Контакт
kontakt@restruktura.org


РЕШЕЊЕ ЗА ПОСЕБАН СЛУЧАЈ ЗВАНИ KОСОВО

СРПСКИ NO PAPER

Многе чињенице указују да нигде у свету не  постоји апсолутни суверенитет, а он је поготово немогућ у земљама као што је самопроглашено Kосово.
Треба све чинити да се постигне мир и стабилност, а ако баш не може, онда без премишљања чинити оно што се мора.
Посебан непрактикован случај захтева и посебан непрактикован третман.

 

Увод

 “Мишљење Међународног суда правде о декларацији  независности Kосова представља „посебан“ случај, оценио је немачки шеф дипломатије Гидо Вестервеле током посете Kипру.

„Ради се о јединственој одлуци која се односи на посебну ситуацију у посебном историјском контексту“, рекао је Вестервеле новинарима у Никозији после састанка са кипарским колегом Маркосом Kиприануом.

Међународни суд правде је издао саветодавно мишљење по коме једностраном декларацијом независности Kосова од фебруара 2008. није прекршено међународно право. Један број аналитичара оценио је одмах да такво мишљење Суда може да подстакне сепаратисте у свету, помињући и северни део Kипра.

„Ради се о специфичној експертизи која нема никакве везе са другим случајевима у свету“, додао је немачки министар и рекао да се ово мишљење не односи на друге земље и да сматра да је „то врло важно за наше партнере“.

https://sr.wikinews.org/wiki/Odluka_MSP-a_o_Kosovu_poseban_slu%C4%8Daj

Став који је изнео немачки амбасадор је став мање-више свих земаља  Запада И нарочито САД и њених, како их неки зову, трабаната.

САД истичу да је потребно посматрати Kосово као посебан  случај.

Наш досадашњи званични став је да је у питању кршење међународног права, а став Русије је да се ради о преседану на основу којег би да и она “узме” део украјинске територије и то онај који се на (нелегалном, тврди Запад) референдуму изјаснио да хоће припојење Русији.

Наш садашњи став поводом свих таквих сепарација је да је, осим тога што  је у питању кршење међународног права, сваку сепарацију потребно посматрати као посебан случај.
И проналазити решења која су у складу са интересима како оних који се сепаратишу, тако и оних од којих се врши сепаратисање и, посебно, водити рачуна да се не угрози повеља Уједињених нација, која се односи на територијални интегритет.
Укратко: сепарација је могућа ако се око ње договоре и они који се сепаратишу.
и они од којих се сепаратише.

&

Да  је, у случају Kосова (и Метохије) и Украјине дошло до кршења међунардног права и непоштовања територијалног интегритета Србије, односно Украјине јасно је и онима који тврде да до тог кршења није дошло.

Србија је направила, додуше од стране Запада прилично инсценирану грешку звану „хуманитарна катастофа“ и тиме изазвала интервенцију Нато-снага против себе, укратко: агресију која није имала подршку Савета безбедности.

Украјина је ушла у отворен ратни сукоб са самопроглашеним републикама Доњецком и Луганском и, према руским тврдњама починила већи број злочина на тим територијама  и тиме изазвала интервенцију Руске Федерације, укратко: агресију која није имала подршку Савета безбедности.

Али очигледно је Великим силама дозвољено да кршење зову некршењем И то је тако.
Kада Велика сила баци око на неку територију за ту територију више не важи међународно право. Важе правила која успостави та Велика сила.

Ту се ради о “посебном” или већ некаквом случају и од тога Велику силу не може одговорити нико, па чак ни друга Велика сила, а поготово ако није јача од прве, а махом није, поготово у ово време када силе, па и мање земље поседују нуклеарно оружје.

&

Постоји и, додуше незванична, али логична, тврдња да су Американци напали и „освојили“ РНД Kосово да исправе послератну Ајзенхауерову грешку, а и да се домогну сировина, најпре угља из пребогатог рудника “Трепча”.

&
Овај  ПОСЕБАН КОМПРОМИС, као решење, је покушај да се успостави нормализација са такозваном Републиком Косово и да се реши коначни статус самопроглашеног Косова.
Вођено је рачуна не само о српским, него и о интересима Албанаца, као народа са којим смо и бићемо суседи. Наравно  да је боље са суседима, ако је могуће, имати иоле добре, него  лоше односе.
Уколико се ово решење не усвоји, ми ћемо остати  при досадашњим ставовима и на досадашњој позицији, јер апсолутно не прихватамо решење које би самопроглашено Косово означило као потпуно независну државу, а таква нам се „решења“ непрестано нуде са Запада.
Овај ПОСЕБАН  КОМПРОМИС је стављање тачке на  несувисле понуде са Запада, које се своде на директно или индиректно признавање самопроглашеног Косова као потпуно независне државе, а представља и корак даље од „замрзнутог конфликта“.

&

ПОСЕБАН KОМПРОМИС: РЕЛАТИВНО  НЕЗАВИСНА  ДРЖАВА KОСОВО (РНД KОСОВО)
KOMPROMIS SPECIALESHTETI RELATIVI I PAVARUR I KOSOVËS ( SHRP KOSOVËS)

Special compromise: Relatively  independent state  Kosovo  (RIS Kosovo)

Посебан непрактикован случај захтева и посебан непрактикован третман.

У преамбули Устава Републике Србије пише да  Kосово (Kосово и Метохија)  има суштинску аутономију којa је “више од аутономије, а мање од државе”.
Овом ставу бисмо само додали израз „мање од потпуно независне државе“.
Решење које предлажемо није у супротности са преамбулом Устава и представља корак даље с тим да се прави  посебан компромис, досад непрактикован, као што се тврди  и за Kосово да је досад непрактикован, посебан случај.

Овај комрпомис је начелно у складу и са Ахтисаријевим планом о “надгледаној независности Kосова”.

Релативност независности РНД Kосово  се огледа у косуверенитету државе Србије кад су у питању становници српске националности релативно независне државе Kосово, као и културно-религијске институције, манастири и цркве СПЦ, такође и  у учествовању Србије у привреди РНД Косова у  проценту, који договоримо, јер у ту привреду је и Србија доста улагала.

РНД Kосово би било сагласно да Република Србија територију РНД Kосово  назива формално припадајућом држави Србији, без уобичајених ингеренција Србије на тој  територији, које проистичу из припадања неке територије Србији, тако да би то припадање било релативно и укључивало би ингеренције РНД Kосово.

Независност РНД Kосово се огледа у поштовању територијалног интегритета и свих осталих карактеристика независне државе.

Уколико самопроглашено Kосово пристане на статус релативно независне државе, Република Србија се неће супротстављати њеном чланству у међународним институцијама.

РНД Kосово ће се у званичним контактима са Републиком Србијом предстаљати исључиво као  Репубика Kосово – РНД Kосово.

О овоме ће бити склопљен споразум између Републике Србије и РНД Kосово, а гарант тог споразума ће бити ОУН  и, посебно, САД, Руска Федерација , НР Kина, Велика Британија, Француска и Немачка. Или бар ОУН, САД и Руска Федерација.

Овакав приступ се може назвати и непотпуним признавањем независности Kосова.

Споразум би био склопљен на 50 година са могућношћу да се после тог рока  промени или обнови.

Овај Споразум се прави да би се регулисала питања настала нелегалном сепарацијом и  самопроглашеном независношћу Kосова.

Многе чињенице указују да нигде у свету  не  постоји апсолутни суверенитет, а он је поготово немогућ у земљама као што је самопроглашено Kосово. Ту је косуверенитет  са Србијом, својеврсни кондоминијум, најбоље решење , које гарантује свим грађанима мир, стабилност и просперитет.

Додуше, такав косуверенитет или „ двоструки суверенитет“  не постоји нигде на свету, али ни проблем који предсатвља самопроглашено Косово такође не постоји, чак  шта проглашен је  од стране Међународног суда правде за посебан  случај.

„Ако би се прихватила идеја “двоструког суверенитета”, као рјешење за спор Београда и Приштине, Kосово и Србија би се међусобно признали, Приштина би очувала територијални интегритет и не би било корекције граница, а Београд би уживао суверенитет над косовским Србима и православним црквама.“
https://balkans.aljazeera.net/teme/2019/4/27/dvostruki-suverenitet-kao-koncept-nigdje-ne-postoji

РНД Kосово  би имало пун суверенитет над Албанцима и осталим грађанима РНД Kосово и над  територијом РНД Kосова, која обухвата територију аутономне покрајине Kосово и Метохија, с тим што би тај суверенитет делило са Републиком Србијом, кад је у питању српски народ  и српске културне и верске институције у РНД Kосово.&Узгред, немам ништа против да се овде изнесени ставови и мишљење кртикују.
Само ипак је неозбиљно да те критике долазе од „патриотских рецитатора“, који мисле да се косовско питање решава  халабуком „Косово је Србија“, од проевропских снага по којима је Косово већ одавно потпуно независна држава или од стране садашње власти која само мота фразе о Србији и Косову и Метохији, која неће замрзнут конфликт, а решења заправо  нема, нити показује труд да дође до њега.
ПОСЕБАН КОМПРОМИС је најдаље што Србија може ићи, а да остане довољно задовољна својим ставом. Сматрамо да је то и најбоље не само за нас, него и за албанску страну, јер у довољној мери уважава албанску потребу за независношћу од Србије, то је независност која је вишеод аутономије, а мање од потпуно независне државе.  Републику Косово као потпуно независну државу  не можемо и нећемо признати док је Србије, као релативно  независну државу, што је више од аутономије можемо признати у скорије време.

&

ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ

МСП (Међународни суд правде)  тврди да се у случају Kосова ради о “ јединственој одлуци која се односи на посебну ситуацију у посебном историјском контексту”.

Па не ради ли се о таквој ,”јединстевној” одлуци и кад је у питању Kаталонија или источни део Украјине (Донбас). И те су одлуке (да се одвоје од централне земље Шпаније и Украјине) “јединствене” и односе се на “посебну ситуацију” у истом таквом “посебном историјском контексту”.

Задовољавајућа решења за све поменуте сепарације  не могу бити

1) безобзирна (апсолутна) сепарација, независност, чак  и кад су одлуке о томе донесене валидним референдумима,

2) нити сепарација или одвајање може изостати упркос вољи становништва које је за то, одоносно за претварање тих територија у независне државе или државе које су део неких других држава, мора се пронаћи решење које ће уважити обе тачке.

Попуна независност тих сепаратисаних територија може постојати само у случају међусобног договора на који добровољно пристају обе стране или у случају да држава чији су део биле сепаратисане територије више не постоји, као у случају, Чехословачке,  па и Југославије.

РНД Kосово се не рачуна у ове случајеве, јер није било део Југославије (република), него део (аутономна покрајина) Србије.
Држава Југославија не постоји, држава Србија постоји.
По нашем мишљењу, Kаталонија се од  Шпаније може само релативно одвојити и постати релативно независна држава, док би апсолутна независност дошла у обзир тек у случају да Шпанија престане да постоји. Или ако се Шпанија и Каталонија тако договоре.Донбас и друге области Украјине могу потпуно постати део Русије само ако се тако договоре Украјина и Русија, тачније САД и Русија, или ако Украјина изгуби у војном сукобу, односно престане да постоји у границама у којима је постојала пре рата (Специјалне војне операције).
&
Питање регистарских таблица се, за оне Србе који хоће, може решити косуверенитетом, увођењем и КМ и РКС ознака на истој таблици.
Тако би се решило комрпомисом питање, решењем које задовољава и Републику Србију, односно Србе и Републику Косово-РНД Косово, односно Албанце. То би био трошак за око 10000 возила углавном на северу Косова. Трошак се може поделити између Републике Србије и Републике Косова-РНД Косова.

&

КАКО СПРОВЕСТИ ОВАЈ ПОСЕБАН КОМПРОМИС?

Овај посебан компромис може се реализовати преко САД, као заступника РНД Косова, уз посматрачко учешће представника ЕУ и уз консулантско учешће НР Кине и РФ.
Посматрачко учешће могу имати и друге земље које ће бити гаранти остварења Споразума између Републике Србије и РНД Косово.
У преговарачком тиму са САД, а око РНД Косово учествоваће тим стручњака, у којем ће поред творца овог решења учествовати један број чланова САНУ, као и други стручњаци за које се определе аутор решења и основни тим, кога ће чинити чланови САНУ. Независност РНД Косово се одвија под нашим увидом и са учешћем Републике Србије  у суверенитету.
То РНД Косову не смета да обавља све послове које једна суверене земља обавља, нити да својим грађанима, Албанцима и осталима одређује обавезе, које свака држава одређује својим грађанима.
Ако било која обавеза не буде у складу са интересима српског народа у РНД Косову српске власти ће, сагласно косуверенитету реаговати и тражити њено укидање или преиначавање. У том поступку ће тражити и реаговање гараната Споразума између Републике Србије и РНД Косово, почев од ОУН.
Остале земље могу да признају РНД Косово као Србија, као РНД Косово или као што су то признале земље које су га већ признале, дакле као земљу са недељивим суветенитетом. Начин на који ће признати РНД Косово зависи од воље и савести земаља које  ће извршити признање. Ми ћемо лобирати и код земаља које су већ извршиле признање самопроглашеног Косова као потпуно независне државе и код оних које то нису учиниле да самопроглашено Косово признају као релативно независну државу, односно као Република Србија.
Да ли ће РНД бити примљена у ОУН  то пре свега зависи од чланица Савета безбедности. Ми немамо ништа против, уз услов да у РНД Косово имамо описани косуверенитет и да се територија РНД Косово води формално као још увек наша, али без фактичких ингеренција које из тога проистичу,  као и да је о свему томе и другим обавезама потписан Споразум између Републике Србије  и Републике Косово – РНД Косово са побројаним гарантима.
Ако ОУН не смета да прими релативно независну државу и ако у Савету безбедности никоме не смета да такву државу прими у ОУН – нама  то примање не смета.
Битно је да постигнемо косуверенитет и фомално остајање РНД Косово у границама Републике Србије.
Сигурни смо  да ће после постизања Споразума почети интензивнија привредна сарадња са РНД Косовом, што ће бити у интересу   народа Србије и свих  народа који живе у РНД Косово.

&

РЕЗИМЕ

Преамбула Устава Републике Србије каже:
полазећи и од тога да је Покрајина Kосово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије

Веровали или не, оно што доноси ПОСЕБАН КОМПРОМИС је заправо у складу са том преамбулом, с тим што је у њему јасно одређено ШТА ЈЕ СУШТИНСКА АУТОНОМИЈА, да је то више од познате аутономије, а мање од потпуно независне државе, да је у питању релативно независна држава.
У сваком случају ПОСЕБАН КОМПРОМИС није у супротности са преамбулом, а конкретне одредбе и обавезе ће се регулисати Споразумом између Републике Србије  и Републике Косово – РНД Косово.
РНД  Косово је држава у држави, као својеврсни секуларни (световни) Ватикан.
Релативна независност државе Косово је у складу са чињеницом да је независност одлука већине Албанаца и у складу са чињеницом да је покушај аутономне покрајине Косово и Метохија да постане самостална држава изведен једнострано, без икаквих договора са Републиком Србијом као и у складу са чињеницом да у историји Србије Косово има посебан значај, неодвојив од српске историје.
Све ове три карактеристике задовољава статус релативно независне државе, укључујући и став из преамбуле Устава Републике Србије где  се Косову и Метохији даје суштинска аутономија, коју ПОСЕБАН КОМПРОМИС дефинише као релативно независну државу (РНД).
&
Да ли ће се све одребе овог ПОСЕБНОГ КОМПРОМИСА узети у обзир приликом потписивања Споразума између Републике Србије  и Републике Косово – РНД Косово или ће се неке и додати – небитно је.
Битно је да остане суштина: 1) релативна независност државе Косово, 2) косуверенитет који се односи на грађане српске националности и на културне и верске институције, 3) формално припадање РНД Косоов територији Србије већ и због историјске везаности Србије за Косово и 4) део учешћа у привреди РНД Косово.
Овај компромис представља солидну основу за решавање проблема самопроглашеног Косова и створен је у циљу нормализације између Србије и РНД Косова.
Питање регистарских таблица се, за оне Србе који хоће, може решити косуверенитетом, увођењем и КМ и РКС ознака на истој таблици.
&

Иначе, санкције Руској Федерацији ћемо увести, ако нам САД и чланице ЕУ, као и РФ и НР Кина, чланице СБ ОУН пре тога гарантују да ћемо по увођењу санкција, због својих искустава, имати позицију изузећа из свих светских војно-политичких сукоба и увођења санкција било коме.

спроводити, ако је циљ сила да се овде не  започиње  рат.

Његово спровођење би донело мир, стабилност и просперитет свим овд

Претходно бисмо договорили са Русима да нам не дижу цену гаса и уопште енергената које набављмо од њих. Очекујемо да ћемо имати разумевања за такав став.
&
Брислески споразум, који смо ми остварили, а Албанци нису, нарочито кад је у питању Заједница српских општина, у суштини је био нелегалан, јер како можемо да прегпварамо са ентитом (државом) коју не признајемо. Осим тога, ЕУ није заједница која је у целини признала Републику КОсово, па самим тим не може бити ни заступник Републике Косово, а још мање глунмити неакакву ОУН.
Узгред, ЗСО се може претворити у ЗОВС (Заједницу општина са већном Срба)
Легалније и логичније би било да смо преговоре око Косова водили са САД као заступником Републике Косово. Те преговоре бисмо наставили убудуће, а од бриселских споразума применити све, ако и Република Косово испуни све.

&
Овај ПОСЕБАН КОМПРОМИС са косуверенитетом као основном платформом има сврхе

ашњим народима, јер представља корак даље од замрзбутог конфликта и укида сваку претпоставку о потпуној независности Косова, које је МСП прогласио за посебан случај.
Ако је циљ сила да се овде започне рат, онда се за заштиту морамо обратити оној сили којаје заинтересована да брани наш интегритет и суверенитет.

&
И на крају да констатујемо да ПОСЕБАН КОМПРОМИС није у нескладу са Преамбулом Устава Републике СРбије, нити са резолуцијом 1244, која не искључује суверенитет Србије, па чак ни са Ахтисаријевим планом о „надгледаној независности“ и, што је не мање важно, ни са ставом МСП да је Косово посебан случај.
Само су досадашњи преговори  са  „Приштином“ у нескладу са нашим Уставом.
Тај несклад ћемо исправити ступањем у преговоре са САД око Косова и укључењем ОУН међу гаранте Споразума између  Републике Србије и Републике Косово – РНД Косово.
&
Узгред, да је у релативно, а не потпуно независној држави Косово већ имеплементиран косуверенитет у косовској полицији не би били само грађани српске националности, него и званична српска полиција, па онда та полиција не би спроводила мере, које држава Србија оцени као неповољне по Србе.

Ту српску полицију, унутар косовске полиције, би једним делом финансирала РНД Косово, а другим Република Србија.

 

&

ГЛАВНА ШАНСА СРБИЈЕ (О КОЈОЈ ЋУТЕ И ВЛАСТ И ОПОЗИЦИЈА)

Ускоро ће храна бити извор моћи,
као што је то својевремено била нафта.
А то значи богатство за земље са јаком пољопривредом.

Међутим, наша пољопривреда (сточарство, млекарство, ратарство, воћарство, повртарство, пчеларство… ),уместо да се развија и јача, све више пропада!
Како  која власт дође све више упропашћава пољопривреду, наше основно и највеће богатство, наш могући извор моћи!
Уместо  коришћења и развоја тог извора код нас се већ 20 и више година форсирају „стране инвестиције“, чак и оне које нам угрожавају животну средину, дакле, и пољопривреду.
То се мора променити!
Јер развијена пољопривреда, а не ова (до)садашња, је сигуран начин да опстанемо
и коначно постанемо развијена земља.
То је наш основни циљ, који ћемо заједно са вама остварити.

&
Досадашња пољопривреда је била: хаотична, смушена, пуна фраза у стилу: “može da hrani celu Evropu”. Неозбиљна, непланска, па је чак и таква представљала стуб српске економије.
Развијена пољопривреда у данашњем свету не значи ни некадашњу “заосталу”, нити ГМО-пољопривреду, значи пољопривреду која води рачуна о природним квалитетима (органску), пољопривреду географског порекла, (футошки купус, ивањички кормппир итд.), производе упаковане у природну лепо дизјнирану амбалажу итд.
&
Они који се буду бавили развијеном пољопривредом носиће име: агропредузетници и имати сва права која имају и други предузетници.
Развијена пољопривреда ће бити тесно повезана с амбијенталним, нарочито руралним туризмом. Многи послови ће бити обављани дигитално.
&
Развијена пољопривреда представљаће нашу “индустријску (тачније пољопривредну) револуцију”.

&
Иначе, развијена пољопривреда, што је наш план за Србију, и ово новопечено рударство, које се одвија за корист страних компанија и домаћих полититчара – не иду.Та рударска пракса, која загађује земљу, воду и ваздух, мора се обуставити, по сваку цену, јер угрожава не само опстанак пољопривреде него и опстанак земље уопште.

ОДЛУКА ЈЕ ВАША

Моментално владајући се превише ослањају на стране инвестиције од којих су нам неке донеле прљаву технологију, која уништава животну средину и пољопривреду.

Прозападна (проевропска) опозиција се у том смислу понаша исто.

Десничарска опозиција, додуше,  прича о домаћој економији, али подразумева да је она може остварити „својом снагом и памећу“, што је нетачно.

Ми знамо да можемо САМО УЗ ПОМОЋ СТРУЧЊАКА.

Са екипом стручних људи од Србије ћемо направити земљу са развијеном домаћом привредом, а нарочито пољопривредом.
Потребно је да нам поклоните поверење бар две године и то ћемо урадити.
Све друге варијанте су претварање  Србије у сиромашну колонију.

 Драган Атанацковић Теодор

 

 

 

 

Захваљујући људима из Удружења Заштитимо Јадар и Рађевину и Earth Thrive, Бернска конвенција, чији смо потписници, је донела, одлуку да се обустави пројекат Јадар и о томе обавестила српску владу.
Познавајући домаће политичаре и на шта су све због СВОГ интереса спремни, а и знајући приче о Зеленој агенди коју гура Запад ми држимо ОТВОРЕНЕ ОЧИ.
Што-шта показује да се пројекат Јадар поново повампирује.
Председник државе, а и његови сарадници, упорно тврде да су за наставак обустављеног пројекта.

&

У Србији ће,ако народ остане необавештен, Рио Тинто или неко други ипак вадити литијум за потребе европске, а нарочито немачке зелене агенде.
Пустите све Брнабићкине приче за малу децу и збуњене бираче.И даље ће се наставити загађивање ваздуха, воде и земље.
Једина шанса да то не буде тако јесте да ови садашњи изгубе, а бивши, којису и довели РиоТинто, не дођу на власт.
АКО СЕ ТО НЕ ДОГОДИ, СРБИЈИ СЕ, БЕЗ ПРЕТЕРИВАЊА РЕЧЕНО, СПРЕМА ТРЕЋЕ И КОНАЧНО БРИСАЊЕ СА МАПЕ СВЕТА.ПРВИ ПУТ ЈЕ БИЛА БРИСАНА ЗБОГ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ДРУГИ ПУТ ЗБОГ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ТУ СПАДА И МИЛОШЕВИЋЕВА ЈУГОСЛАВИЈА, ТРЕЋИ, И НАЈДРАСТИЧНИЈИ ПУТ, ЗБОГ ЕВРОПСКЕ, ПОСЕБНО НЕМАЧКЕ ЗЕЛЕНЕ АГЕНДЕ И КИНЕСКОГ НЕПОШТОВАЊА НАШИХ СТАНДАРДА, НЕПОШТОВАЊА КОЈЕ ЈЕ ОМОГУЋИЛА ОВДАШЊА ВЛАСТ.
Укратко:
Aко Вучић још две године остане н авласти или ако, недајбоже, дођу бивши, тзв. жути, Србији се пише не црно, него прецрно.
И на крају:
ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ОКРЕНЕМО ДОМАЋОЈ ПРИВРЕДИ, А НЕ САМО „СТРАНИМ ИНВЕСТИЦИЈАМА“! НАПРАВИЋЕМО СИСТЕМ У КОЈЕМ ВЛАДАЈУ ВЕЋИНА НАРОДА И СТРУЧЊАЦИ.
НЕЋЕМО ДА ЗА МИНИМАЛАЦ ТРПИМО ПРЉАВЕ СТРАНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ!

&

БРНАБИЋКИНА РЕЧ = 0

Рекла Брнабићка: РИО ТИНТО ЗАВРШЕНА ПРИЧА.
А Вучић ЋУТИ, или ту њену одлуку назива лошом или се залаже за моратотијум од годину дана.

&

Тако је својевремнео генерал Перишић славонским Србима обећавао помоћ југословенске војске ако хрватска војска крене на њих.
А Слободан Милошевић? ЋУТАО.
И зна се шта је било.
То чека и овај народ ако и даље остане необавештен односно погрешно или недовољно обавештен.

&

РУДАРСТВО – НЕКАД И САД

Српско богатство јесте некад почивало на рударству, пре свега на ископу злата.
За ископ су ангажовани су странци, али нису одвозили злато, него смо га ми (наша властела) продавала. И плус то рударење није било толико штетно по околину.
А сада за тричаву рудну ренту дајемо странцима да копају и одвлаче злато, а сутра би и литијум, из земље и они од тога зарађују и плус је то рударење изузетно штетно по животну средину.
Некад су Србијом владали господари, а данас и јуче ПРОДАНЕ ДУШЕ И ЛОПУРДЕ.

&
НОВА МИНИСТАРКА РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ, БАНКАРKА НЕГРЕ, ПОЗНАТА ПО ПОСЛОВИМА ЗА РИО ТИНТО, ДОНЕЋЕ „РЕНЕСАНСУ РАЗВАЉИВАЊА СРБИЈЕ“!

&

ДИРЕКТНА ЛАЖ И ПРЕВАРА

Кад се власт одлучи на ДИРЕКТНО ЛАГАЊЕ свог грађанства, каo лагање да је Рио Тинто завршена прича, мора да је у питању ВЕЛИК (приватни) интерес оних који су лагали и да се спремају да напусте Србију, кад се лаж открије, односно кад се настави са ископом литијума, ископом који ће вероватно бити заштићен „приватном војском“ и који ће се догађати на крају Вучићевог другог мандата.
Ако је тачна прича да су западњаци спремни да нас и побију због своје „зелене агенде“, да будемо колатерала…можда и ми нешто њих побијемо, онако за „опроштај“.



Драган Атанацковић Теодор 

 


ИНИЦИЈАТИВА:ОСНИВА СЕ   АСОЦИЈАЦИЈА СРБИЈА – АС

У КОЈУ МОГУ ДА СТУПЕ СВА УДРУЖЕЊА, ОРГАНИЗАЦИЈЕ  И ПОЈЕДИНЦИ, КОЈИ ДОСАД НИСУ БИЛИ НА ВЛАСТИ ИЛИ НА ЊОЈ УЧИНИЛИ ЛОШЕ СТВАРИ ЗА НАРОД И КОЈИ СЕ СЛАЖУ СА ДОЛЕ НАВЕДЕНИМ ЦИЉЕВИМА, КОЈИМА ЈЕ СВРХА ВРАЋАЊЕ СРБИЈЕ СЕБИ


АСОЦИЈАЦИЈА  СРБИЈА – АС
, која се превасходно бори за опстанак Србије, залаже се и за следеће циљеве:

1) побољшањеживотног стандарда, развојем домаће економије, пре свега пољопривреде,
а посебно органске пољопривреде,сваковрсног туризма, прерађивачке индустрије, развојем
информационих технологија итд.
2) уставно (легално) решавање питања самопроглашеногКосова,
3) вођење нормалне здравствене политике, која не узрокује енормне количине панике као у ковид-пандемији,
4) решавање питања миграната,
5) појачана сарадња са дијаспором,
6) увођење помоћу референдума функционалног система, којем ће н ачелу, уз сагласност већине, бити стручњаци који нису претходно  компромитовани, укратко: промена система.


НАША ПОБЕДА ЈЕ ПОТРЕБНА СРБИЈИ – ПОБЕДИЋЕМО ИЛИ НА ИЗБОРИМА ИЛИ НА УЛИЦИ!

Иницијативу за настанак Асоцијације Србија-АС покренули су
Драган Атанацковић Теодор

и Слободан Станимировић Ликси


Координатори активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС
Драган Атанацковић Теодор и Слободан Станимировић Ликси
restruktura.org

&
Асоцијацију Србија – АС, састављену из више удружења, као координатори активности воде човек из народа Слободан Станимировић Ликси из Завлаке код Крупња и Драган Атанацковић Теодор високо образовани Србин из Србије, који није припадао ниједној досадашњој власти.

ЗАШТО ПОСТОЈИМО?

Да радите или бар планирате да радите добро, ви из власти и ви из опозиције, ми бисмо се само придружили, а овако смо морали да настајемо, да се удружимо са сличномислећима и почистимо српске Аугијеве штале, које се не чисте већ 100 година.
&
Аугије је био краљ Елиде и супруг Епикасте. Познат је био по свом стаду. Његово стадо је било благословљено, па је било имуно од болести, а штале су, јер се нису се чистиле, биле пуне ђубрета и нечистоће.

Поштовани/Поштована,

Ми смо организација која окупља стручњаке и оне који то нису, али су за то да стручњацима  различитих профила припадне централна власт у  држави, што је у интересу већине народа, јер само стручњаци су кадри да обнове и развију домаћу економију и тиме омогуће народу пристојан живот.
Поредак у којем би ствари стајале тако назвали смо демократска меритократија. Он представља својеврсну алтернативу парламентарној демократији, која  се у нашим условима јавља сваки пут као партократија, владавина партија, односно партијских  челника. Особина таквог поретка, у коме владају партије и партијски челници, није само недемократичност, него и, што је и горе, нефункционалност.
&
До демократске меритократије бисмо дошли или легално, добијањем избора, скупштинске већине, која би изгласала Референдум о промени политичког система или легитимно, општом „побуном“ и покретањем Референдума. Први начин је бољи, због света, поготово евро-америчког. A та два начина би се, буде ли потребно, могла и искомбиновати.
&
Изнећемо Вам укратко своје ставове, а Ви видите да ли се и у којој мери слажете са њима, па нам се, у складу са тим, јавите како бисмо били у комуникацији и договорили се о даљим корацима, који би довели до сигурног бољитка у Србији:
            Власт која и не тражи, а камоли да налази начине за обнову и развој домаће економије, као предуслова за пристојан живот народа, која неселективно форсира економију страних инвестиција и тиме нас претвара у сиромашну колонију, која подржава стране фирме као што су Рио Тинто, Зиђин и друге , које су еколошки штетне, чак могу да изазову еколошку катастофу, која води нелегалне (неуставне) преговоре са Косовом као да је Косово признала као државу, а није, која прави негативну селекцију државних службеника, јесте власт, али не у корист Србије, него влада у своју и у корист страног капитала.
          Такву власт смо мање-више имали и пре ове, чији стуб представља Александар Вучић. Зато и бившу и садашњу власт гледамо као суштински исте, објективно усмерене против интереса Србије без обзира шта причају њени представници, који  као сада ови, демагошки рецитују „Живела Срија“.
           За све побројане проблеме ми имамо предлоге решења, које ћемо Вам изнети ако сте заинтересовани.
           Хвала на пажњи. С поштовањем,

                             www.restruktura.org        kontakt@restruktura.org  
Председник Управног одбора Асоцијације,  Драган Атанацковић, социолог и аутор књиге  
ДЕМОКРАТСКА  МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ

ШТА ЈЕ СТВАРНИ СПАС ЗА СРБИЈУ?


Асоцијација за обнову и развој – Реструктура јесте реалан спас за скоро уништену Србију зато што ће када добије скупштинску већину изгласати одржавање Референдума на коме ће се одлучивати о успостављању система демократске меритократије, а то значи настајање поретка у коме ће стручњацима различитих профила припасти централна власт у држави, јер је то у интересу већине народа, будући да му само врхунски стручњаци, преко развоја домаће економије, могу стварно, а не демагошки, обезбедити пристојан живот.
Поредак демократске меритократије представља својеврсну алтернативу парламентарној демократији, која се код нас јавља као владавина партија, односно партијских челника. Поретку, у коме владају партије и партијски челници, не недостаје само демократичност, него и функционалност.
Победа Асоцијације Реструктура биће победа Србије над вековним силама владавине ненародности и антисрпства, која је сад доживеле кулминацију!
Под антисрпством се мисли и на неoпрезно стварање Југославије, која је могла да се створи и другачије, не само са „добрим намерама“ које су одвеле у пакао,и на Милошевића који је искоришћавао српство за своје владарске амбиције, а стварно био комуњара, не ни комуниста, и на „жуту власт“ која се „извињавала“ и на вучићевско манипулисање српством, док исте Србе и друге држављане Србије, као и саму Србију продаје. И, наравно антисрпство је сваки облик шовинизма који се представља да је српски.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=877951832751994&set=a.109175082963010

Одржавање редовних или ванредних парламентарних избора је УЗАЛУДНА РАБОТА, ако на њима не учествује и не победи опција, која је за ПРОМЕНУ СИСТЕМА и која ће то, кад победи на изборима, помоћу Референдума извести.
&
Јер само ПРОМЕНА СИСТЕМА, односно увођење ДЕМОКРАТСКЕ МЕРИТОКРАТИЈЕ, као поретка у којем влада савез већине народа и врхунских експерата, Србији коначно и неопозиво може донети у бољитак. Све остале варијанте су ГУБЉЕЊЕ ВРЕМЕНА и заиста УЗАЛУДНА РАБОТА.
&
Промена система и увођење демократске меритократије је једини политички циљ Асоцијације за обнову и развој – Реструктура.

Изашла је из штампе књига „ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ“ која се први пут бави проблемима настајања функционалног система, који представља сигуран излаз из невоља Србије и увод у рационалну и одрживу домаћу економију.
&
Да сазнате како да Србија изађе из политичких, економских 
и социјалних невоља у које је запала,
пошаљите нам своју адресу, име, презиме
и број мобилног телефона на имејл:
kontakt@restruktura.org
или на телефон: 065 508 1918
и ми ћемо вам
БЕСПЛАТНО послати књигу, 
која  пoказује како да се уведе систем
ДЕМОКРАТСКЕ МЕРИТОКРАТИЈЕ,
који je сигуран излаз из невоља Србије.
Платићете само поштарину (250 дин.)!
&
Нисмо ни за комунизам, ни за либерални капитализам,
него за демократску меритократију,
поредак заснован на савезу већине народа и експерата.(Д. Атанацковић)

Наш циљ је да доведемо способне (експерте из разних друштвено корисних области) на власт и да им препустимо да воде привреду и државу, укратко: да референдумом успоставимо систем демократске меритократије.
Да бисмо остварили тај циљ ступићемо на политичку сцену Србије,, као организација /Асоцијација за обнову и развој – Реструктура/, која ће, кад буде могла, учествовати на изборима за Народну скупштину Србије.
Наравно, било би идеално када бисмо одмах освојили већину скупштинских места, јер тада бисмо могли да изгласамо одржавање Референдума за кориговање политичког система.
Али та вероватноћа, да освојимо „из прве“ већину места у парламенту је мала.
&
После дужих дискусија на ту тему, решили смо да уђемо у Парламент и ако не освојимо већину, с тим да наше борављење у Скупштини буде посвећено само једној и то овој теми:

“ Све досадашње власти у Србији су се
углавном бавиле „страним инвестицијама“,
претварајући тако Србију у колонију,
а народ Србије у сиротињу.
И то је главни проблем.
Можда  Вучић, Ђилас и остали сматрају
да ово друштво
нема способних за покретање
 домаће економије и омогућавање
пристојног живота, па се зато
ослањамо искључиво на стране инвестиције,
са којима имамо минималац, који не покрива
ни минималну потрошачку корпу.
Ми мислимо да способних има
 и настојимо да  способне
(експерте из разних области)
доведемо на власт и да им
препустимо да воде привреду и државу.
ТО ЈЕ НАШ ЦИЉ.

&
Ово бисмо, у разним варијантама, понављали из седнице у седницу, јер то је суштински проблем Србије, који се мора решити.
Што пре – то боље!


Све досадашње власти у Србији су се
углавном бавиле „страним инвестицијама“,
претварајући тако Србију у колонију,
а народ Србије у сиротињу.

И то је главни проблем.

Можда  Вучић, Ђилас и остали сматрају
да ово друштво
нема способних за покретање
 домаће економије и омогућавање
пристојног живота, па се зато
ослањамо искључиво на стране инвестиције,
са којима имамо минималац, који не покрива
ни минималну потрошачку корпу.
Ми мислимо да способних има
 и настојимо да  способне
(експерте из разних области)
доведемо на власт и да им
препустимо да воде привреду и државу.
ТО ЈЕ НАШ ЦИЉ.

&
И остварићемо га у склопу спровођења пројекта: „Обезбеђивање и очување задовољавајућег животног стандарда држављана Републике Србије“.





Земље у којима народ пристојно живи с правом се зову демократске, јер остварују основни циљ народа: пристојан живот. Све остале земље нису демократске ,чак и кад се тако зову. У њима се влада над гладним народом. Ко влада? Политичари, тајкуни, страни капитал. То се мора завршити неком променом. Што мирнијом и темељнијом – то боље.

&
Стање у фрижидеру и новчанику је мерило успешности власти и мерило демократије.

&
Демократија је владавина народа, по дефиницији и теорији.
А народ влада само ако се остварује његов основни циљ: сигуран опстанак и пристојан живот.
Међутим, у пракси се демократија претвара (а нарочито где може, а може у Србији) у владавину над народом.
И то гладним  и незадовољним народом.
И све је легално, а ништа легитимно.

&
Не постоји народ  ради демократије, него демократија ради народа.

&
За народ је најсигурније да се држи поретка у којем главна улога припада њему, тако што се остварује његов основни циљ: пристојан живот. То је заиста демократски, све друго је манипулација. Шта ће гладнима слобода говора? Да слободно говоре да су гладни и да на томе остане, да се ништа не промени? Слобода говора је, наравно, потребна, али да има сврхе изговорено, а не да оде у ветар. То није демократија. То је неквалитетно друштво под маском демократије.

&

Свака власт настоји да уради нешто  за себе. То  је политички аксиом. Зато је потребно  контролисати је, а то се најбоље чини преко увида у остварење народног циља: пристојног живота. Кад то оствари, нека ради и за себе. Никако обрнуто: да ради прво за себе, а народу обећава пристојан живот за две, три, четири…  године. Као што се  овде ради  поодавно.

&
У суштини народ не тражи много од власти: да буде сигуран и да пристојно живи. Није то никакав неостварљив циљ. Па зашто се не остварује? Зато што се на њему и није радило, све власти имају „пречег посла“. Па чак и оне где народ релативно пристојно живи, а камоли ове по кобајаги-демократијама. Оне су опседнуте собом и својим партијама : да награбе што више док им траје мандат. И да обнове мандат, да грабе још.

&

Зашто се може рећи да народ у демократској меритократији влада? Зато што се његов главни циљ: сигуран опстанак и пристојан живот у њој остварује. И што су око тог циља ангажовани и експерти (Скупштина експерата) и носиоци извршне власти.

&

Требало би увести закон који би рекао: „Свако лице и организација који су већ били на власти у протеклом периоду, у којем се нису остваривали циљеви народа: сигуран опстанак и пристојан живот, нема права на даље такмичење за извршну власт.“

&

Инке, које су уништили шпански конквистадори, имале су бољи социјални систем од многих савремених земаља, а нарочито од Србије. Владари покрајина су имали дужност да најпре збрину поданике и удовице, а онда су могли  да се посвете себи. Ко ради тако у савременим демократијама ? У САД? Нико. Овде: нико.  У појединим северним европским земљама  се нешто налик томе и догађа.

&

Где је систем демократскији?  У САД или у Русији? На први поглед  би се рекло у САД. Али није. Влада мртва трка. Чак је у појединим сегментима  демократскији у Русији, иако незнатно.
Заправо   те две суперсиле подједнако лоше испуњавају основни циљ народа. САД и мање него Русија.  Чак би се могло рећи да су САД највећа недемократска земља,  која носи демократско име. Мада су то њихове ствари и ми „мали“ је најбоље да  се не петљамо у то.

&

Најважнија одлика демократије је испуњење демоекономског императива: обезебеђење услова за пристојан живот народа. Демократије које нису то обезбедиле звече „као лим на ветру“ и немају право да се називају демократијама. Џаба слобода говора кад слободно можеш да кажеш да си гладан, па и да демонстрираш против тога, а ништа се не мења. Разлика између диктаторског и празно-демократског поретка је што у диктаторском не смеш да се буниш, а у „демократском“ смеш, али је узалуд. И још ту твоју узалудну побуну неки политичар-замлата назове „знаком здраве демократије“.

&

Народ је већ навикао (ако се на то уопште може навикнути) да буде подјармљен, лаган, манипулисан. У свим системима , па и у „свом“-демократском. Рекло би се да и демократије чека нека врста револуције, о дносно темељне промене. Не може овако у недоглед. Као што није могао ни комунизам. Морао је пасти.

&

Иако су и диктаторима и демократама (демагозима) уста пуна народа, народ и са једнима и са другима пролази слично: жедан је преведен преко воде, гладан преко хране.

&

Зашто се ретко помиње прва обавеза демократије: да народу омогући пристојан живот? Да ли случајно?

&

Прва обавеза демократске меритократије јесте  да народу омогући пристојан живот. Прва и основна. А она то и може за разлику од постојеће „демократије“. Поготово овде, у Србији.

&

Не постоји социјална и несоцијална демократија, свака је социјална, иначе је бесмислена. Демократија, као владаина народа, је дужна да народу омогући добар социјални статус, односно пристојан живот.

&

Ако се демократије не тргну, поготово у земљама као што је Србија, проћи ће као комунизам.
Замениће их бољи, функционалнији систем, конкретно: демократска меритократија.

&

Утисак о политичком беспућу су створиле управо савремене демократије, а поготово у бившим комунистичким земљама, које су пуно наде полагале у долазак демократије. Сад изгледа као да је и то била превара и да излаза нема. А има, он је корак даље од класичне демократије, у демократској меритократији, као заиста демократском и , што је не мање важно, функционалном поретку.

&

Демократија је владавина народа у којој је народу омогућен пристојан живот и све досадашње демократске слободе.Тако дефинисана демократија је заправо демократска меритократија, демократски и функционалaн систем. Меритократска управа омогућава функционалност поретку. А већина народа се на референдуму изјашњава као сагласна са меритократском управом.

&

Зашто је демократска меритократија сигуран излаз из социјално-економских недаћа? Зато што је заснована на меритократској (функционалној) управи и зато што спроводи циљеве народа, а пре свега онај везан за пристојан живот.  А за то управљачи- меритократе имају и енергије и знања за разлику од садашњих политичара који енергију троше на демагогију и изборе и који углавним немају знања.

&

Черчил је рекао да је демократија најбољи поредак међу свим лошим порецима. Значи ли то да се људско друштво не може, бар у функционалном смислу,оптимално уредити? Не значи.
Демократији фали функционалност и има вишак: лако склизне у охлократију. А то се решава успостављањем напредне верзије демократије, демократске меритократије, функционалног поретка, који не може склизнути у охлократију, владавину олоши.

&

Укратко: шта је демократска меритократија? То је демократски поредак, који настаје референдумом и у којем је поседовање знања и постизање добрих резултата једина препорука за бивање у власти.

&

Демократска меритократија је напредна или „апгрејдована“ класична демократија (демократија 2.0), а напредак се  састоји уи повећавању функционалности (због меритократске, експертске управе) и у избегавању охлократије, која прати демократију као сенка. А поготово у земљама као што је Србија, где на власт долазе људи са плагијаторским дипломама.
У суштини демократска меритократија је напредна демократија у којој су отклоњене мане класичне демократије.

&

Сваки поредак има мане. Понекад су те мане толике да претварају поредак у своју супротност. Таква мана у демократији је да може да лако склизне у охлократију, владавину олоши. То се видело на примеру фашизма, нацизма, а види се и данас у Србији, на пример. Зато је, а поготово у таквим земљама, неопходно увести „апгрејдовану“, напредну демокртатију. А то је демократска меритократија, демократија 2.0, речено језиком интернета.

&

Сви се слажемо да се у Србији лоше живи: и власт и опозиција и народ. И ми  из Асоциајције Реструктура. Само су нам понуђена решења за то различита. Власт нуди стрпљење и страна улагања (којих баш и нема пуно и од којих се „нећемо ‘леба најести“, као што се никад нико није најео). Опозиција за ситуацију криви власт и не нуди баш  неко своје решење. Народ је подељен: већи део сматра да то тако мора бити, а мањи да је власт крива и пљачкашка (по томе је овај мањи део сличан опозицији, али неће да са њом има ништа).
Па ево и ми из Асоцијације Реструктура нудимо нешто: да напустимо постојећи систем и уђемо, помоћу референдума, у систем демократске меритократије. Прилично смо сигурни да ћемо тако изаћи  из социјално-економских недаћа.

&

Слажем се да демократија у себи треба да садржи и слободу говора, удруживања, слободу медија и све што демократско друштво садржи. Али, пре свега, да народ има пристојан живот, то је „најсветија“ дужност демократије. Сиромашне демократије не могу бити демократије, увек се извитопере  у неку врсту охлократије, владавине олоши. Брана томе је демократска меритократија. Она демократију чини богатом, односно местом пристојног живота и спречава охлократију да настане и завлада.

&

Народ, бар већина, би већ једном могао да се тргне и да погледа какав му поредак одговара: онај у којем ће бити поданик или владар, бар у смислу одређивања циљева. Јер шта је циљ већине народа? Пристојан живот. Зато је насео и комунизму, очекујући остварење тог циља. И док му се чинило да се то остварује,  није се ни бунио, бар у већини. Али и то је била обмана, заснована на ино-задуживању. У демократију је народ у Србији ушао после губитака ратова. Надао  се бољем. Опет узалуд, опет је обманут. Сад  више нема чему да се нада, осим да не буде још горе. Постао је поданик, купују му гласове на изборима. Сиромаштво је све веће. Има ли излаза? По мени и нама из Асоцијације Реструктура има и он је у  меритократској управи, односно у систему демократске меритократије. Меритократија је Кини, на пример, помогла да од сиромашне земље постане друга у свету у економском смислу,  да сведе сиромаштво на безначајан проценат.

&

Систем који је изродио Вучића, и све претходне „вучиће“ је демократија без заштите од охлократије, владавине олоши.
Тај улаз охлократије у демократију  демократска меритократија, напреднија опција демократије, затвара, јер у њој у органе власти може доспети само ко поседује стручне референце и остварује добре резултате, а пре свега оне које се тичу основног циља демократског поретка: пристојног живота народа.

&

Ко су потенцијални чланови Скупштине експерата, тела  другог по јачини у демократској меритократији?  Прво и најважније тело је Општа скупштина, коју чине сви пунолетни са правом гласа. Чланови Скупштине експерата су доказани зналци, са радовима иза себе, баш као што су то и чланови Академије наука. То зналаштво се тиче области на којој ће земља градити домаћу привреду, конкретно у Србији: пољопривреда, туризам и ИТ сектор. Пре свега из тих области, мада не и једино. Такви људи већ постоје, само су удаљени од власти. Уместо њих у Србији владају људи чије су дипломе непостојеће или плагијати, а то је охлократија, владавина олоши, последица „незаштићене“ демократије. Тој охлократији се мора стати на пут, а може помоћу демократске меритократије, која охлократију у старту искључује као могућност.

&

Демократска меритократија је заштита класичне демократије од сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине олоши). То је посебно потребно урадити у сиромашним демократским земљама, као што је за сада Србија, које постају жртва охлократије.

&

Демократска меритократија је демократија без пратећих мана: сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине  олоши). Нека врста „дестиловане демократије“, демократије којој се не може угрозити њена суштина као што се угрожавала класичној, незаштићеној демократији.

&

Демократију су на Западу излагали опасности и девастирању, поједностављено речено, капиталистички богаташи и њихова неувиђавност, кад је у питању живот народа. То је и донело нацизам. На Истоку демокартију уништава сиромаштво и небрига владајућих  за народне проблеме. Изузетак у  извесном смислу чини Кина, која има меритократску управу. Уређење света још увек није демократско, бар по суштини и стварности, иако се демократија „продаје“ за најбољи  поредак. У принципу је то тачно, поготово ако се демократија заштити од својих мана, али у стварности није. Готово свака земља, која је званично демократска,  изналази начине да „заобиђе“ демократију. Поједине заобилазе њене мане, али већина и њене врлине (добар стандард, слобода говора, медија итд.)

&

Некад давно на једном скупу људи, незваничном, опуштеном, давно пре нове ере, један „фантаста“ држећи у руци округлу ствар рече: „Кад се буду изградила кола која ће стајати на четири овакве округле ствари – превозићемо десет пута већи терет!“ За тренутак га сви погледаше забезекнуто, а онда се громогласно засмејаше тој лудости. Један, повративши се од смеха, га упита:“А како се зове та округла ствар?“  На то „фантаста“ рече: „Точак!“ Истог часа то је постао његов надимак. И наставише да се смеју. Шта је после било – зна се.
То је прича и о демократској меритократији.

&

Народу су „хлеб насушни“ обећавали разни: и краљеви и аристократе и капиталисти и политичари. Обећавали али не испуњавали обећање. Ко им то може испунити? Само они који могу, а то су експерти, поседници друштвено корисних знања. А они то народу нису ни обећали, јер се нису борили за власт над њим, нити  бих рекао да су за такву власт заинтересовани. Мада ће се морати укључити, ако ништа да уклоне досадашње преваранте, који и њима сметају, који их багателишу.

&

У Америци су ствари прилично јасне: ко нема пара не може учествовати на изборима (грубо преведено). Можда то и није  сасвим у реду, али је јасно. Да ли је демократски? И да и не. Не, јер поседовање новца није сигуран знак нечије способности. Док је поседовање знања сасвим сигуран знак нечије способности и вредности. Поседовање знања је у демократској меритократији знак да неко може у Скупштину експерата или на изборе за извршну власт. Да ли је то демократски? Да, јер служи остварењу демократског циља: пристојног живота. Да, јер помаже већу  функционалности власти.
А функционална власт је демокртатска, јер служи остварењу демократских циљева. Нефункционална власт  је одлика тромих и демагошких система, што демократија не би смела да буде, да би остала привлачан систем. У томе јој може помоћи демократска меритократија, као функционалан систем.

&

Ако је неко богат новцем, он и може и не мора бити од значаја за народ, па самим тим и за демократију. Он може неку суму издвојити  у хуманитарне сврхе. И слично. А и не мора. Може све своје задржати за себе и своју породицу.
Ако неко поседује друштвено корисно знање из пољопривреде, на пример, он је по дефиницији користан за народ, па самим тим и за демократију. Питање је само да ли ће бити адекватно „искоришћен“. Највећа корист од њега је да буде члан Скупштине експерата и да одређује  пољопривредну стратегију, на пример. Али такви људи се још недовољно користе, бар у Србији, где власт држе углавном нестручни и плагијатори, где је на делу охлократија (владавина олоши).

&

Кина је од нефункционалног комунистичког система увођењем меритокатије, као начина управљања, створила функционалан поредак, у великој мери укинула сиромаштво и избила у врх, као економска сила и геополитички фактор, а почела је дозирано да спроводи и неке демократске мере. Ми ћемо народ одмах питати да ли хоће меритокрастску управу, која ће побољшати функционалност постојећег система, укинути оволико сиромаштво, развојем домаће економије, и уклонити охлократију (владавину олоши).

&

Ово су кључне недемократске појаве: сиромаштво народа, нефункционалност система, нестручни људи на власти. Систем који то има је псеудодемократски и мора се укинути. Иначе ће се са таквим системом стићи назад у ропство, све под маском демократије. Пристојан живот народа, функционалност система, стручни људи на власти – то су особине квалитетног демократског друштва. А у то се стиже демократском меритократијом.

&

Народ влада постављањем циљева, а основни циљ народа је пристојан живот. Без тога нема ни демократије, владају узурпатори и олош.
Експерти владају знањем како да се оствари главни народни циљ. То народ не зна и не мора да зна.
За  народ је најбоље да верује струци и ником више. Обећања могу да дају само они који ће их испунити, а то су експерти, а не досадашњи политичари, који су се овде претворили у гомилу бесловесне олоши, која обећава свашта, а не уради ништа и тако деценијама. Томе се мора стати на пут.

&

Наравно да је важно шта већина народа мисли и хоће, иако то није мерило истине. Истина се мери „објективнијим“ параметрима, провереним чињеницама.
Зато носиоци истине („објективне истине“) морају доћи у владајућу позицију, како би заблуде престале да владају. А још увек итекако владају.

&

Може нека партија нудити програм сличан нашем (стручњаци на власти, пристојан живот за народ, развој домаће економије). Али ако та партија због тога хоће да буде главна, да дође у позицију скупштинске и извршне власти онда јој треба рећи:НЕ. Може се у демократској меритократији такмичити за извршну власт, ако има референце. Главни остају Општа скупштина и Скупштина експерата. То је суштина. Свако може рећи: Експерти на власт!, али онај , који то предлаже, се мора повући, а не да буде испред оних које предлаже. То би опет била демагогија. Речено-учињено, једино је мерило тачности и доследности.

&

Положен је камен темељац за бољи систем: уобличена је и презентована идеја демократске меритократије, система који класичну демократију штити од нефункционалности, сиромаштва и охлократије (владавине олоши).

&

Сиромашан народ не може уживати у благодетима демократије.

&

У охлократији је могуће изнети масне предизборне лажи и обећања, не испунити их и поново учествовати на следећим изборима.
Политичко преварантство је, за разлику од осталих, легално.
У том смислу је охлократија део свих или скоро свих познатих демократија.

&

Народ је у Србији и сличним  земљама у позицији суверена коме се партије званично клањају, а он иде одрпан и гладан.
Народ је преварени суверен кога су слуге (партије) надиграле и ставиле у подјармљен положај.
Зато се такав систем, са превареним сувереном, не може звати демократским, јер ни у ком смислу не служи суверену, народу.
То је партократски и охлократски систем, у којем је народ потчињена и преварена групација.

&

Постоје две врсте неспособних: они који су способни само за себе и они који су способни само за друге. Способни су способни и за себе и за друге.

&

Охлократија, између осталог, значи и : владавина некомпетентних, какве је било и у доба комунизма, а има је и сада у доба неселективне, неквалитетне  демократије.
Узгред речено, Кина је из те врсте владавине (владавине некомпетентних) ушла у меритократију под плаштом Комунистичке партије.  Бар је прескочила неквалитетни демократију. Додуше заобишла је и демокртатију уопште, па има систем за који нема демократску подршку народа.
Неквалитетна демократија и одсуство демократије су, у крајњем исходу, исто, с тим  што је оно прво и горе јер пружа утисак постојања демократије. У случају Кине меритократско управљање је, са функционалног становишта, боље и може се временом „демократизовати“, док од неквалитетне демократије никад неће настати функционалан систем.

&

Демократска меритократија је квлатитетан демократски поредак који остварује основни интерес народа – пристојан живот и у којем власт, уз сагласност већине, имају компетентни, односно стручњаци.

&

Кина је једина, од свих комунистичких земаља, комунизам заменила меритократијом (владавином компетентних) и постала „„водећа економска сила и значајан геополитички фактор“. Иако и даље званично задржава комунистичку идеологију, у стварности је битна меритократска управа.

Зато сада Кина, за разлику од ЕУ, на пример, не брине за  могућност да је захвати нека популистичка владавина, типа крајње деснице или крајње левице.

 

&

Ако у једној кући има екстремно богатих, а у истој тој кући и екстремно сиромашних, да ли се ту ради о истој кући и адреси или нечему другом – о ситуацији да је неко запосео кућу и у њој завео „кућни неред“, својеврсно разбојништво? Већина западних земаља јесте колико толико уређена као кућа у којој влада друштвена равнотежа. У Србији није тако, у Србији је на делу „легално разбојништво“, пљачка и „легално безакоње“. Додуше, све је то подржавано и споља, од стране „уређених кућа“, и то због страха за своје интересе, а не зато што би модел Србије те земље хтеле за себе и код себе.

&

ММФ каже: Стимулишите грађане да се баве приватним послом, да се не уздају у државни. Лако је то рећи. Да би се то десило, требало би да приватни посао постане бар једнако привлачан и сигуран као државни, а није.
То је подухват који захтева озбиљан посао: преоријентацију домаће привреде.  Обнову и развој у правцу пољопривреде (органска храна), мултилатералног туризма, ИТ сектора.
А то опет тражи нове ино-кредите и њихову наменску потрошњу, под будним оком експерата, односно Скупштине експерата. Што све скупа захтева увођење система демократске меритократије. Поред финансирања кредитом постоји и могућност „финансирања“ робом из развијених земаља Европе и света, куповином на „одложено“, јер роби је свуда боље него у магацину.

&

Завршило се првих 100 Трампових дана.
Неки медији се слажу у процени да  80 % онога што је обећао није испунио, просто- да је лагао.
И по томе није изузетак.
Имамо ми и домаћих шампиона у давању лажних обећања.
Има их и у региону. У Европи, Азији.
Свуда.
За разлику од обичног преварантства, које није легално, испада да је политичко легално.
Јер политичари кажу, слажу и – ником ништа.
Чак шта, поново учествују на изборима.
Што је најгоре, те  лажи се тичу и живота народа, коме је све теже.
Какав је то онда поредак?
Демократски? Једва.
То је поредак у којем је могуће  лагати   и такмичити се за власт.
Такав поредак нема име.
Најсличнији је охлократији, владавини олоши.

&

Најважнији задатак или друштвени циљ демократске меритократије је  испуњавање демоекономског императива: обезбеђивање услова за сигуран (безбедан) опстанак и пристојан живот.
Демократска меритократија није утопија, него реалан и изводљив пројекат, односно поредак, посебно препоручљив „сиромашним демократијама“  које се врло брзо изроде у охлократију, владавину некомпетентне олоши.

&

У систему демократске меритократије Општа скупштина, односно скупштина народа са правом гласа, поставља најважнији друштвени циљ: пристојан живот народа, Скупштина експерата тај циљ остварује.

&

Када ће доћи до интересне симбиозе између меритократа и већине народа?
Највероватније онда када слој меритократа увиди своју друштвену, а ускоро и политичку моћ.
Демократска меритократија  је поредак који најбоље одсликава поменуту интересну симбиозу.
Меритократама је та симбиоза у интересу, јер уз подршку већине народа ће релативно лако  узети власт, већини народа је у интересу, јер ће му меритократе омогућити пристојан живот, што је јасно и пре провере, а може  се и проверити.

&

Народ сасвим сигурно може имати власт у једном смислу, да одређује који је основни циљ друштва, а то је пристојан и безбедан живот, и да у односу на испуњење тог циља даје поверење онима који ће имати  власт. Да је тако гледао народ би се одавно отарасио свих демагога у  Србији. Нажалост, осим  потребом народ „гледа“ и вољом, а она уме да буде мутна и „компликована“. Тако народ може да изабере и оног ко му се допада физички, иако од њега нема вајде. Љубав би дефинитивно требало уколонити из политичких критерија и гледати трезвеније. И требало би увести одговорност, па и кривичну или бар прекршајну, за изговорена и неиспуњена политичка обећања.

&

#DemokratskaMeritokratija

“Народ који изабере корумпиране, преваранте, лопове и издајнике није жртва, већ саучесник” – каже једна од парола Протеста против диктатуре.

Можда је и тако, али од те истине нема вајде. Ти корумпирани, преваранти, лопови су том народу причали лепе приче, нетачне додуше. Зар интелигентни људи не знају да испричају „лепе приче“ и то тачне? Ту је шанса за настанак меритократије, и то демократске. Ево могућих слогана за кампању меритократа или за Референдум о кориговању политичког и економског система:

САМО СТРУЧНОСТ СРБИЈУ СПАСАВА; БОЉИ ЖИВОТ ЈЕ МОГУЋ САМО У  БОЉЕМ СИСТЕМУ; СА НАМА НЕМА СИРОМАШТВА; ВИ СТРУЧЊАЦИМА ПОВЕРЕЊЕ, ОНИ ВАМА ПРИСТОЈАН ЖИВОТ, ПАРТИЈАМА  ИЗВРШНА ВЛАСТ,  СКУПШТИНСКА НАРОДУ И ЕКСПЕРТИМА;РЕФЕРЕНДУМОМ  ДО БОЉЕГ СИСТЕМА

&

Наука постоји откако су већ формирани „кокошка и јаје“, а на питање шта је било пре: кокошка или јаје, наука нема одговор и тешко да ће га имати. То је не чини мање значајном за људе,  нити нечим што ваља одбацити у име празноверја и разних будалаштина, са којима се наука носила вековима. Одговор на нека „крајња“ питања је више ствар вере него науке, али нико нема право да своју веру намеће као „научни доказ“, то је бесмислено и чак безобразно.
Вера је вера и попуњава ствари на које наука нема одговор, а наука је наука и спречава да се вера користи и тамо где је научно  јасно о чему се ради.
Тако је и у политици; нема разлога да се верује онима који нису „потковани“, стручни, који раде произвољно и обећавају немогуће ствари, и, наравно, не испуњавају.
Та вера је бесмислена и склони су јој они који верују у шта хоће.
У политици вера баш и нема места,  а и кад је имала увек је доносила зло: сетимо се фашизма, нацизма, комунизма, национализама.
У политици су од вере профитирали баш најгори и најнижи карактери.

&

Некада су науку реметиле празноверице, недоказане будалаштине, произвољна вера (вера и тамо где  се  могло научно спознати).
Шта данас ремети науку?
Интерес, профит.
То је „тера“ да као здраве призна нездраве производе у исхрани, медицини.
То су ововремене недоказане будалаштине и празноверице.
Зашто науке још нема у политици?
Из сличних разлога. Стручни у политици се не дају тек тако убедити да је нетачно тачно.
А одсуство науке у политици потпомаже и већински став да су „сви способни за све“, што је, наравно, нетачно.

&

Ако неко може да вам омогући  пристојан живот, то су доказани стручњаци, а не нестручни кадрови са лажним и купљеним дипломама. То је бар јасно. Да бисте на власти имали проверене стручњаке, мора се оформити систем демократске меритократије. Како? Помоћу референдума, дакле демократски.

&

Партије треба искључити из борбе за скупштинску власт, која треба да припада народу (Општа скупштина, Скупштина Локалних већа) и доказаним експертима (Скупштина експерата).
А партије, и то ако имају стручне референце, да постану извршни органи тих Скупштина и под њиховом строгом контролом.
Скупштина експерата извршну власт може сменити за дан, ако не ваља, без обзира на који је рок бирана.
Скупштину експерата чине људи са доказаним стручним интегритетом. Ту не може доспети свако.

&

Кинеско руководство (Денг Сијаопинг и екипа) није изашло пред грађане Кине са питањем да ли хоће или неће меритократску управу (управу зналаца), него ју је просто увело и то под фирмом Комунистичке партије.
Искрено, Комунистичка партија са тим нема везе, као ни Кина са комунизмом, али прагматични  Денг Сијаопинг је сматрао да је тако најбоље.
Ако ни због чега то онемогућава стварање других партија, јер је систем званично једнопартијски, а можда и  (незванично) беспартијски.

(Денг се сматра сржју друге генерације кинеских лидера и главним архитектом новог начина социјалистичког размишљања и економских реформи. Денг је отворио Кину страним инвестицијама, глобалном тржипту и ограниченој приватној конкуренцији. Он је заслужан за преображај Кине у једну од најбрже растућих економија при чему је значајно порастао животни стандард више стотина милиона Кинеза. На партијској конференцији 1961. године рекао је његову најзначајнију изреку: „Није важно да ли је мачка црна или бела, важно је да лови мишеве. – Википедија)

&

Народ је у Србији и сличним  земљама у позицији суверена коме се партије званично клањају, а он иде одрпан и гладан.
Народ је преварени суверен кога су слуге (партије) надиграле и ставиле у подјармљен положај.
Зато се такав систем, са превареним сувереном, не може звати демократским, јер готово ни у коjeм смислу не служи суверену, народу.
То је партократски и охлократски систем, у којем је народ потчињена и преварена групација.

&

Државе постоје да би, у основи, пружиле пристојан живот већини, а више од тога онима који то имовином и талентом заслужују.
Такве државе су не државе са социјалнм правдом (јер појам „правде“ је преширок), него са друштвеном равнотежом, у којој нема драстично сиромашних, гладних итд.
Где тога има, нема демократије.

&

Са ентитетом Република Косово се морамо разграничити и учинити све као да је тај ентитет, иза кога стоје „непознати починиоци“, независна држава, с тим што му ту независност  речима нећемо признати.
То је све што можемо, а није мало, поготово за силу каква смо ми.
Јер кад је истина или тачност прогнана из стварног стања и стварног, фактичког поступања, речи су једино место њеног становања.
Како ће бити уређен ентитет република Косово, није наша ствар, као што и ентитет није наш.
Наша је територија Косово и Метохија, јер је нисмо ни изгубили у рату, ни продали, ни поклонили.
Та територија је наша док нам се не докаже супротно од стране меродавних светских институција, од ОУН и Савета безбедности. Уколико на томе бнуду инсистира ле те две институције, ми ћемо се званично одрећи територије Косова и Метохије.
Иначе, са тим, што је та територија наша, у оваквом свету до даљњег не можемо ништа.
Немамо на њој никакве ингеренције.
И то је чињеница, као што је чињеница да је територија наша.
Укратко, ради се о преседану, од којег користи има само она страна која га је и направила.
И то је тако.

&

Чињеницу да не живи човек, па ни народ о „самом хлебу“, обилато користе политички манипулатори свих врста поредака, па и демократског.
Међутим, ма колико да је то тачна изрека, последњи који народу дају то што је „више од хлеба“ су поменути политички манипулатори.
Њихова „дажбина“ је  сплачина, заводљив отров, обично националистичког типа.
Од политичких делатника народ пре свега ваља да очекује и тражи пристојан живот.
Те потребе су основне.
Све друге потребе народ ваља да задовољава на другом месту: у својој култури или религији.
Политички делатници нису ту да задовоље потребе такве врсте, а упорно се то догађа, јер већина од њих очекује и оно што нису кадри да пруже.
Очекујући од политичких делатника превише, народ не добија ни оно што је нормално и што би могли да му пруже – пристојан живот.
Зато је већину лако обманути, кад се не држи својих основних потреба.

&

На крају крајева, због једнострано проглашене независности и због погрешака које је српска власт учинила у периоду Милошевићеве владавине, између Србије и ентитета Косово мора доћи до неке врсте Уговора, који ће легализовати садашње стање.
Тај Уговор, под покровитељством и гаранцијама ОУН, мора садржати питања која су од битног значаја и за српски и за шћиптарски (албански) народ.
То ће бити процес легализације нелегално подигнуте „државе“.
У том Уговору је најбоље да обе стране буду не баш задовољне, али не ни незадовољне.

&

Ако народи у демократском уређењу немају право на власт која ће им разним адекватниом мерама створити услове за пристојан живот, реализовати демоекононмски императив – онда чему уопште бирање власти, која то не омогућава или слаже да ће омогућити, а онда четири године спроводи другу, „осиромашавајућу“ политику? И при томе је и даље легална и легитимна, иако је прекршила обећање. Као што је сада случај у Грчкој и не само у Грчкој.

&

Нема квалитетног друштва без пристојног живота народа, самим тим ни квалитетне демократије.
Отворено друштво је мање-више добра ствар, али, да се не лажемо, тешко га је „спроводити“ у сиромашној земљи. У сиромашној земљи све  је подређено „голом опстанку“, а институције су „потчињене“ ономе ко држи власт. Ту „отворености“ нема. Осим у причама које служе манипулисању домаће и светске  јавности.

&

Је ли Иран, на пример, демократско друштво? Имају изборе. Немају баш слободу изражавања, не признају равноправност жена, и немају пристојан живот. Пуно је „демократија“ у свету, али се на разуму не заснива скоро ниједна.

&

Шта је главна особина експерта?
Да је успешан у свом послу и користан целом друштву.
Тако гледано у влади Србије није ангажован ниједан експерт, осим формално.
Држање експерата је формалан чин, без стварих последица.
То су владари практиковали одавно и држали су експерте, који само њима значе и помажу, а не и себи или народу.
Да би помагали себи и народу, експерти  морају имати власт. Ништа мање.

&

Демократија у Србији подсећа на посуду коју је пред лисицу ставила рода, и из које она, лисица, није могла да једе. Као што сви који нису чланови владајућих партија не могу да се окористе од ове демократије, која је, уствари, охлократија и партократија. Укратко: ненародна појава, „демократија без народа“.

&

Контролу партија, односно извршне власти не може вршити партијско тело, у шта је одавно претворен парламент, односно Народна скупштина.
То није очигледно само онима који неће да виде.

&

Кога представља Народна скупштина Републике Србије?
Да је излазност на изборе 66 посто или две трећине, могло би се рећи да Нардона скупштина представља народ.
Овако са излазношћу од педесетак посто, то се не може тврдити.
Кад се томе дода незванична куповина гласова, медијски неравноправно представљање странака, демагошке лажи, поготово владајућих, може се рећи да Народна скупштина заправо не представља народ, односно да не представља више од трећине народа.
Може ли таква да буде врховни орган власти? Наравно да не може, а бива.
Потпуно нелегитимно.

&

Кажу: „Власт је слуга, народ је господар“. Бар у демократији. Власт је исто што и господарење.
У демократији власт се има над онима који су извршни органи („извршна власт“). У демократији поданика нема, а кад има, као што незванично има, то није демократија. Изрека са почетка исправљена гласи: „Извршна власт је слуга, народ је господар.“  Или, прецизније, у демократској меритократији: „Извршни органи су слуге , а народ и експерти господари, народ први, експерти други.“ Или сасвим прецизно: „Извршни органи су слуге, Општа скупштина и Скупштина експерата су  господари“.

&

Светом још увек не може да влада меритократски принцип, јер су носиоци плутократског принципа (профит без граница) исувише заинтеrесовани за „светска богатстства“ (нафта, руде итд.) и имају моћ да ту своју заинтересованост задовољавају. Меритократски принцип ће пре завладати у неким мањим земљама, под условом да за те земље нису значајно заинтересовани носиоци плутократског принципа. Да би меритократски принцип на светском нивоу  постао владајући, потребно је да се његови носиоци у великим  земљама организују око тог и таквог циља, а тај процес се вероватно неће скоро одвити,  јер потенцијалне меритократе у тим земљама солидно, мада несразмерно учествују у деоби „друштвеног колача“.

&

Шта су САД? Развијена или неразвијена земља? Сви ће рећи: развијена, чак: најбогатија, при томе са стабилним демократским системом. А у тој таквој Америци 16 милиона деце гладује. Шта је то?

&

У демокртаској меритократији демократија ће бити схваћена као поредак у којем народ пристојно живи, а онда има и све „демократске слободе“. Такво схватање демократије меритократија може себи да приушти, јер је ем способна, ем незаинтересована за „пуко богаћење“, које је незајажљиво, што показује актуелно стање. Меротократија има прече циљеве, технолошки напредак, обављање послова и пројеката који су сад и незамисливи.

&

Зашто је пропала национализација у Великој Британији,  на пример? Зато што су национализоване фирме даване на (зло)употребу „партијским кадровима“, што се радило и у тзв. комунистичким земљама. Није проблем у национализацији, него у управи, која је била нефункционална. Излаз из тога није пука приватизација, него функционализација управе, а то води у меритократски систем управљања.

&

Умешност владања се не састоји у томе да се „жедни преводе преко воде и гладни преко хране“, него у томе да се народу омогући основни пристојан живот. То је демократија, владавина народа, односно његових потреба. Све друго је демагошка прича, у којој се сиротињу убеђује да би требало да је „срећна“ што живи у демократији, без обзира како јој је заправо.

&

Генерално постоје два узрока свеопштег  насиља.
Један узрок ј е глупост. Други је плутократски интерес, интерес капитала.
Пошто свет обилује и првим и другим узроком, насиље делује као потенцијално вечна појава.
Шта се уопште може против њега?
Применити насиље против узрока насиља?
Над глупошћу успоставити диктатуру памети, а над плутократским интересом диктатуру меритократског интереса?
Ако с е то икад догоди, биће то насиље над насиљем. И биће напредак. Догодиће се бар излаз из насиља којем су узроци глупост и плутократски интерес.

 

КО СМО МИ?

 

Ми  смо организација, званично  регистрована 2016. године под именом „Асоцијација за обнову и развој – Реструктура / Association for  reconstruction and development – Restructure“,  која окупља поседнике друштвено корисних знања (стручњаке) и оне који нису стручњаци,  али су симпатизери идеје да власт припадне народу  и поседницима друштвено корисних знања (стручњацима).
Суштина  нашег политичког опредељења  и система демократске меритократије  је да сви пунолетни са правом гласа  могу да бирају, а да у органе власти могу бити бирани само поседници знања и способности,  којима трајање мандата зависи од постигнутих добрих резултата, а не од тога на који су период бирани.  Ако вам је до бољитка, (а јесте), ово решење је једини реалан начин да се то и оствари. Све друго је празна прича, која се прича већ четврт века, а стање се не  мења на боље, ма која партија била на власти. У систему демократске меритокартије партије неће имати власт, него ће, оне које  буду  способне, за одговарајућу плату, извршавати задатке које пред њих ставе народ (Општа скупштина) и Скупштина експерата, као највиши органи власти.

КОНЦЕПТ БУДУЋЕ  ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ  У  ШЕСТ  ТАЧАКА

 

Прва  тачка  је кориговање  постојећег система  и  увођење  система демократске меритократије,  који  представља сигуран  и  релативно брз  излаз из социјално-економских  недаћа и који ће зауставити  катастрофалан „одлив мозгова“. Демократска меритократија  је  WIN-WIN комбинација.
Друга  тачка је обнова и развој домаће економије, пре свега у правцу  пољопривреде,  односно органске пољопривреде и мултилатералног  (сваковрсног)  туризма, а онда и у другим областима привреде (ИТ, прерађивачка индустрија итд.).  Та обнова и одрживи развој домаће привреде, за шта имамо и природне и   људске ресурсе,  је гарант сигурног опстанка и пристојног живота држављана Србије. У ову тачку спада и  укидање могућности да странци  купују земљу.
Трећа  је однос према великим силама који је релативно  уравнотежен,  заснован на принципу „боље, ако је могуће, са свима него само са једном“. А то је повезано и са нашом традицијом.
Четврта  је што коректнији и што нормалнији однос са ентитетом  Косово, који се сматра  државом,  једино што  ми ту државу, због начина како је настала,  као такву, односно неазвисну, нећемо признати  званично.

Пета  је  да улазак у ЕУ, уз сагласност већине народа, не одбијамо, само га не постављамо за једини стратешки  циљ, него за стратешки циљ  стављамо

и обнову и одржив развој домаће привреде.

Шеста је уравнотежен и мирољубив  однос са земљама и ентитетима у региону.
&

 САМО СТРУЧНОСТ  СРБИЈУ  СПАСАВА! ТО СВИ ЗНАЈУ, И СТРУЧНИ И НЕСТРУЧНИ.

Демократска меритократија је систем у којем, уз сагласност већине, односно Опште скупштине, коју чине сви пунолетни држављани са правом гласа или бар две трећине њих, на власт могу да долазе и на њој опстају они који поседују одговарајуће способности и знање и којима трајање мандата зависи искључиво од количине постигнутих добрих резултата, а пре свега оних који су везани за пристојан живот државаљана, односно грађана. Овај систем настаје на основу референдума, као најдемократскијег начина изражавања става грађана.

Да би настао и имао демократски легитимитет, потребно је да се за њега одлучи Општа скупштина, односно већина од  две трећине пунолетног становништва Србије, а систем ће бити оповргнут тек ако се за то одлучи бар половина чланова Опште скупштине.
Сажето речено, демократска меритократија је реална алтернатива очигледно неуспешном партијско-парламентарном систему, који се у Србији и сличним земљама  претворио у ригидну партократију, што више није ни демократски, ни функционално.

Демократска меритократија је довољно демократски, функционалан систем у којем у извршној власти могу бити они који поседују адекватно знање и способност и којима трајање мандата зависи од количине постигнутих добрих резултата, a пре свега оних који се тичу обезебеђивања сигурног опстанка и пристојног живота држављана, односно грађана .

Овај систем је демократски, јер о његовом постојању одлучује већина пунолетних држављана са правом гласа и јер има демократске институције: Општу скупштину, Локална већа (Скупштину Локалних већа), изборе, Национална већа, политичке организације и удружења грађана.
Демократска меритократија је функционалан систем, јер је заснован на меритократском ( стручном, експертском) управљању.

У Србији већ 25 година немамо ни демократски, а камоли функционалан систем.
Имамо „Потемкинову демократију“ иза које се крије ригидна партократија, која је у спрези са приватизацијском плутократијом, а обе су, а нарочито партократија, са становишта функционисања државе и друштва, нефункционалне.

Демократску меритократију можемо увести уз помоћ корекције постојећег система, која би се састојала у томе да „свако има право да бира и свако, ко поседује одговарајуће знање и способност, да буде изабран у органе власти“.
Тако би се једним потезом укинула дугогодишња негативна селекција кадрова, а Србија би коначно добила функционалну и успешну власт.

Зато би се могло рећи да је демократска меритократија једина реална алтернатива лошој и штетној владавини партија, а поготово у новопеченим демократијама какве су настале у бившим комунистичким земљама, где је једнопартијска замењена лажном вишепартијском партократијом.

У систему демократске меритократије главна или одлучујућа власт припада народу, Општој скупштини која на референдуму одлучује у каквом ће се систему живети и поставља циљеве: сигуран опстанак, безбедност, и пристојан живот за народ.
Следећа инстанца са великом друштвеном моћи је Скупштина експерата, састављена од људи са доказаним знањем  и способностима из разних друштвено корисних области.
Скупштина експерата може да контролише и смењује изабрану извршну власт.
Поред Скупштине експерата ту моћ над извршном власти има и Скупштина Локалних већа, коју чини најмање 1000 Локалних већа из 5 различитих региона. Иначе, Локално веће чини у просеку око 100 грађана.

Појединцима и организацијама (партијама) које учествују у изборима за извршну власт, ако претходно задовољавају услове, односно ако поседују одговарајуће стручне референце, трајање мандата бивања на власти зависи од постигнутих резултата, а избори, односно реизбори, се врше сваке друге или четврте године, што углавном зависи од одлуке и процене  Скупштине експерата.

&

Резиме: демократска меритократија је напреднија опција демократије, препоручљива за сиромашније земље, која је функционалнија од класичне демократије и представља брану појави као што је охлократија (владавина олоши) , у коју се , а поготово у сиромашним земљама, олако склизне.
Меритократија није утопија, у Кини је већ дала резултате тако што је ту сироамшну земљу винула у економски и геополитички врх. Демократска меритократија је поредак настао уз сагласност већине народа, што није случај ни са једним претходним поретком. Захваљујући демократској меритократији земља која  има такво уређење постаће место пристојног живота.

Демократска меритократија је заштита класичне демократије од сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине олоши).
То је посебно потребно урадити у сиромашним демократским земљама, као што је за сада Србија, које постају жртва охлократије.

ПРИМАРНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА

Примарна власт и налогодавна функција припада Општој скупштини, коју чине сви пунолетни грађани са правом гласа или бар две трећине њих; Општа скупштина већином гласова одлучује у каквом ће се систему живети и надлежна је за свако друштвено значајно питање, које се решава референдумом.
Општа скупштина поседује власт на основу демократског уређења државе и на основу своје бројности.

СЕКУНДАРНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА И, ПО ПОТРЕБИ, ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА

Секундарна власт
, односно налогодавна и, по потреби, док се не изаберу извршни органи, извршна функција припада Скупштини експерата, коју чине доказани стручњаци из разних друштвено корисних области.
Неки од њих су већ чланови САНУ.
Скупштина експерата изнад себе има само Општу скупштину.
Скупштина експерата  поседује власт на основу неоспорног ауторитета, односно знања својих чланова и на основу подршке коју јој даје Општа скупштина.

Скупштина експерата контролише и, ако се покаже потреба, смењује извршну власт (владу, министре, премијера).

 

ТЕРЦИЈАЛНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА
Терцијална  власт припада  Скупштини Локалних већа, коју чине минимум 1000 Локалних већа из најамње 5 региона. Ову врсту терцијалне  власти имају и све друге грађанске (демократске) институције, почев од појединаца  до разних врста законом допустивих Удружења.
Скупштина Локалних већа и друге демократске институције изнад  себе имају Скупштину експерата и Општу скупштину, с тим што Скупштина Локалних  већа има право да позове Општу скупштину да суди у евентуалном спору између ње и Скупштине експерата (Државног савета).
Општу скупштину позива на референдум  Генерална скупштина Локалних већа, коју чине најмање по пет Локалних већа из сваког региона.
Ова Генерална скупштина поставља референдумско питање, на које ће Општа скупштина одговарати.
Трошкове овог поступка сноси држава, а уколико референдум не успе Локалним већима, која су га покренуле се на пет година забрањује да покрећу нови референдум.

Осим побројаних већа може се формирати и Месно веће (за свако насељено место), које би чинили изабрани председници Локалних већа у том месту. Ово Месно веће би имало функцију Месне заједнице, а председник би било лице које изаберу председници Локалних већа у том месту или лице које постави држава.

Све побројане демократске институције поседују власт на основу демократског уређења државе.

 

ЗОНА  БЕЗ САМОСТАЛНЕ ВЛАСТИ-ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА



Извршна функција припада  Владама, републичкој (државној) и локалним, које настају после избора, на којима могу учествоватио само они који поседују проверљиве референце,  које су сменљиве  сваког часа, а могу их делимично или у целости сменити Државни савет-Скупштина експерата, Скупштина Локалних већа,  ако се са тим сложи и Скупштина експерата, а иницијативу за смену може аргументовано покренути и појединац тако што ће своје образложење упутити Скупштини експерата на одобрење.
Владе заправо и немају никакву самосталну власт и представљају извршне органе,  чији посао  је да извршавају налоге (одлуке) Опште скупштине и Скупштине експерата за шта ће добијати одговарајућу надокнаду.
Извршна власт настаје демократским изборима на којима могу учествовати сви појединци и организације (партије) које Скупштини експерата пруже доказ о поседовању стручних референци.
Извршни органи врше али не поседују власт, као  што банкарски службеници, на пример, раде са новцем, али га не поседују, што значи да раде са новцем по налогу власника или оних којима власници дају мандат.

Општи услови за чланство у Државном савету-Скупштини експерата:

1. Врхунска стручност (компетентност) у некој од друштвено корисних области

2. Сагласност да примарни (стратешки) циљ државе  Србије буде обнова и развој домаће привреде, а не улазак у ЕУ, који не одбијамо априори, само нам није примарни циљ

3. Сагласност да основни правци развоја домаће привреде буду пољопривреда (са посебним освртом на органску храну, која се све више тражи у Европи и свету) ) и сваковрсни (мултилатерални) туризам, (амбијентални, здравствени, прехрамбени, рекреативни, конгресни, историјски, манастирски, авантуристички итд.), који ће нам доносити добре приходе од страних гостију

4. Сагласност да је испуњење демоекономског императива (обезбеђење услова за сигуран опстанак и одржив пристојан живот држављана Србије) један од основних државних циљева

5. Сагласност да је Косово и Метохија наша територија на којој је настао ентитет Косово ( ентитет Република Косово), са којим ћемо уз посредовање међународних фактора, односно оних којима ОУН да мандат за посредовање, постизати коректне односе, али који нећемо признати за независну државу, нити ћемо се одрицати територије Косова и Метохије, чак и да на тој територији немамо никакве ингеренције

6. Коректан однос према великим силама, неулазак у конфликт са било којом од њих

7. Оптимално вођење рачуна о безбедности државе и очувању статуса неутралности

8. Успостављање коректних односа са државама и ентитетима  у окружењу

Државни савет-Скупштина експерата  је после Опште скупштине, коју чине сви пунолетни држављани Србије, са правом гласа, односно две трећине њих и која одлучује о врсти система у којем ће се живети, најмеродавније  политичко тело, које има право да мења извршну власт, укључујући и премијера Владе, које проглашава редовне или ванредне изборе и стара се о испуњењу свих државних циљева, а пре свега о обнови и развоју запуштене домаће привреде.

Оно за шта се ми залажемо, за корекцију политичког система и обнову и развој запуштене домаће привредe, није ствар ниједне посебне, па ни наше организације.

У питању је системска промена.

Тек после извршења те промене, може се говорити о разликама између нас и, данас-сутра, неке друге организације или појединца који би учествовали у трци за извршну власт.

Пуштамо могућност да ће нека друга организација у систему демократске меритократије, који ће настати као последица корекције политичког система, имати и боље и јасније и плодоносније идеје.
Да ће постизати једнако добре или и боље резултате у домену развоја домаће економије, па и у другим доменима.


Има међу нама и оних који једва чекају да се изврши тај неопходни заокрет, па да се баве сасвим другим пословима, препуштајући даљи ток новим људима и генерацијама.

Неки ће вероватно остати у политици, односно учествовати на изборима или трци за освајање извршне власти, у оквиру постојеће организације , Асоцијације „Реструктура“, или у оквиру неке друге.

Ми који сада све ово покрећемо само смо пионири неопходног заокрета у политици и економији Србије и нико од нас нема намеру да „живи од старе славе“, ни да на тој основи данас-сутра учествује у трци за извршну власт.

Зато се залажемо да се поменути заокрет изврши на бази  референдума, како би се постигао својеврсни друштвени консензус.

За  проблеме Србије нема решења унутар постојећих опција и партија.

Изван њих постоји.
А то решење, кад се постигне, може трајати такорећи унедоглед.

Иначе, аутор свих непотписаних текстова на овом сајту је социолог Драган Атанацковић, који је уједно и аутор идеје демократске меритократије.

 


Кад се каже дијалог Београд – Приштина мисли се на дијалог између државе Србије и Косова, државе коју Србија не признаје и која по њој не постоји. .
Тај дијалог је правно ништаван, односно нелегалан. Зашто онда српске власти  учествују  у тој нелегалној, неуставној работи, у том дијалогу између постојеће и непостојеће државе?
Актуелна власт  наставак (нелегалних) Бриселских преговора, на основу којих су Срби нелегално  изгубили скоро сваки суверенитет, правда тиме што је те преговоре започела бивша власт. То, наравно, није никакво оправадње, јер у питању је нелегално, а не легално поступање, које се мора продужити. Нелегално се, међутим, мора прекинути.
Ми те преговоре које је започела бивша, а наставила садашња власт у којој СНС има  већину, зато што су нелегални, нећемо наставити, нити уважити све што је у њима досад постигнуто. Започећемо легалне преговоре, али  не са „Приштином“, која симболише самопроглашено Косово, јер је немогуће и нелегално да преговарамо са непостојећом државом, него ћемо о тој непостојећој држави преговарати са земљом која ту државу признаје и  заступа, са Америком, земљом коју Албанци (Шћипетари) довољно слушају.
&
Србија ће, кад ми будемо одлучивали, повести преговоре са Америком око Косова као заступник Срба који живе тамо. На тим преговорима ћемо легализовати понешто из нелегалних Бриселских преговора, али  најбитније је да ћемо  успоставити одређени степен нашег, српског  суверенитета, односно косуверенитета у суштински аутономној, односно релативно независној држави Косово, која је, по нама, више од покрајине, а мање од потпуно независне државе.
Дакле, Косово ће пред Србијом имати статус суштински аутономне покрајине, одосно релативно, али не и потпуно независне државе, бар кад су у питању српске верске и културне институције, део економије за који се договоримо, послови који се тичу српског становништва (здравство, просвета итд.) и безбедност Срба о којој ће се старати и Косово и Америка и Србија, односно Срби, као и КФОР док је још присутан.
Да ли ће међународне институције, укључујући и ОУН, примати Косово са описаним статусом, ствар је међународних институција.
МИ О ТОМЕ НЕ ОДЛУЧУЈЕМО.
(
О свему томе ћемо потписати Споразум најпре на 20 година са САД, Споразум ће се касније продужавати са изменама или не, а потписник тог  Споразума може бити и  самопроглашено Косово, чији је САД легални заступник.)

БЕЗ ОСТВАРИВАЊА ПОМЕНУТОГ СТЕПЕНА СУВЕРЕНИТЕТА, ОДНОСНО КОСУВЕРЕНИТЕТА СРБА  УНУТАР  КОСОВА КОЈЕ ПРИЗНАЈЕ АМЕРИКА, НЕМА,  НИТИ ЋЕ  БИТИ  БИЛО КАКВОГ СПОРАЗУМА СА АМЕРИКОМ  И  КОСОВОМ, КОЈЕ АМЕРИКА ЗАСТУПА.
АКО СЕ ТО ДОГОДИ, ОСТАЋЕМО,  НАРАВНО, У СИТУАЦИЈИ „ЗАМРЗНУТОГ КОНФЛИКТА“ ДО  ДАЉЊЕГ, ЈЕР И ТО ЈЕ БОЉЕ ОД СВИХ ДОСАДАШЊИХ ЕУ-ПОНУДА.

Драган Атанацковић Теодор

 

1.
Извршити коначну легализацију преговора око самопроглашеног Косова, преместити преговарање из Брисела у САД, ЕУ оставити улогу сталног посматарча, и обезбедити консултантску улогу Руске Федерације и Народне Републике Кине .
2.
Изборити за Србију, а на основу досадашње историје и страдања Срба у њој, позицију изузећа од било каквог учешћа у светским сукобима, осим оног у који би била увучена несвојом вољом, и од увођења санкција било коме.
3.

Зауставити по животну средину и пољопривреду Србије деструктивна и опасна страна улагања, а наставити са нормалним страним инвестицијама и започети развој домаће привреде, пре свега развијене пољопривреде, пратеће прерађивачке индустрије, мултилатералног (вишеструког) туризма и информацијске технологије (ИТ сектора).
4.

Извршити помоћу Референдума промену политичког система, увести демократску меритократију (владавину стручњака уз сагласност већине) као ефикасну алтернативу парламентарној демократији, која често склизне у партократију, владавину нестручних партија.

                                                        Драган Атанацковић Теодор

 

Шта су знали и некадашњи, први успешни и садашњи глобалисти, односно љубитељи монополарног света?
Да  људи неће да размишљају, јер, како рече једна мање позната мудрашкиња, (мудрац женског пола) воле сервирану истину.
И сервирали су им је.
О томе је писао и Достојевски у  роману БРАЋА КАРАМАЗОВИ, у одељку званом ВЕЛИКИ ИНКВИЗИТОР.
Мада се то код Достојевског односи искључиво на западнно хришћанство, ни источно се не истиче  неким суштинкси другачијим ставом.
Хришћанство као идеологија и религија је и потекло са Истока из Источног римског царства, које неки зову и Византија.

Првобитно хришћанство, које још није било обредна религија и идеологија, је за симбол имало рибу, ИХТИУС, што је, могуће, и хороскопски знак у коме је рођен Исус.

До дан данас је остало нејасно, зашто је неко за симбол своје вере узео оруђе (крст), којим је, односно на којем је (макар и привремено, јер је по предању васкрсао) убијен званични родоначелник те вере, Исус Христос?
Поуздано се зна да је крст, као симбол „нове вере“, државног хришћанства, увела мајка цара Константина, која је дуго тражила крст на коме је разапет Исус и кад га је нашла или мислила да га је нашла по комадић „светог дрвета“ одаслала по новоподигнутим хришћанским црквама широм тадашњег римског света.
Константинова мајка је и иначе родоначелник хришћанске идеологије и правила.
Захваљујући тој „сервираној истини“, јасним правилима и мање јасној, али баш зато, примамљивој причи хришћантво је ускоро постало (већ у 4. веку) глобална религија, која се само ширила док није обухватила и континенте, који су у доба настанка те хришћанске идеологије били непознати.
Неки чак тврде да је хришћанство, кад је из живе речи и вере (првобитног хришћанства) прешло у црквено-државну идеологију логично добило крстачу као симбол.

Да ли је то тачно, не знам, али звучи логично.
&
Хришћанска идеологија је тежила да, као некад Рим, овлада светом, као једина  и исправна.
И успела је у приличној мери у томе.
Постала је глобална. А и дан-данас око њених догми и обичаја нема расправе, бар међу хришћанским верницима. Врховни католички свештеник, Папа се и данас сматра непогрешивим.
Све религије пре хришћанства проглашене су за примитвне и незнабожачке, а правци који су се појављивали унутар хришћанства, а нису били у складу са успостављенном идеологијом проглашавани су за секте и јерес.
Свет је до 1054. шест векова био монополаран, једноверан, а онда је дошло да расцепа на католичку и ортодоксну (православну) религију.
Додуше постојала је и трећа религија, ислам, који византијски цар никако није хтео да прихвати у „хришћански заједницу“, иако у исламу и Исусу као пророку припада значајно место, чак је јавно исмејао Мухамедове тадашње изасланике који су , у име Мухамеда, предлагали неку врсту савеза хришћанства и ислама, што сад покушава да „направи“ нови католички папа.
Тај догађај се  одиграо у Константинопољу, који је нешто касније постао Истанбул.
&
Можда се неком чини како хоћу да кажем да хришћани хоће да покоре читав свет и наметну хришћанство?
Али ево шта је битно: то неће само хришћани, то хоће и ислам, а хоће и капитализам који је незванични носилац модерног глобализма, а хтео је и комунизам, мада није у томе успео.
&
Да кажемо још пар речи о покрштавању Срба, које се релативно касно одиграло.
У северном делу Европе нека српска племена покрштена су тек у 13. веку.
Покрштавање Срба пратио је и један занимљив компромис, који је довео до слављења крсне, или како су  Старосрби говорили, кућне славе.
Тај обичај је међу српским племенима постојао одвајкада.
Пристали су да се покрсте само уз услов да им остане кућна слава, на којој су славили кућног духа, а Црква је пристала да остане кућна слава, али да се зове крсна и да кућног духа замени неко од светаца на чији дан су се Срби покрштавали.
Штошта говори да се највише Срба покрстило крајем (неке) године на дан Светог Николе.

Драган Атанацковић Теодор
Да смо ми са Хрватима „обични суседи“ међу којима је у прошлости било несугласица па и ратова, данас то не би стварало некакве нарочите разлоге за не-пријатељство.
Лично бих на СП, осим за нас, навијао за тим суседа, Хрватске.
А на оног ко би имао нешто против тога бих гледао као на шовинисту или затуцаног човека, који не може да бар превазиђе сукобе из прошлости, ако баш не може или неће да их заборави.

&
Међутим, Хрвати, и то не само усташе него и они који су их подржавали, па и сад у немалом броју подржавају, су се о нас као народ огрешили заумно, грозно, непојмљиво, сатирали су нас до колевке у Другом, па делимично и у Првом рату.
Извршили су над  нама геноцид, у једном смислу гори него онај који извршили нацисти над Јеврејима. И то је чињеница.
То поступање им може опростити Бог, ако га има и ако хоће или нека суперурбана, проевропска, фанатизована, морам рећи, српска будала.
Ја и многи од нас за то немамо ни довољно снаге, нити смо довољно будале.
Слика може припадати 1 особа и текст
Богу хвала, нисам оптерећен мржњом према њима и једини прави емотиван однос према поменутом народу је мешавина равнодушности и опреза.
Са њима имам и имао бих однос само ако морам и тада бих био коректан без и трунке мржње, а камоли симпатије. И немам ништа против да то буде и њихов однос према мени.
Иначе, ако би им се десила нека велика природна катастрофа, не бих имао против да им наша држава пружи помоћ.
И, узгред, потпуно је небитно да ли су они, већина њих, укључујући и бивше команданте Јасеновца пореклом Срби.
Небитно је шта су били, битно је шта су сад.
Докле ће то бити тако?
Највероватније док има и њих и нас.
&
Закључак:
Хрвати, бар огромна већина њих, и Бошњаци су Срби који су пожелели да буду нешто друго.
И, шта сад? Ништа. Ја са тим немам проблем.
Немој само да ме мрзиш и убијаш зато, иди с милим Богом и некакав ти, да не кажем срећан пут!
И на крају: шта да раде деца из мешовитих српско-хрватских, српско-бошњачких бракова?
Нека се определе за једну страну, а другу нека не мрзе. Биће довољно.
Драган Атанацковић Теодор

 

Суштина нацистичког зла је одсуство емаптије и мржња према сваком ко не припада твом народу и твом политичком опредељењу.
То одсуство емпатије иде дотле да се  они које мрзиш могу и дословце убијати на најмонструозније начине.
То су нарочито према Србима практиковале усташе.
&
Суштина комуницистичког зла је одсуство емпатије и мржња према сваком ко не дели твоје политичке ставове и ко је припадник „непријатељске класе“ (класна мржња).
Комуницизам је више од политичког опредељења, практикован је у СССР у почетку, то јест све до Стаљинове смрти.
Комуницистичко одсуство емаптије и мржња иду дотле да се  „класни и политички непријатељ“ сматарју невредним живљења и погодним за свако мучење.
Ово се испољило на нарочитоу Црној Гори за време рата кад су настајала тзв пасја гробља од, од стране комунициста,  уништваних „класних и политичких непријатеља“. Појава је еуфемистички названа „лијево скретање“.
&
Као што је нацизам оштрија бескомпромисна варијанта национализма,национализма који у себи садржи и довољно толеранције према другим нацијама.
За такву толеранцију нацизам не зна.
Толерантан је само према припадницима сопствене нације, ако нису погрешног полиитчког предељења, а свако је, осим нацистичког, погрешно и према припадницима још неколицине нациај, а потпуно нетолеарнтан према Јеврејима (бар је био), према  Словенима,  а нарочито Русима, а у доброј мери и према Србима.
Заједничко име ова два зла, која су чак била супротстављена, би било комунацизам.

У данашњем свету је више опстао или победио нацизам.
Чак шта, требало би извршити денацификацију света само што нема ни политичких ни војних снага за то.
Слаб је Путин и његова идеологија, па и војна сила за такав задатак.

Идеологија илити идеја водиља је основни покретач и циљ сваког народа,друштва и државе.
После првог светског рата Срби и Србија били су вођени идејом ЈУГОСЛОВЕНСТВА.
Након релативно кратког времена( други светски рат), та идеја показала се као изузетно лоша и крваво је плаћана у пракси.
Злочини „братских “ народа над србима били су монструозни.Али то није схваћено као опомена да се одустане од те идеологије,настављено је даље и тој идеји придодата је и идеологија КОМУНИЗМА.
Обе идеологије су биле реално немогуће услед тога су и нестале али нажалост са тешким последицама по Србе и Србију.
Када је девеведесетих година прошлог века ,дошло до промене идеологије, у Србији су бивши кадрови пропалих идеологија, задржали водеће позиције, али су почели пропагирати „идеологију“ национализма, тачније псеудо национализма,односно лажног патриотизма. Са том и таквом идеологијом није се ни могло, ни далеко стигло,што је било и логично.
Тражила се нова идеологија и Срби су је нашли у ЕВРОПЕИЗМУ.
Бајковити европеизам у пракси је уствари био само НЕОКОЛОНИЈАЛИЗАМ и само је црпио све ресурсе овог народа, државе и природе.
Последњих десет година од доласка на власт „напредњака“ и натчовека Вучића, главна идеологија у Србији је ДЕМАГОГИЈА.
Систем вођења, тачније лагања и завођења народа,друштва и државе, а све у циљу личне, највише материјалне користи, главних покретача односно демагога.
Дубинско и системско ослањање на ЛАЖ и све лажно.
Последњи ниво и стадијум безидејне идеологије.
Велика несрећа а можда и срећа. Јер ако демагогија као последња инстанца лажи не уништи у потпуности српско друштво и државу, ако се којим случајем пробуди идеја за нормалним животом , друштвом и државом,тада се услед потрошености свих лажних идеологија, Срби могу једино окренути и потражити спас у јединој корисној идеологији-ЗНАЊУ.
Знању и носиоцима знања.
Чистом сувом знању, без икаквих бајки, виртуалности и лажи,ту је решење и спас и ту га Србине потражи.
Ако нећеш??!
Онда Србине чак и да ти је лаж постала најмилија ставка биће и мора бити- без да се лажемо. Свет ће наставити даље,неће стати, а наша држава са лажовима и лажима у њему не може опстати. Тад ће нам бити -МИЛИ МОЈИ ,АЈД КУД КОЈИ-ако нас то снађе нећемо бити ни први а вероватно ни последљи са таквом судбином или тачније речено,избором ње.

 

Слободан Станимировић

Да се одмах разумемо: више волим Русију него Америку.
Али љубав према Русији је нешто исконско и нема везе са садашњом путиновском Русијом.
Путин јесте подигао Русију после Јељцина, али тај аматерски певач Блубери Хила и његов режим нису ни А од алтернативе Америци.
Немају боља ни зла ни добра.
&
Зато ми не потурајте причу да је Путин алтернатива Америци.
Тај поредак у коме кипти од корупције и олигархијске самовоље није добар ни себи, а камоли свету као нада.
Америци треба алтернатива.
Свет је уморан од ње и њених зала и добара.
Али та алтернатива није Путин, приче о томе спадају у пропагандне бајке.
Као приче о Америци као врхунском добру.

Када би Србија преговарала са неким Покретом за осамостаљивање , самоопредељење Косова (што је требало давно чинити) то би било и по нашем Уставу и легално, а за те преговоре би могли постојати и посредници од ОУН до ЕУ.
&
Преговори Београда који симболизује Србију и Приштине која симболизује самопроглашено Косово су НЕЛЕГАЛНИ и НЕУСТАВНИ и не могу имати посреднике, јер шта значи посредовање између званично постојеће Србије и званично непостојећег Косова? То је НЕМОГУЋЕ.
&

То преговарање је могуће само ако самопроглашено Косово има легалног заступника са којим бисмо преговарали око самопроглашеног Косова.
Тај заступник не може да буде ни ОУН, јер не признаје Косово, ни ЕУ  јер  пет њених чланица такође не признају Косово, тај заступник може по томе и по много чему другом да буде САМО АМЕРИКА.

За преговоре око непризнатог Косова, о односима са њим и његовом статусу НИСУ ПОТРЕБНИ ПОСРЕДНИЦИ, јер тзв. Косово је пред нама нелегално, него ЗАСТУПНИЦИ, они или она земља која ће ЗАСТУПАТИ пред нама званично непостојеће Косово.
ШТА ТУ НИЈЕ ЈАСНО?
Ови досадашњи преговори су били НЕЛЕГАЛНИ, не само зато што су виђени мимо наших закона и прописа, него што су вођени са непризнатом државом као да је призната.
Таква држава мора имати ЗАСТУПНИКА.
&
ЕУ не само да није заступник, него и не може да буде обзиром да њених пет чланица не признаје државу Косово.
Легални преговори са заступником непризнатог Косова, (на пример, са САД) тек би требало да почну, да се Србији обезбеди суверенитет, односно косуверенитет на КиМ и то над припадницима српске нације, над културно-религиозним институцијама и договорен проценат учешћа у привреди самопроглашеног Косова.
Наше власти од 2000-те до данас су водиле нелегалне преговоре, (узгред: неуспешне), а ЕУ је била подстрекивач тог нелегалног чињења, што је мања, али је свеједно, макар морална одговорност.

*

Да ли ћемо будућим генерацијама оставити:

1) НЕЛЕГАЛНО предато Косово или Косово на коме постоји и српски суверенитет,

2) Србију предату на „милост и немилост“ странцима да јој загађују животну средину и разарају пољопривреду или Србију  са развијеном домаћом привредом,

3) Србију са довољно политичке самосталности или Србију која води туђу спољну политику?

ПИТАЊЕ ЈЕ САД.