Модернизована, обновљена Србија може ући у шта год хоће,
па и у Европу, а оваква каква је, није никуд пристала.
Милован Данојлић, писац и академик у интервјуу „Вечерњим новостима“ 14. фебруара 2015.

Од распада друге Југославије крајем прошлог века, у којoj је, одрекавши се још 1918. године свог историјски стеченог суверенитета, била само једна федерална јединица, и настанка вишепартијског система, па до 2014. године, Србија, како у политици тако и у економији и култури, не постиже добре резултате.
Постала je држава у којој институције функционишу у директној зависности од политичке воље владајућих партија и њихових вођа. Тако је било у доба Милошевића, наставило се у доба Тадића, а тако је и у време настанка ове публикације.
Ни за једну државу и њен народ није добро када њено функционисање зависи искључиво од владара (па чак и да је он заиста способан), а не од формираних институција, које реално омогућавају опстанак и просперитет.
Укратко, Србија је после лошег, комунистичког, система, ушла у такође лош систем владавине партија, иако овај други поседује елементе демократије, која у развијеним земљама даје солидне резултате.
Међутим, тај класични систем парламентарне демократије, у којем се партије надмећу за власт, се у Србији већ четврт века манифестује на врло рђав и нефункционалан начин.
Један од разлога за то је и, реално гледано, прилично низак степен образовања већине њеног становништва, па се принцип владавине већине, у таквим условима, логично манифестује као систем владавине просечних, чак исподпросечних кадрова, људи без икаквог озбиљног образовања, без стручног интегритета, са сумњивим дипломама итд.
Примитивизам, буразерство, непотизам и слично су већ две и по деценије суштина познате политичке сцене. Све то је, логично, довело до нефункционисања институција, до непостојања јасне државне и националне политике, до рђаве приватизације и партијске владавине економијом, која је у све горем стању.

Слика 1
Чак и уз претпоставку да подаци изнесени овде нису баш прецизни, видљиво је да око 2 милиона њих или немају ни пуно основно или само основно образовање, док је три милиона њих са средњим образовањем, а то је већ 5 милиона њих у земљи са 6 милиона становника. Преостали милион чине они са вишим и високим образовањем, а то је слој који најмање учествује у политичком животу Србије.
У таквој ситуацији би се или морало чекати још 20 до 30 година да се ниво образовања попне на виши ниво или окренути ствари и укључити овај милион у политички живот. То јесте владавина мањине, али до које би се дошло уз пристанак већине, која је ипак свесна да само поседници знања могу да јој обезбеде сигуран опстанак и пристојан живот.

То што су овде већ деценијама проблематични на власти логична је последица проблематичног система у којем свако пунолетно лице не само да може да бира, него и да буде бирано у органе власти, без обзира на степен његовог (не)знања и (не)способности.
Ту основну слабост система, коју намеравамо да коригујемо, максимално су искористили амбициозни људи без личног и стручног интегритета.
Сад је узалуд критиковати ову или ону проблематичну особу на власти и надати се да ће унутар оваквог система власт припадати икоме осим проблематичнима.
Без корекције садашњег и настанка система у којем ће на власт моћи само они који поседују знање и способност и остварују добре резултате, нема шансе да нам буде боље.
Име система који ће донети промене на боље је демократска меритократија и настаће путем референдума.
Наша намера није да угрожавамо или рушимо уставни поредак. Ми само образложено нудимо систем који једини може да донесе сигуран опстанак и пристојан живот свима, а чија је суштина демократска, као што је демократски и метод његове реализације .

Слика 2
Показ да је многим институцијама, па и Влади, било понуђено решење за проблеме јавне привреде, а да то решење није прихваћено од стране носилаца власти .

Непосредан повод за оснивање „Асоцијације за обнову и развој – Реструктура“ (скраћен назив: Асоцијација „Реструктура“ или само Асоцијација), која ће се поред побољшања економског, бавити и побољшањем политичког управљања, је неадекватна реакција политичких управљача на план решавања проблема јавних предузећа путем увођења предузетничке управе, засноване на знању и способности.
Тај план су људи, који су били у Конзорцијуму за увођење предузетничке управе у јавна предузећа , а који су сада међу оснивачима Асоцијације „Реструктура“, 2014. године дали на увид и Унији послодаваца и Агенцији за приватизацију и представницима Светске банке у Србији и једном броју медија и сви су на њега реаговали мање-више позитивно, али та, па ни било која друга реакција није уследила и од стране политичких управљача, од надлежних министарстава и Владе, иако би остварење тог плана било од користи и јавним предузећима и запосленима у њима и друштву у целини.
То нам је био коначни сигнал да се морамо озбиљно позабавити не само изналажењем и применом решења за функционално економско, него и за функционално политичко управљање и са њим изаћи пред домаћу и страну јавност.

Из године у годину постаје све очигледније да су у Србији, током свих претходних, као и у актуелном режиму, уништаване и уништене и институције и домаћа привреда.
Ми смо свесни да почињемо од нуле, али увођењем система демократске меритократије почињемо на начин који је једини реални гарант обнове и развоја како институција, тако и запуштене домаће привреде.

Само се по себи разуме, да су успостављање функционалног система демократске меритократије, као и обнова и развој домаће привреде немогући без сагласности велике већине, односно подршке готово свих слојева.
Не постоји начин, а да и постоји, ми му не бисмо прибегавали, да се функционални систем наметне мимо воље, односно потребе народа.
Нашу понуду и решења, које смо изнели у овој књизи, народ може да прихвати или да не прихвати. У оба случаја и Србији и њеним држављанима биће онако како већина одлучи.
Нема сумње да ће и ова, 2015. и наредна 2016. и 2017. бити тешке, пре свега по питању „личног стандарда“, јер нам је домаћа економија запуштена и готово уништена, а озбиљних страних инвестиција нема.
Владајући политичари ће наставити да лажу, најављују и дају неиспуњива обећања. Они други ће их критиковати, мада ни сами немају решење.

Ако народ може да издржи све то што га чека у наредним годинама – ми се нећемо мешати.

Али, ако ипак не буде могао, наша понуда гласи: обнова и развој запуштене домаће привреде уз неопходну корекцију система, односно стварање, путем реферeндума, система демократске меритократије, у којем више неће бити могуће да се на власт стиже и на њој опстаје икако другачије, осим на основу поседовања знања и способности и остваривања добрих резултата.
Иначе, наш план, који се тиче обнове и развоја запуштене домаће привреде, уз неопходну корекцију политичког система, прави се за наредних 100 година, па и дуже, и кад се једном поставе чврсте основе, моћи ће да траје док траје Србија.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ