па делује да нису без основа неке информације да је његов долазак на власт помогао Сорош, а за кога овај ради познато је. С обзиром да је одавно било јасно да Грчка не може да врати рату која је доспевала 1. јула, а да су већ раније наметнуте мере штедње биле врло непопуларне, па би нови још строжији услови вероватно могли да изазову неконтролисани револт, добро је дошла смена претходне власти наизглед радикалном, али ипак контролисаном струјом. Остало је само да се одигра како ће та нова власт добити формалну подршку да уради супротно најављеним обећањима и да прихвати намењен пакет. Уколико то успе, корист може бити двострука, јер се поред лекције Грчкој, шаље јасан сигнал следећим дављеницима на југу ЕУ да се не играју и да се не надају да је могуће мимо Система.
Како год, Грцима се не пише добро. Потпуно су неспремни да изађу из Система, а у Систему омча ће им бити стално затегнута, па ће све теже живети. Притом валута Система – евро, која је од увођења реално изгубила преко 70% вредности, улази у много опаснији инфлаторни циклус јер у току је упумпавање огромних количина новца без покрића (1260 милијарди до септембра 2016.), па је на реду додатно обезвређивање већ умањених прихода. Кад нежељене последице озбиљније закуцају на врата и богатијих у Систему, велика је вероватноћа да ће и Грчка и њој слични бити пуштени низ воду, па како се ко снађе. Ко се у међувремену спреми искористиће то као прилику, а хвала Богу, код нас „Реструктура“ већ ради на томе. Остаје само да неприлике натерају људе да бар на кратко виде како јесте, а не како им се допада. А то обично бива у минут до 12.
Ако је у минут до поноћи, то би код нас, односно код њих, могло да натера на промену курса, или на алтернативу првлачења страних инвеститора који, код нас, само купују и укопавају своја сидра зарад шачице капитала. Али, кад се глобални систем поремети и струје капитала успоре, помагање овој или оној земљи је кратког даха,а поготово ако се прича о дугорочном кредитирању.
Грци су показали да неће што неће, у нади да ће им то донети даљу помоћ „тројке“. 😉