Када већина, најбоље двотрећинска, стоји иза неког система или партије, ни тај систем, ни та партија немају разлога да се уздржавају или праве компромисе.
Чине шта њима одговара, а, будући да имају већину, подразумева се да то чињење одговара и већини.
Већ неко време Запад је задовољан, и то и не крије, што у Србији већину има партија која му је гарант да ће се ствари око ентитета Република Косово, који је настао на нашој територији Косова и Метохије, развијати у правцу који Запад сматра повољним.
За остале поступке те већинске власти Запад није заинтересован и о њима ћути и ћутаће докле год буде могао.
(Уосталом, својевремено је Запад одћутао на Хитлерове потезе: анексију Аустрије, упад у Чехословачку, а проговорио тек у септембру 1939. кад је Хитлер, у договору са Стаљином, напао и Пољску. Можда би, пре напада на Пољску, нека тадашња Могерини рекла као и садашња „да Запад не гледа кроз прсте Хитлеру“…)

Да ли је већина, која стане иза неког система или партије, у праву?
Да, кад стане иза нечега што ваља,( а што углавном досад није био случај).
Не, када обманута и самообманута стане иза нечега што не ваља и што се махом завршава трагедијама.

Шта се све може када имаш већину и када те Запад не ремети у твојим намерама, може се видети и на примеру којим се бави следећи чланак:
Назовимо то правим именом

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ