Према демократским одредбама судска власт је независна.
То је један од бајковитих принципа, који се не остварује, а нарочито у земљама каква је Србија и „земље региона“.

Правосуђе важи за слојеве који немају моћ.
А  то су припадници „обичног народа“.
Не важи, осим формално, за носиоце власти, партијска руководства (и опозицона често).
Не важи за богатије грађане.
И не важи за моћније, богатије криминалце.

Да ли ће увођење демокртаске меритократије ту нешто значајније променити?
Хоће, јер ће смањити број оних за које не важи правосуђе.
У принципу ће важити за све, само ће бити нешто „блаже“ у односу на поседнике знања и способности, чија је делатност корисна.
На пример,  поседник знања и  способности (експерт), чија је делатнност корисна, биће осуђен ако начини саобраћајни удес (нпр.), али ће се његове услуге и даље користити (ако су важне), а казна му бити због тога смањена 10% , а ако се буде добро понашао и свих 50%.
Али зато носиоци извршне власти, богати грађани и моћнији криминалци (ако таквих уопште буде) сносиће казне које им по закону следују.
Јер ем су починили злочине, ем нису неопходни за функционисање система.
Ублажавања неће бити ни  за експерте ако почине теже дело: убиство и сл.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ