Контакт
kontakt@restruktura.org

У Србији ће,ако народ остане необавештен,Рио Тинто или неко други ипак вадити литијум за потребе европске, а нарочито немачке зелене агенде.
Пустите све Брнабићкине приче за малу децу избуњене бираче.И даље ће се наставити загађивање ваздуха, воде и земље.
Једина шанса да то не буде тако јесте да ови садашњи изгубе, а бивши, којису и довели РиоТинто, не дођу на власт.
АКО СЕ ТО НЕ ДОГОДИ, СРБИЈИ СЕ, БЕЗ ПРЕТЕРИВАЊА РЕЧЕНО, СПРЕМА ТРЕЋЕ И КОНАЧНО БРИСАЊЕ СА МАПЕ СВЕТА.ПРВИ ПУТ ЈЕ БИЛА БРИСАНА ЗБОГ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ДРУГИ ПУТ ЗБОГ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ТУ СПАДА И МИЛОШЕВИЋЕВА ЈУГОСЛАВИЈА, ТРЕЋИ, И НАЈДРАСТИЧНИЈИ ПУТ, ЗБОГ ЕВРОПСКЕ, ПОСЕБНО НЕМАЧКЕ ЗЕЛЕНЕ АГЕНДЕ И КИНЕСКОГ НЕПОШТОВАЊА НАШИХ СТАНДАРДА, НЕПОШТОВАЊА КОЈЕ ЈЕ ОМОГУЋИЛА ОВДАШЊА ВЛАСТ.
Укратко:
Aко Вучић још две године остане н авласти или ако, недајбоже, дођу бивши, тзв. жути, Србији се пише не црно, него прецрно.
И на крају:
ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ОКРЕНЕМО ДОМАЋОЈ ПРИВРЕДИ, А НЕ САМО „СТРАНИМ ИНВЕСТИЦИЈАМА“! НАПРАВИЋЕМО СИСТЕМ У КОЈЕМ ВЛАДАЈУ ВЕЋИНА НАРОДА И СТРУЧЊАЦИ.
НЕЋЕМО ДА ЗА МИНИМАЛАЦ ТРПИМО ПРЉАВЕ СТРАНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ!

&

БРНАБИЋКИНА РЕЧ = 0

Рекла Брнабићка: РИО ТИНТО ЗАВРШЕНА ПРИЧА.
А Вучић ЋУТИ, или ту њену одлуку назива лошом или се залаже за моратотијум од годину дана.

&

Тако је својевремнео генерал Перишић славонским Србима обећавао помоћ југословенске војске ако хрватска војска крене на њих.
А Слободан Милошевић? ЋУТАО.
И зна се шта је било.
То чека и овај народ ако и даље остане необавештен односно погрешно или недовољно обавештен.

&

РУДАРСТВО – НЕКАД И САД

Српско богатство јесте некад почивало на рударству, пре свега на ископу злата.
За ископ су ангажовани су странци, али нису одвозили злато, него смо га ми (наша властела) продавала. И плус то рударење није било толико штетно по околину.
А сада за тричаву рудну ренту дајемо странцима да копају и одвлаче злато, а сутра би и литијум, из земље и они од тога зарађују и плус је то рударење изузетно штетно по животну средину.
Некад су Србијом владали господари, а данас и јуче ПРОДАНЕ ДУШЕ И ЛОПУРДЕ.
Драган Атанацковић Теодор 


ИНИЦИЈАТИВА:ОСНИВА СЕ   АСОЦИЈАЦИЈА СРБИЈА – АС

У КОЈУ МОГУ ДА СТУПЕ СВА УДРУЖЕЊА, ОРГАНИЗАЦИЈЕ  И ПОЈЕДИНЦИ, КОЈИ ДОСАД НИСУ БИЛИ НА ВЛАСТИ ИЛИ НА ЊОЈ УЧИНИЛИ ЛОШЕ СТВАРИ ЗА НАРОД И КОЈИ СЕ СЛАЖУ СА ДОЛЕ НАВЕДЕНИМ ЦИЉЕВИМА, КОЈИМА ЈЕ СВРХА ВРАЋАЊЕ СРБИЈЕ СЕБИ


АСОЦИЈАЦИЈА  СРБИЈА – АС
, која се превасходно бори за опстанак Србије, залаже се и за следеће циљеве:

1) побољшањеживотног стандарда, развојем домаће економије, пре свега пољопривреде,
а посебно органске пољопривреде,сваковрсног туризма, прерађивачке индустрије, развојем
информационих технологија итд.
2) уставно (легално) решавање питања самопроглашеногКосова,
3) вођење нормалне здравствене политике, која не узрокује енормне количине панике као у ковид-пандемији,
4) решавање питања миграната,
5) појачана сарадња са дијаспором,
6) увођење помоћу референдума функционалног система, којем ће н ачелу, уз сагласност већине, бити стручњаци који нису претходно  компромитовани, укратко: промена система.


НАША ПОБЕДА ЈЕ ПОТРЕБНА СРБИЈИ – ПОБЕДИЋЕМО ИЛИ НА ИЗБОРИМА ИЛИ НА УЛИЦИ!

Иницијативу за настанак Асоцијације Србија-АС покренули су
Драган Атанацковић Теодор

и Слободан Станимировић Ликси


Координатори активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС
Драган Атанацковић Теодор и Слободан Станимировић Ликси
restruktura.org

&
Асоцијацију Србија – АС, састављену из више удружења, као координатори активности воде човек из народа Слободан Станимировић Ликси из Завлаке код Крупња и Драган Атанацковић Теодор високо образовани Србин из Србије, који није припадао ниједној досадашњој власти.

ЗАШТО ПОСТОЈИМО?

Да радите или бар планирате да радите добро, ви из власти и ви из опозиције, ми бисмо се само придружили, а овако смо морали да настајемо, да се удружимо са сличномислећима и почистимо српске Аугијеве штале, које се не чисте већ 100 година.
&
Аугије је био краљ Елиде и супруг Епикасте. Познат је био по свом стаду. Његово стадо је било благословљено, па је било имуно од болести, а штале су, јер се нису се чистиле, биле пуне ђубрета и нечистоће.

Поштовани/Поштована,

Ми смо организација која окупља стручњаке и оне који то нису, али су за то да стручњацима  различитих профила припадне централна власт у  држави, што је у интересу већине народа, јер само стручњаци су кадри да обнове и развију домаћу економију и тиме омогуће народу пристојан живот.
Поредак у којем би ствари стајале тако назвали смо демократска меритократија. Он представља својеврсну алтернативу парламентарној демократији, која  се у нашим условима јавља сваки пут као партократија, владавина партија, односно партијских  челника. Особина таквог поретка, у коме владају партије и партијски челници, није само недемократичност, него и, што је и горе, нефункционалност.
&
До демократске меритократије бисмо дошли или легално, добијањем избора, скупштинске већине, која би изгласала Референдум о промени политичког система или легитимно, општом „побуном“ и покретањем Референдума. Први начин је бољи, због света, поготово евро-америчког. A та два начина би се, буде ли потребно, могла и искомбиновати.
&
Изнећемо Вам укратко своје ставове, а Ви видите да ли се и у којој мери слажете са њима, па нам се, у складу са тим, јавите како бисмо били у комуникацији и договорили се о даљим корацима, који би довели до сигурног бољитка у Србији:
            Власт која и не тражи, а камоли да налази начине за обнову и развој домаће економије, као предуслова за пристојан живот народа, која неселективно форсира економију страних инвестиција и тиме нас претвара у сиромашну колонију, која подржава стране фирме као што су Рио Тинто, Зиђин и друге , које су еколошки штетне, чак могу да изазову еколошку катастофу, која води нелегалне (неуставне) преговоре са Косовом као да је Косово признала као државу, а није, која прави негативну селекцију државних службеника, јесте власт, али не у корист Србије, него влада у своју и у корист страног капитала.
          Такву власт смо мање-више имали и пре ове, чији стуб представља Александар Вучић. Зато и бившу и садашњу власт гледамо као суштински исте, објективно усмерене против интереса Србије без обзира шта причају њени представници, који  као сада ови, демагошки рецитују „Живела Срија“.
           За све побројане проблеме ми имамо предлоге решења, које ћемо Вам изнети ако сте заинтересовани.
           Хвала на пажњи. С поштовањем,

                             www.restruktura.org        kontakt@restruktura.org  
Председник Управног одбора Асоцијације,  Драган Атанацковић, социолог и аутор књиге  
ДЕМОКРАТСКА  МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ

ШТА ЈЕ СТВАРНИ СПАС ЗА СРБИЈУ?


Асоцијација за обнову и развој – Реструктура јесте реалан спас за скоро уништену Србију зато што ће када добије скупштинску већину изгласати одржавање Референдума на коме ће се одлучивати о успостављању система демократске меритократије, а то значи настајање поретка у коме ће стручњацима различитих профила припасти централна власт у држави, јер је то у интересу већине народа, будући да му само врхунски стручњаци, преко развоја домаће економије, могу стварно, а не демагошки, обезбедити пристојан живот.
Поредак демократске меритократије представља својеврсну алтернативу парламентарној демократији, која се код нас јавља као владавина партија, односно партијских челника. Поретку, у коме владају партије и партијски челници, не недостаје само демократичност, него и функционалност.
Победа Асоцијације Реструктура биће победа Србије над вековним силама владавине ненародности и антисрпства, која је сад доживеле кулминацију!
Под антисрпством се мисли и на неoпрезно стварање Југославије, која је могла да се створи и другачије, не само са „добрим намерама“ које су одвеле у пакао,и на Милошевића који је искоришћавао српство за своје владарске амбиције, а стварно био комуњара, не ни комуниста, и на „жуту власт“ која се „извињавала“ и на вучићевско манипулисање српством, док исте Србе и друге држављане Србије, као и саму Србију продаје. И, наравно антисрпство је сваки облик шовинизма који се представља да је српски.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=877951832751994&set=a.109175082963010

Одржавање редовних или ванредних парламентарних избора је УЗАЛУДНА РАБОТА, ако на њима не учествује и не победи опција, која је за ПРОМЕНУ СИСТЕМА и која ће то, кад победи на изборима, помоћу Референдума извести.
&
Јер само ПРОМЕНА СИСТЕМА, односно увођење ДЕМОКРАТСКЕ МЕРИТОКРАТИЈЕ, као поретка у којем влада савез већине народа и врхунских експерата, Србији коначно и неопозиво може донети у бољитак. Све остале варијанте су ГУБЉЕЊЕ ВРЕМЕНА и заиста УЗАЛУДНА РАБОТА.
&
Промена система и увођење демократске меритократије је једини политички циљ Асоцијације за обнову и развој – Реструктура.

Изашла је из штампе књига „ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ“ која се први пут бави проблемима настајања функционалног система, који представља сигуран излаз из невоља Србије и увод у рационалну и одрживу домаћу економију.
&
Да сазнате како да Србија изађе из политичких, економских 
и социјалних невоља у које је запала,
пошаљите нам своју адресу, име, презиме
и број мобилног телефона на имејл:
kontakt@restruktura.org
или на телефон: 065 508 1918
и ми ћемо вам
БЕСПЛАТНО послати књигу, 
која  пoказује како да се уведе систем
ДЕМОКРАТСКЕ МЕРИТОКРАТИЈЕ,
који je сигуран излаз из невоља Србије.
Платићете само поштарину (250 дин.)!
&
Нисмо ни за комунизам, ни за либерални капитализам,
него за демократску меритократију,
поредак заснован на савезу већине народа и експерата.(Д. Атанацковић)

Наш циљ је да доведемо способне (експерте из разних друштвено корисних области) на власт и да им препустимо да воде привреду и државу, укратко: да референдумом успоставимо систем демократске меритократије.
Да бисмо остварили тај циљ ступићемо на политичку сцену Србије,, као организација /Асоцијација за обнову и развој – Реструктура/, која ће, кад буде могла, учествовати на изборима за Народну скупштину Србије.
Наравно, било би идеално када бисмо одмах освојили већину скупштинских места, јер тада бисмо могли да изгласамо одржавање Референдума за кориговање политичког система.
Али та вероватноћа, да освојимо „из прве“ већину места у парламенту је мала.
&
После дужих дискусија на ту тему, решили смо да уђемо у Парламент и ако не освојимо већину, с тим да наше борављење у Скупштини буде посвећено само једној и то овој теми:

“ Све досадашње власти у Србији су се
углавном бавиле „страним инвестицијама“,
претварајући тако Србију у колонију,
а народ Србије у сиротињу.
И то је главни проблем.
Можда  Вучић, Ђилас и остали сматрају
да ово друштво
нема способних за покретање
 домаће економије и омогућавање
пристојног живота, па се зато
ослањамо искључиво на стране инвестиције,
са којима имамо минималац, који не покрива
ни минималну потрошачку корпу.
Ми мислимо да способних има
 и настојимо да  способне
(експерте из разних области)
доведемо на власт и да им
препустимо да воде привреду и државу.
ТО ЈЕ НАШ ЦИЉ.

&
Ово бисмо, у разним варијантама, понављали из седнице у седницу, јер то је суштински проблем Србије, који се мора решити.
Што пре – то боље!


Све досадашње власти у Србији су се
углавном бавиле „страним инвестицијама“,
претварајући тако Србију у колонију,
а народ Србије у сиротињу.

И то је главни проблем.

Можда  Вучић, Ђилас и остали сматрају
да ово друштво
нема способних за покретање
 домаће економије и омогућавање
пристојног живота, па се зато
ослањамо искључиво на стране инвестиције,
са којима имамо минималац, који не покрива
ни минималну потрошачку корпу.
Ми мислимо да способних има
 и настојимо да  способне
(експерте из разних области)
доведемо на власт и да им
препустимо да воде привреду и државу.
ТО ЈЕ НАШ ЦИЉ.

&
И остварићемо га у склопу спровођења пројекта: „Обезбеђивање и очување задовољавајућег животног стандарда држављана Републике Србије“.





Земље у којима народ пристојно живи с правом се зову демократске, јер остварују основни циљ народа: пристојан живот. Све остале земље нису демократске ,чак и кад се тако зову. У њима се влада над гладним народом. Ко влада? Политичари, тајкуни, страни капитал. То се мора завршити неком променом. Што мирнијом и темељнијом – то боље.

&
Стање у фрижидеру и новчанику је мерило успешности власти и мерило демократије.

&
Демократија је владавина народа, по дефиницији и теорији.
А народ влада само ако се остварује његов основни циљ: сигуран опстанак и пристојан живот.
Међутим, у пракси се демократија претвара (а нарочито где може, а може у Србији) у владавину над народом.
И то гладним  и незадовољним народом.
И све је легално, а ништа легитимно.

&
Не постоји народ  ради демократије, него демократија ради народа.

&
За народ је најсигурније да се држи поретка у којем главна улога припада њему, тако што се остварује његов основни циљ: пристојан живот. То је заиста демократски, све друго је манипулација. Шта ће гладнима слобода говора? Да слободно говоре да су гладни и да на томе остане, да се ништа не промени? Слобода говора је, наравно, потребна, али да има сврхе изговорено, а не да оде у ветар. То није демократија. То је неквалитетно друштво под маском демократије.

&

Свака власт настоји да уради нешто  за себе. То  је политички аксиом. Зато је потребно  контролисати је, а то се најбоље чини преко увида у остварење народног циља: пристојног живота. Кад то оствари, нека ради и за себе. Никако обрнуто: да ради прво за себе, а народу обећава пристојан живот за две, три, четири…  године. Као што се  овде ради  поодавно.

&
У суштини народ не тражи много од власти: да буде сигуран и да пристојно живи. Није то никакав неостварљив циљ. Па зашто се не остварује? Зато што се на њему и није радило, све власти имају „пречег посла“. Па чак и оне где народ релативно пристојно живи, а камоли ове по кобајаги-демократијама. Оне су опседнуте собом и својим партијама : да награбе што више док им траје мандат. И да обнове мандат, да грабе још.

&

Зашто се може рећи да народ у демократској меритократији влада? Зато што се његов главни циљ: сигуран опстанак и пристојан живот у њој остварује. И што су око тог циља ангажовани и експерти (Скупштина експерата) и носиоци извршне власти.

&

Требало би увести закон који би рекао: „Свако лице и организација који су већ били на власти у протеклом периоду, у којем се нису остваривали циљеви народа: сигуран опстанак и пристојан живот, нема права на даље такмичење за извршну власт.“

&

Инке, које су уништили шпански конквистадори, имале су бољи социјални систем од многих савремених земаља, а нарочито од Србије. Владари покрајина су имали дужност да најпре збрину поданике и удовице, а онда су могли  да се посвете себи. Ко ради тако у савременим демократијама ? У САД? Нико. Овде: нико.  У појединим северним европским земљама  се нешто налик томе и догађа.

&

Где је систем демократскији?  У САД или у Русији? На први поглед  би се рекло у САД. Али није. Влада мртва трка. Чак је у појединим сегментима  демократскији у Русији, иако незнатно.
Заправо   те две суперсиле подједнако лоше испуњавају основни циљ народа. САД и мање него Русија.  Чак би се могло рећи да су САД највећа недемократска земља,  која носи демократско име. Мада су то њихове ствари и ми „мали“ је најбоље да  се не петљамо у то.

&

Најважнија одлика демократије је испуњење демоекономског императива: обезебеђење услова за пристојан живот народа. Демократије које нису то обезбедиле звече „као лим на ветру“ и немају право да се називају демократијама. Џаба слобода говора кад слободно можеш да кажеш да си гладан, па и да демонстрираш против тога, а ништа се не мења. Разлика између диктаторског и празно-демократског поретка је што у диктаторском не смеш да се буниш, а у „демократском“ смеш, али је узалуд. И још ту твоју узалудну побуну неки политичар-замлата назове „знаком здраве демократије“.

&

Народ је већ навикао (ако се на то уопште може навикнути) да буде подјармљен, лаган, манипулисан. У свим системима , па и у „свом“-демократском. Рекло би се да и демократије чека нека врста револуције, о дносно темељне промене. Не може овако у недоглед. Као што није могао ни комунизам. Морао је пасти.

&

Иако су и диктаторима и демократама (демагозима) уста пуна народа, народ и са једнима и са другима пролази слично: жедан је преведен преко воде, гладан преко хране.

&

Зашто се ретко помиње прва обавеза демократије: да народу омогући пристојан живот? Да ли случајно?

&

Прва обавеза демократске меритократије јесте  да народу омогући пристојан живот. Прва и основна. А она то и може за разлику од постојеће „демократије“. Поготово овде, у Србији.

&

Не постоји социјална и несоцијална демократија, свака је социјална, иначе је бесмислена. Демократија, као владаина народа, је дужна да народу омогући добар социјални статус, односно пристојан живот.

&

Ако се демократије не тргну, поготово у земљама као што је Србија, проћи ће као комунизам.
Замениће их бољи, функционалнији систем, конкретно: демократска меритократија.

&

Утисак о политичком беспућу су створиле управо савремене демократије, а поготово у бившим комунистичким земљама, које су пуно наде полагале у долазак демократије. Сад изгледа као да је и то била превара и да излаза нема. А има, он је корак даље од класичне демократије, у демократској меритократији, као заиста демократском и , што је не мање важно, функционалном поретку.

&

Демократија је владавина народа у којој је народу омогућен пристојан живот и све досадашње демократске слободе.Тако дефинисана демократија је заправо демократска меритократија, демократски и функционалaн систем. Меритократска управа омогућава функционалност поретку. А већина народа се на референдуму изјашњава као сагласна са меритократском управом.

&

Зашто је демократска меритократија сигуран излаз из социјално-економских недаћа? Зато што је заснована на меритократској (функционалној) управи и зато што спроводи циљеве народа, а пре свега онај везан за пристојан живот.  А за то управљачи- меритократе имају и енергије и знања за разлику од садашњих политичара који енергију троше на демагогију и изборе и који углавним немају знања.

&

Черчил је рекао да је демократија најбољи поредак међу свим лошим порецима. Значи ли то да се људско друштво не може, бар у функционалном смислу,оптимално уредити? Не значи.
Демократији фали функционалност и има вишак: лако склизне у охлократију. А то се решава успостављањем напредне верзије демократије, демократске меритократије, функционалног поретка, који не може склизнути у охлократију, владавину олоши.

&

Укратко: шта је демократска меритократија? То је демократски поредак, који настаје референдумом и у којем је поседовање знања и постизање добрих резултата једина препорука за бивање у власти.

&

Демократска меритократија је напредна или „апгрејдована“ класична демократија (демократија 2.0), а напредак се  састоји уи повећавању функционалности (због меритократске, експертске управе) и у избегавању охлократије, која прати демократију као сенка. А поготово у земљама као што је Србија, где на власт долазе људи са плагијаторским дипломама.
У суштини демократска меритократија је напредна демократија у којој су отклоњене мане класичне демократије.

&

Сваки поредак има мане. Понекад су те мане толике да претварају поредак у своју супротност. Таква мана у демократији је да може да лако склизне у охлократију, владавину олоши. То се видело на примеру фашизма, нацизма, а види се и данас у Србији, на пример. Зато је, а поготово у таквим земљама, неопходно увести „апгрејдовану“, напредну демокртатију. А то је демократска меритократија, демократија 2.0, речено језиком интернета.

&

Сви се слажемо да се у Србији лоше живи: и власт и опозиција и народ. И ми  из Асоциајције Реструктура. Само су нам понуђена решења за то различита. Власт нуди стрпљење и страна улагања (којих баш и нема пуно и од којих се „нећемо ‘леба најести“, као што се никад нико није најео). Опозиција за ситуацију криви власт и не нуди баш  неко своје решење. Народ је подељен: већи део сматра да то тако мора бити, а мањи да је власт крива и пљачкашка (по томе је овај мањи део сличан опозицији, али неће да са њом има ништа).
Па ево и ми из Асоцијације Реструктура нудимо нешто: да напустимо постојећи систем и уђемо, помоћу референдума, у систем демократске меритократије. Прилично смо сигурни да ћемо тако изаћи  из социјално-економских недаћа.

&

Слажем се да демократија у себи треба да садржи и слободу говора, удруживања, слободу медија и све што демократско друштво садржи. Али, пре свега, да народ има пристојан живот, то је „најсветија“ дужност демократије. Сиромашне демократије не могу бити демократије, увек се извитопере  у неку врсту охлократије, владавине олоши. Брана томе је демократска меритократија. Она демократију чини богатом, односно местом пристојног живота и спречава охлократију да настане и завлада.

&

Народ, бар већина, би већ једном могао да се тргне и да погледа какав му поредак одговара: онај у којем ће бити поданик или владар, бар у смислу одређивања циљева. Јер шта је циљ већине народа? Пристојан живот. Зато је насео и комунизму, очекујући остварење тог циља. И док му се чинило да се то остварује,  није се ни бунио, бар у већини. Али и то је била обмана, заснована на ино-задуживању. У демократију је народ у Србији ушао после губитака ратова. Надао  се бољем. Опет узалуд, опет је обманут. Сад  више нема чему да се нада, осим да не буде још горе. Постао је поданик, купују му гласове на изборима. Сиромаштво је све веће. Има ли излаза? По мени и нама из Асоцијације Реструктура има и он је у  меритократској управи, односно у систему демократске меритократије. Меритократија је Кини, на пример, помогла да од сиромашне земље постане друга у свету у економском смислу,  да сведе сиромаштво на безначајан проценат.

&

Систем који је изродио Вучића, и све претходне „вучиће“ је демократија без заштите од охлократије, владавине олоши.
Тај улаз охлократије у демократију  демократска меритократија, напреднија опција демократије, затвара, јер у њој у органе власти може доспети само ко поседује стручне референце и остварује добре резултате, а пре свега оне које се тичу основног циља демократског поретка: пристојног живота народа.

&

Ко су потенцијални чланови Скупштине експерата, тела  другог по јачини у демократској меритократији?  Прво и најважније тело је Општа скупштина, коју чине сви пунолетни са правом гласа. Чланови Скупштине експерата су доказани зналци, са радовима иза себе, баш као што су то и чланови Академије наука. То зналаштво се тиче области на којој ће земља градити домаћу привреду, конкретно у Србији: пољопривреда, туризам и ИТ сектор. Пре свега из тих области, мада не и једино. Такви људи већ постоје, само су удаљени од власти. Уместо њих у Србији владају људи чије су дипломе непостојеће или плагијати, а то је охлократија, владавина олоши, последица „незаштићене“ демократије. Тој охлократији се мора стати на пут, а може помоћу демократске меритократије, која охлократију у старту искључује као могућност.

&

Демократска меритократија је заштита класичне демократије од сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине олоши). То је посебно потребно урадити у сиромашним демократским земљама, као што је за сада Србија, које постају жртва охлократије.

&

Демократска меритократија је демократија без пратећих мана: сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине  олоши). Нека врста „дестиловане демократије“, демократије којој се не може угрозити њена суштина као што се угрожавала класичној, незаштићеној демократији.

&

Демократију су на Западу излагали опасности и девастирању, поједностављено речено, капиталистички богаташи и њихова неувиђавност, кад је у питању живот народа. То је и донело нацизам. На Истоку демокартију уништава сиромаштво и небрига владајућих  за народне проблеме. Изузетак у  извесном смислу чини Кина, која има меритократску управу. Уређење света још увек није демократско, бар по суштини и стварности, иако се демократија „продаје“ за најбољи  поредак. У принципу је то тачно, поготово ако се демократија заштити од својих мана, али у стварности није. Готово свака земља, која је званично демократска,  изналази начине да „заобиђе“ демократију. Поједине заобилазе њене мане, али већина и њене врлине (добар стандард, слобода говора, медија итд.)

&

Некад давно на једном скупу људи, незваничном, опуштеном, давно пре нове ере, један „фантаста“ држећи у руци округлу ствар рече: „Кад се буду изградила кола која ће стајати на четири овакве округле ствари – превозићемо десет пута већи терет!“ За тренутак га сви погледаше забезекнуто, а онда се громогласно засмејаше тој лудости. Један, повративши се од смеха, га упита:“А како се зове та округла ствар?“  На то „фантаста“ рече: „Точак!“ Истог часа то је постао његов надимак. И наставише да се смеју. Шта је после било – зна се.
То је прича и о демократској меритократији.

&

Народу су „хлеб насушни“ обећавали разни: и краљеви и аристократе и капиталисти и политичари. Обећавали али не испуњавали обећање. Ко им то може испунити? Само они који могу, а то су експерти, поседници друштвено корисних знања. А они то народу нису ни обећали, јер се нису борили за власт над њим, нити  бих рекао да су за такву власт заинтересовани. Мада ће се морати укључити, ако ништа да уклоне досадашње преваранте, који и њима сметају, који их багателишу.

&

У Америци су ствари прилично јасне: ко нема пара не може учествовати на изборима (грубо преведено). Можда то и није  сасвим у реду, али је јасно. Да ли је демократски? И да и не. Не, јер поседовање новца није сигуран знак нечије способности. Док је поседовање знања сасвим сигуран знак нечије способности и вредности. Поседовање знања је у демократској меритократији знак да неко може у Скупштину експерата или на изборе за извршну власт. Да ли је то демократски? Да, јер служи остварењу демократског циља: пристојног живота. Да, јер помаже већу  функционалности власти.
А функционална власт је демокртатска, јер служи остварењу демократских циљева. Нефункционална власт  је одлика тромих и демагошких система, што демократија не би смела да буде, да би остала привлачан систем. У томе јој може помоћи демократска меритократија, као функционалан систем.

&

Ако је неко богат новцем, он и може и не мора бити од значаја за народ, па самим тим и за демократију. Он може неку суму издвојити  у хуманитарне сврхе. И слично. А и не мора. Може све своје задржати за себе и своју породицу.
Ако неко поседује друштвено корисно знање из пољопривреде, на пример, он је по дефиницији користан за народ, па самим тим и за демократију. Питање је само да ли ће бити адекватно „искоришћен“. Највећа корист од њега је да буде члан Скупштине експерата и да одређује  пољопривредну стратегију, на пример. Али такви људи се још недовољно користе, бар у Србији, где власт држе углавном нестручни и плагијатори, где је на делу охлократија (владавина олоши).

&

Кина је од нефункционалног комунистичког система увођењем меритокатије, као начина управљања, створила функционалан поредак, у великој мери укинула сиромаштво и избила у врх, као економска сила и геополитички фактор, а почела је дозирано да спроводи и неке демократске мере. Ми ћемо народ одмах питати да ли хоће меритокрастску управу, која ће побољшати функционалност постојећег система, укинути оволико сиромаштво, развојем домаће економије, и уклонити охлократију (владавину олоши).

&

Ово су кључне недемократске појаве: сиромаштво народа, нефункционалност система, нестручни људи на власти. Систем који то има је псеудодемократски и мора се укинути. Иначе ће се са таквим системом стићи назад у ропство, све под маском демократије. Пристојан живот народа, функционалност система, стручни људи на власти – то су особине квалитетног демократског друштва. А у то се стиже демократском меритократијом.

&

Народ влада постављањем циљева, а основни циљ народа је пристојан живот. Без тога нема ни демократије, владају узурпатори и олош.
Експерти владају знањем како да се оствари главни народни циљ. То народ не зна и не мора да зна.
За  народ је најбоље да верује струци и ником више. Обећања могу да дају само они који ће их испунити, а то су експерти, а не досадашњи политичари, који су се овде претворили у гомилу бесловесне олоши, која обећава свашта, а не уради ништа и тако деценијама. Томе се мора стати на пут.

&

Наравно да је важно шта већина народа мисли и хоће, иако то није мерило истине. Истина се мери „објективнијим“ параметрима, провереним чињеницама.
Зато носиоци истине („објективне истине“) морају доћи у владајућу позицију, како би заблуде престале да владају. А још увек итекако владају.

&

Може нека партија нудити програм сличан нашем (стручњаци на власти, пристојан живот за народ, развој домаће економије). Али ако та партија због тога хоће да буде главна, да дође у позицију скупштинске и извршне власти онда јој треба рећи:НЕ. Може се у демократској меритократији такмичити за извршну власт, ако има референце. Главни остају Општа скупштина и Скупштина експерата. То је суштина. Свако може рећи: Експерти на власт!, али онај , који то предлаже, се мора повући, а не да буде испред оних које предлаже. То би опет била демагогија. Речено-учињено, једино је мерило тачности и доследности.

&

Положен је камен темељац за бољи систем: уобличена је и презентована идеја демократске меритократије, система који класичну демократију штити од нефункционалности, сиромаштва и охлократије (владавине олоши).

&

Сиромашан народ не може уживати у благодетима демократије.

&

У охлократији је могуће изнети масне предизборне лажи и обећања, не испунити их и поново учествовати на следећим изборима.
Политичко преварантство је, за разлику од осталих, легално.
У том смислу је охлократија део свих или скоро свих познатих демократија.

&

Народ је у Србији и сличним  земљама у позицији суверена коме се партије званично клањају, а он иде одрпан и гладан.
Народ је преварени суверен кога су слуге (партије) надиграле и ставиле у подјармљен положај.
Зато се такав систем, са превареним сувереном, не може звати демократским, јер ни у ком смислу не служи суверену, народу.
То је партократски и охлократски систем, у којем је народ потчињена и преварена групација.

&

Постоје две врсте неспособних: они који су способни само за себе и они који су способни само за друге. Способни су способни и за себе и за друге.

&

Охлократија, између осталог, значи и : владавина некомпетентних, какве је било и у доба комунизма, а има је и сада у доба неселективне, неквалитетне  демократије.
Узгред речено, Кина је из те врсте владавине (владавине некомпетентних) ушла у меритократију под плаштом Комунистичке партије.  Бар је прескочила неквалитетни демократију. Додуше заобишла је и демокртатију уопште, па има систем за који нема демократску подршку народа.
Неквалитетна демократија и одсуство демократије су, у крајњем исходу, исто, с тим  што је оно прво и горе јер пружа утисак постојања демократије. У случају Кине меритократско управљање је, са функционалног становишта, боље и може се временом „демократизовати“, док од неквалитетне демократије никад неће настати функционалан систем.

&

Демократска меритократија је квлатитетан демократски поредак који остварује основни интерес народа – пристојан живот и у којем власт, уз сагласност већине, имају компетентни, односно стручњаци.

&

Кина је једина, од свих комунистичких земаља, комунизам заменила меритократијом (владавином компетентних) и постала „„водећа економска сила и значајан геополитички фактор“. Иако и даље званично задржава комунистичку идеологију, у стварности је битна меритократска управа.

Зато сада Кина, за разлику од ЕУ, на пример, не брине за  могућност да је захвати нека популистичка владавина, типа крајње деснице или крајње левице.

 

&

Ако у једној кући има екстремно богатих, а у истој тој кући и екстремно сиромашних, да ли се ту ради о истој кући и адреси или нечему другом – о ситуацији да је неко запосео кућу и у њој завео „кућни неред“, својеврсно разбојништво? Већина западних земаља јесте колико толико уређена као кућа у којој влада друштвена равнотежа. У Србији није тако, у Србији је на делу „легално разбојништво“, пљачка и „легално безакоње“. Додуше, све је то подржавано и споља, од стране „уређених кућа“, и то због страха за своје интересе, а не зато што би модел Србије те земље хтеле за себе и код себе.

&

ММФ каже: Стимулишите грађане да се баве приватним послом, да се не уздају у државни. Лако је то рећи. Да би се то десило, требало би да приватни посао постане бар једнако привлачан и сигуран као државни, а није.
То је подухват који захтева озбиљан посао: преоријентацију домаће привреде.  Обнову и развој у правцу пољопривреде (органска храна), мултилатералног туризма, ИТ сектора.
А то опет тражи нове ино-кредите и њихову наменску потрошњу, под будним оком експерата, односно Скупштине експерата. Што све скупа захтева увођење система демократске меритократије. Поред финансирања кредитом постоји и могућност „финансирања“ робом из развијених земаља Европе и света, куповином на „одложено“, јер роби је свуда боље него у магацину.

&

Завршило се првих 100 Трампових дана.
Неки медији се слажу у процени да  80 % онога што је обећао није испунио, просто- да је лагао.
И по томе није изузетак.
Имамо ми и домаћих шампиона у давању лажних обећања.
Има их и у региону. У Европи, Азији.
Свуда.
За разлику од обичног преварантства, које није легално, испада да је политичко легално.
Јер политичари кажу, слажу и – ником ништа.
Чак шта, поново учествују на изборима.
Што је најгоре, те  лажи се тичу и живота народа, коме је све теже.
Какав је то онда поредак?
Демократски? Једва.
То је поредак у којем је могуће  лагати   и такмичити се за власт.
Такав поредак нема име.
Најсличнији је охлократији, владавини олоши.

&

Најважнији задатак или друштвени циљ демократске меритократије је  испуњавање демоекономског императива: обезбеђивање услова за сигуран (безбедан) опстанак и пристојан живот.
Демократска меритократија није утопија, него реалан и изводљив пројекат, односно поредак, посебно препоручљив „сиромашним демократијама“  које се врло брзо изроде у охлократију, владавину некомпетентне олоши.

&

У систему демократске меритократије Општа скупштина, односно скупштина народа са правом гласа, поставља најважнији друштвени циљ: пристојан живот народа, Скупштина експерата тај циљ остварује.

&

Када ће доћи до интересне симбиозе између меритократа и већине народа?
Највероватније онда када слој меритократа увиди своју друштвену, а ускоро и политичку моћ.
Демократска меритократија  је поредак који најбоље одсликава поменуту интересну симбиозу.
Меритократама је та симбиоза у интересу, јер уз подршку већине народа ће релативно лако  узети власт, већини народа је у интересу, јер ће му меритократе омогућити пристојан живот, што је јасно и пре провере, а може  се и проверити.

&

Народ сасвим сигурно може имати власт у једном смислу, да одређује који је основни циљ друштва, а то је пристојан и безбедан живот, и да у односу на испуњење тог циља даје поверење онима који ће имати  власт. Да је тако гледао народ би се одавно отарасио свих демагога у  Србији. Нажалост, осим  потребом народ „гледа“ и вољом, а она уме да буде мутна и „компликована“. Тако народ може да изабере и оног ко му се допада физички, иако од њега нема вајде. Љубав би дефинитивно требало уколонити из политичких критерија и гледати трезвеније. И требало би увести одговорност, па и кривичну или бар прекршајну, за изговорена и неиспуњена политичка обећања.

&

#DemokratskaMeritokratija

“Народ који изабере корумпиране, преваранте, лопове и издајнике није жртва, већ саучесник” – каже једна од парола Протеста против диктатуре.

Можда је и тако, али од те истине нема вајде. Ти корумпирани, преваранти, лопови су том народу причали лепе приче, нетачне додуше. Зар интелигентни људи не знају да испричају „лепе приче“ и то тачне? Ту је шанса за настанак меритократије, и то демократске. Ево могућих слогана за кампању меритократа или за Референдум о кориговању политичког и економског система:

САМО СТРУЧНОСТ СРБИЈУ СПАСАВА; БОЉИ ЖИВОТ ЈЕ МОГУЋ САМО У  БОЉЕМ СИСТЕМУ; СА НАМА НЕМА СИРОМАШТВА; ВИ СТРУЧЊАЦИМА ПОВЕРЕЊЕ, ОНИ ВАМА ПРИСТОЈАН ЖИВОТ, ПАРТИЈАМА  ИЗВРШНА ВЛАСТ,  СКУПШТИНСКА НАРОДУ И ЕКСПЕРТИМА;РЕФЕРЕНДУМОМ  ДО БОЉЕГ СИСТЕМА

&

Наука постоји откако су већ формирани „кокошка и јаје“, а на питање шта је било пре: кокошка или јаје, наука нема одговор и тешко да ће га имати. То је не чини мање значајном за људе,  нити нечим што ваља одбацити у име празноверја и разних будалаштина, са којима се наука носила вековима. Одговор на нека „крајња“ питања је више ствар вере него науке, али нико нема право да своју веру намеће као „научни доказ“, то је бесмислено и чак безобразно.
Вера је вера и попуњава ствари на које наука нема одговор, а наука је наука и спречава да се вера користи и тамо где је научно  јасно о чему се ради.
Тако је и у политици; нема разлога да се верује онима који нису „потковани“, стручни, који раде произвољно и обећавају немогуће ствари, и, наравно, не испуњавају.
Та вера је бесмислена и склони су јој они који верују у шта хоће.
У политици вера баш и нема места,  а и кад је имала увек је доносила зло: сетимо се фашизма, нацизма, комунизма, национализама.
У политици су од вере профитирали баш најгори и најнижи карактери.

&

Некада су науку реметиле празноверице, недоказане будалаштине, произвољна вера (вера и тамо где  се  могло научно спознати).
Шта данас ремети науку?
Интерес, профит.
То је „тера“ да као здраве призна нездраве производе у исхрани, медицини.
То су ововремене недоказане будалаштине и празноверице.
Зашто науке још нема у политици?
Из сличних разлога. Стручни у политици се не дају тек тако убедити да је нетачно тачно.
А одсуство науке у политици потпомаже и већински став да су „сви способни за све“, што је, наравно, нетачно.

&

Ако неко може да вам омогући  пристојан живот, то су доказани стручњаци, а не нестручни кадрови са лажним и купљеним дипломама. То је бар јасно. Да бисте на власти имали проверене стручњаке, мора се оформити систем демократске меритократије. Како? Помоћу референдума, дакле демократски.

&

Партије треба искључити из борбе за скупштинску власт, која треба да припада народу (Општа скупштина, Скупштина Локалних већа) и доказаним експертима (Скупштина експерата).
А партије, и то ако имају стручне референце, да постану извршни органи тих Скупштина и под њиховом строгом контролом.
Скупштина експерата извршну власт може сменити за дан, ако не ваља, без обзира на који је рок бирана.
Скупштину експерата чине људи са доказаним стручним интегритетом. Ту не може доспети свако.

&

Кинеско руководство (Денг Сијаопинг и екипа) није изашло пред грађане Кине са питањем да ли хоће или неће меритократску управу (управу зналаца), него ју је просто увело и то под фирмом Комунистичке партије.
Искрено, Комунистичка партија са тим нема везе, као ни Кина са комунизмом, али прагматични  Денг Сијаопинг је сматрао да је тако најбоље.
Ако ни због чега то онемогућава стварање других партија, јер је систем званично једнопартијски, а можда и  (незванично) беспартијски.

(Денг се сматра сржју друге генерације кинеских лидера и главним архитектом новог начина социјалистичког размишљања и економских реформи. Денг је отворио Кину страним инвестицијама, глобалном тржипту и ограниченој приватној конкуренцији. Он је заслужан за преображај Кине у једну од најбрже растућих економија при чему је значајно порастао животни стандард више стотина милиона Кинеза. На партијској конференцији 1961. године рекао је његову најзначајнију изреку: „Није важно да ли је мачка црна или бела, важно је да лови мишеве. – Википедија)

&

Народ је у Србији и сличним  земљама у позицији суверена коме се партије званично клањају, а он иде одрпан и гладан.
Народ је преварени суверен кога су слуге (партије) надиграле и ставиле у подјармљен положај.
Зато се такав систем, са превареним сувереном, не може звати демократским, јер готово ни у коjeм смислу не служи суверену, народу.
То је партократски и охлократски систем, у којем је народ потчињена и преварена групација.

&

Државе постоје да би, у основи, пружиле пристојан живот већини, а више од тога онима који то имовином и талентом заслужују.
Такве државе су не државе са социјалнм правдом (јер појам „правде“ је преширок), него са друштвеном равнотежом, у којој нема драстично сиромашних, гладних итд.
Где тога има, нема демократије.

&

Са ентитетом Република Косово се морамо разграничити и учинити све као да је тај ентитет, иза кога стоје „непознати починиоци“, независна држава, с тим што му ту независност  речима нећемо признати.
То је све што можемо, а није мало, поготово за силу каква смо ми.
Јер кад је истина или тачност прогнана из стварног стања и стварног, фактичког поступања, речи су једино место њеног становања.
Како ће бити уређен ентитет република Косово, није наша ствар, као што и ентитет није наш.
Наша је територија Косово и Метохија, јер је нисмо ни изгубили у рату, ни продали, ни поклонили.
Та територија је наша док нам се не докаже супротно од стране меродавних светских институција, од ОУН и Савета безбедности. Уколико на томе бнуду инсистира ле те две институције, ми ћемо се званично одрећи територије Косова и Метохије.
Иначе, са тим, што је та територија наша, у оваквом свету до даљњег не можемо ништа.
Немамо на њој никакве ингеренције.
И то је чињеница, као што је чињеница да је територија наша.
Укратко, ради се о преседану, од којег користи има само она страна која га је и направила.
И то је тако.

&

Чињеницу да не живи човек, па ни народ о „самом хлебу“, обилато користе политички манипулатори свих врста поредака, па и демократског.
Међутим, ма колико да је то тачна изрека, последњи који народу дају то што је „више од хлеба“ су поменути политички манипулатори.
Њихова „дажбина“ је  сплачина, заводљив отров, обично националистичког типа.
Од политичких делатника народ пре свега ваља да очекује и тражи пристојан живот.
Те потребе су основне.
Све друге потребе народ ваља да задовољава на другом месту: у својој култури или религији.
Политички делатници нису ту да задовоље потребе такве врсте, а упорно се то догађа, јер већина од њих очекује и оно што нису кадри да пруже.
Очекујући од политичких делатника превише, народ не добија ни оно што је нормално и што би могли да му пруже – пристојан живот.
Зато је већину лако обманути, кад се не држи својих основних потреба.

&

На крају крајева, због једнострано проглашене независности и због погрешака које је српска власт учинила у периоду Милошевићеве владавине, између Србије и ентитета Косово мора доћи до неке врсте Уговора, који ће легализовати садашње стање.
Тај Уговор, под покровитељством и гаранцијама ОУН, мора садржати питања која су од битног значаја и за српски и за шћиптарски (албански) народ.
То ће бити процес легализације нелегално подигнуте „државе“.
У том Уговору је најбоље да обе стране буду не баш задовољне, али не ни незадовољне.

&

Ако народи у демократском уређењу немају право на власт која ће им разним адекватниом мерама створити услове за пристојан живот, реализовати демоекононмски императив – онда чему уопште бирање власти, која то не омогућава или слаже да ће омогућити, а онда четири године спроводи другу, „осиромашавајућу“ политику? И при томе је и даље легална и легитимна, иако је прекршила обећање. Као што је сада случај у Грчкој и не само у Грчкој.

&

Нема квалитетног друштва без пристојног живота народа, самим тим ни квалитетне демократије.
Отворено друштво је мање-више добра ствар, али, да се не лажемо, тешко га је „спроводити“ у сиромашној земљи. У сиромашној земљи све  је подређено „голом опстанку“, а институције су „потчињене“ ономе ко држи власт. Ту „отворености“ нема. Осим у причама које служе манипулисању домаће и светске  јавности.

&

Је ли Иран, на пример, демократско друштво? Имају изборе. Немају баш слободу изражавања, не признају равноправност жена, и немају пристојан живот. Пуно је „демократија“ у свету, али се на разуму не заснива скоро ниједна.

&

Шта је главна особина експерта?
Да је успешан у свом послу и користан целом друштву.
Тако гледано у влади Србије није ангажован ниједан експерт, осим формално.
Држање експерата је формалан чин, без стварих последица.
То су владари практиковали одавно и држали су експерте, који само њима значе и помажу, а не и себи или народу.
Да би помагали себи и народу, експерти  морају имати власт. Ништа мање.

&

Демократија у Србији подсећа на посуду коју је пред лисицу ставила рода, и из које она, лисица, није могла да једе. Као што сви који нису чланови владајућих партија не могу да се окористе од ове демократије, која је, уствари, охлократија и партократија. Укратко: ненародна појава, „демократија без народа“.

&

Контролу партија, односно извршне власти не може вршити партијско тело, у шта је одавно претворен парламент, односно Народна скупштина.
То није очигледно само онима који неће да виде.

&

Кога представља Народна скупштина Републике Србије?
Да је излазност на изборе 66 посто или две трећине, могло би се рећи да Нардона скупштина представља народ.
Овако са излазношћу од педесетак посто, то се не може тврдити.
Кад се томе дода незванична куповина гласова, медијски неравноправно представљање странака, демагошке лажи, поготово владајућих, може се рећи да Народна скупштина заправо не представља народ, односно да не представља више од трећине народа.
Може ли таква да буде врховни орган власти? Наравно да не може, а бива.
Потпуно нелегитимно.

&

Кажу: „Власт је слуга, народ је господар“. Бар у демократији. Власт је исто што и господарење.
У демократији власт се има над онима који су извршни органи („извршна власт“). У демократији поданика нема, а кад има, као што незванично има, то није демократија. Изрека са почетка исправљена гласи: „Извршна власт је слуга, народ је господар.“  Или, прецизније, у демократској меритократији: „Извршни органи су слуге , а народ и експерти господари, народ први, експерти други.“ Или сасвим прецизно: „Извршни органи су слуге, Општа скупштина и Скупштина експерата су  господари“.

&

Светом још увек не може да влада меритократски принцип, јер су носиоци плутократског принципа (профит без граница) исувише заинтеrесовани за „светска богатстства“ (нафта, руде итд.) и имају моћ да ту своју заинтересованост задовољавају. Меритократски принцип ће пре завладати у неким мањим земљама, под условом да за те земље нису значајно заинтересовани носиоци плутократског принципа. Да би меритократски принцип на светском нивоу  постао владајући, потребно је да се његови носиоци у великим  земљама организују око тог и таквог циља, а тај процес се вероватно неће скоро одвити,  јер потенцијалне меритократе у тим земљама солидно, мада несразмерно учествују у деоби „друштвеног колача“.

&

Шта су САД? Развијена или неразвијена земља? Сви ће рећи: развијена, чак: најбогатија, при томе са стабилним демократским системом. А у тој таквој Америци 16 милиона деце гладује. Шта је то?

&

У демокртаској меритократији демократија ће бити схваћена као поредак у којем народ пристојно живи, а онда има и све „демократске слободе“. Такво схватање демократије меритократија може себи да приушти, јер је ем способна, ем незаинтересована за „пуко богаћење“, које је незајажљиво, што показује актуелно стање. Меротократија има прече циљеве, технолошки напредак, обављање послова и пројеката који су сад и незамисливи.

&

Зашто је пропала национализација у Великој Британији,  на пример? Зато што су национализоване фирме даване на (зло)употребу „партијским кадровима“, што се радило и у тзв. комунистичким земљама. Није проблем у национализацији, него у управи, која је била нефункционална. Излаз из тога није пука приватизација, него функционализација управе, а то води у меритократски систем управљања.

&

Умешност владања се не састоји у томе да се „жедни преводе преко воде и гладни преко хране“, него у томе да се народу омогући основни пристојан живот. То је демократија, владавина народа, односно његових потреба. Све друго је демагошка прича, у којој се сиротињу убеђује да би требало да је „срећна“ што живи у демократији, без обзира како јој је заправо.

&

Генерално постоје два узрока свеопштег  насиља.
Један узрок ј е глупост. Други је плутократски интерес, интерес капитала.
Пошто свет обилује и првим и другим узроком, насиље делује као потенцијално вечна појава.
Шта се уопште може против њега?
Применити насиље против узрока насиља?
Над глупошћу успоставити диктатуру памети, а над плутократским интересом диктатуру меритократског интереса?
Ако с е то икад догоди, биће то насиље над насиљем. И биће напредак. Догодиће се бар излаз из насиља којем су узроци глупост и плутократски интерес.

 

КО СМО МИ?

 

Ми  смо организација, званично  регистрована 2016. године под именом „Асоцијација за обнову и развој – Реструктура / Association for  reconstruction and development – Restructure“,  која окупља поседнике друштвено корисних знања (стручњаке) и оне који нису стручњаци,  али су симпатизери идеје да власт припадне народу  и поседницима друштвено корисних знања (стручњацима).
Суштина  нашег политичког опредељења  и система демократске меритократије  је да сви пунолетни са правом гласа  могу да бирају, а да у органе власти могу бити бирани само поседници знања и способности,  којима трајање мандата зависи од постигнутих добрих резултата, а не од тога на који су период бирани.  Ако вам је до бољитка, (а јесте), ово решење је једини реалан начин да се то и оствари. Све друго је празна прича, која се прича већ четврт века, а стање се не  мења на боље, ма која партија била на власти. У систему демократске меритокартије партије неће имати власт, него ће, оне које  буду  способне, за одговарајућу плату, извршавати задатке које пред њих ставе народ (Општа скупштина) и Скупштина експерата, као највиши органи власти.

КОНЦЕПТ БУДУЋЕ  ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ  У  ШЕСТ  ТАЧАКА

 

Прва  тачка  је кориговање  постојећег система  и  увођење  система демократске меритократије,  који  представља сигуран  и  релативно брз  излаз из социјално-економских  недаћа и који ће зауставити  катастрофалан „одлив мозгова“. Демократска меритократија  је  WIN-WIN комбинација.
Друга  тачка је обнова и развој домаће економије, пре свега у правцу  пољопривреде,  односно органске пољопривреде и мултилатералног  (сваковрсног)  туризма, а онда и у другим областима привреде (ИТ, прерађивачка индустрија итд.).  Та обнова и одрживи развој домаће привреде, за шта имамо и природне и   људске ресурсе,  је гарант сигурног опстанка и пристојног живота држављана Србије. У ову тачку спада и  укидање могућности да странци  купују земљу.
Трећа  је однос према великим силама који је релативно  уравнотежен,  заснован на принципу „боље, ако је могуће, са свима него само са једном“. А то је повезано и са нашом традицијом.
Четврта  је што коректнији и што нормалнији однос са ентитетом  Косово, који се сматра  државом,  једино што  ми ту државу, због начина како је настала,  као такву, односно неазвисну, нећемо признати  званично.

Пета  је  да улазак у ЕУ, уз сагласност већине народа, не одбијамо, само га не постављамо за једини стратешки  циљ, него за стратешки циљ  стављамо

и обнову и одржив развој домаће привреде.

Шеста је уравнотежен и мирољубив  однос са земљама и ентитетима у региону.
&

 САМО СТРУЧНОСТ  СРБИЈУ  СПАСАВА! ТО СВИ ЗНАЈУ, И СТРУЧНИ И НЕСТРУЧНИ.

Демократска меритократија је систем у којем, уз сагласност већине, односно Опште скупштине, коју чине сви пунолетни држављани са правом гласа или бар две трећине њих, на власт могу да долазе и на њој опстају они који поседују одговарајуће способности и знање и којима трајање мандата зависи искључиво од количине постигнутих добрих резултата, а пре свега оних који су везани за пристојан живот државаљана, односно грађана. Овај систем настаје на основу референдума, као најдемократскијег начина изражавања става грађана.

Да би настао и имао демократски легитимитет, потребно је да се за њега одлучи Општа скупштина, односно већина од  две трећине пунолетног становништва Србије, а систем ће бити оповргнут тек ако се за то одлучи бар половина чланова Опште скупштине.
Сажето речено, демократска меритократија је реална алтернатива очигледно неуспешном партијско-парламентарном систему, који се у Србији и сличним земљама  претворио у ригидну партократију, што више није ни демократски, ни функционално.

Демократска меритократија је довољно демократски, функционалан систем у којем у извршној власти могу бити они који поседују адекватно знање и способност и којима трајање мандата зависи од количине постигнутих добрих резултата, a пре свега оних који се тичу обезебеђивања сигурног опстанка и пристојног живота држављана, односно грађана .

Овај систем је демократски, јер о његовом постојању одлучује већина пунолетних држављана са правом гласа и јер има демократске институције: Општу скупштину, Локална већа (Скупштину Локалних већа), изборе, Национална већа, политичке организације и удружења грађана.
Демократска меритократија је функционалан систем, јер је заснован на меритократском ( стручном, експертском) управљању.

У Србији већ 25 година немамо ни демократски, а камоли функционалан систем.
Имамо „Потемкинову демократију“ иза које се крије ригидна партократија, која је у спрези са приватизацијском плутократијом, а обе су, а нарочито партократија, са становишта функционисања државе и друштва, нефункционалне.

Демократску меритократију можемо увести уз помоћ корекције постојећег система, која би се састојала у томе да „свако има право да бира и свако, ко поседује одговарајуће знање и способност, да буде изабран у органе власти“.
Тако би се једним потезом укинула дугогодишња негативна селекција кадрова, а Србија би коначно добила функционалну и успешну власт.

Зато би се могло рећи да је демократска меритократија једина реална алтернатива лошој и штетној владавини партија, а поготово у новопеченим демократијама какве су настале у бившим комунистичким земљама, где је једнопартијска замењена лажном вишепартијском партократијом.

У систему демократске меритократије главна или одлучујућа власт припада народу, Општој скупштини која на референдуму одлучује у каквом ће се систему живети и поставља циљеве: сигуран опстанак, безбедност, и пристојан живот за народ.
Следећа инстанца са великом друштвеном моћи је Скупштина експерата, састављена од људи са доказаним знањем  и способностима из разних друштвено корисних области.
Скупштина експерата може да контролише и смењује изабрану извршну власт.
Поред Скупштине експерата ту моћ над извршном власти има и Скупштина Локалних већа, коју чини најмање 1000 Локалних већа из 5 различитих региона. Иначе, Локално веће чини у просеку око 100 грађана.

Појединцима и организацијама (партијама) које учествују у изборима за извршну власт, ако претходно задовољавају услове, односно ако поседују одговарајуће стручне референце, трајање мандата бивања на власти зависи од постигнутих резултата, а избори, односно реизбори, се врше сваке друге или четврте године, што углавном зависи од одлуке и процене  Скупштине експерата.

&

Резиме: демократска меритократија је напреднија опција демократије, препоручљива за сиромашније земље, која је функционалнија од класичне демократије и представља брану појави као што је охлократија (владавина олоши) , у коју се , а поготово у сиромашним земљама, олако склизне.
Меритократија није утопија, у Кини је већ дала резултате тако што је ту сироамшну земљу винула у економски и геополитички врх. Демократска меритократија је поредак настао уз сагласност већине народа, што није случај ни са једним претходним поретком. Захваљујући демократској меритократији земља која  има такво уређење постаће место пристојног живота.

Демократска меритократија је заштита класичне демократије од сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине олоши).
То је посебно потребно урадити у сиромашним демократским земљама, као што је за сада Србија, које постају жртва охлократије.

ПРИМАРНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА

Примарна власт и налогодавна функција припада Општој скупштини, коју чине сви пунолетни грађани са правом гласа или бар две трећине њих; Општа скупштина већином гласова одлучује у каквом ће се систему живети и надлежна је за свако друштвено значајно питање, које се решава референдумом.
Општа скупштина поседује власт на основу демократског уређења државе и на основу своје бројности.

СЕКУНДАРНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА И, ПО ПОТРЕБИ, ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА

Секундарна власт
, односно налогодавна и, по потреби, док се не изаберу извршни органи, извршна функција припада Скупштини експерата, коју чине доказани стручњаци из разних друштвено корисних области.
Неки од њих су већ чланови САНУ.
Скупштина експерата изнад себе има само Општу скупштину.
Скупштина експерата  поседује власт на основу неоспорног ауторитета, односно знања својих чланова и на основу подршке коју јој даје Општа скупштина.

Скупштина експерата контролише и, ако се покаже потреба, смењује извршну власт (владу, министре, премијера).

 

ТЕРЦИЈАЛНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА
Терцијална  власт припада  Скупштини Локалних већа, коју чине минимум 1000 Локалних већа из најамње 5 региона. Ову врсту терцијалне  власти имају и све друге грађанске (демократске) институције, почев од појединаца  до разних врста законом допустивих Удружења.
Скупштина Локалних већа и друге демократске институције изнад  себе имају Скупштину експерата и Општу скупштину, с тим што Скупштина Локалних  већа има право да позове Општу скупштину да суди у евентуалном спору између ње и Скупштине експерата (Државног савета).
Општу скупштину позива на референдум  Генерална скупштина Локалних већа, коју чине најмање по пет Локалних већа из сваког региона.
Ова Генерална скупштина поставља референдумско питање, на које ће Општа скупштина одговарати.
Трошкове овог поступка сноси држава, а уколико референдум не успе Локалним већима, која су га покренуле се на пет година забрањује да покрећу нови референдум.

Осим побројаних већа може се формирати и Месно веће (за свако насељено место), које би чинили изабрани председници Локалних већа у том месту. Ово Месно веће би имало функцију Месне заједнице, а председник би било лице које изаберу председници Локалних већа у том месту или лице које постави држава.

Све побројане демократске институције поседују власт на основу демократског уређења државе.

 

ЗОНА  БЕЗ САМОСТАЛНЕ ВЛАСТИ-ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА



Извршна функција припада  Владама, републичкој (државној) и локалним, које настају после избора, на којима могу учествоватио само они који поседују проверљиве референце,  које су сменљиве  сваког часа, а могу их делимично или у целости сменити Државни савет-Скупштина експерата, Скупштина Локалних већа,  ако се са тим сложи и Скупштина експерата, а иницијативу за смену може аргументовано покренути и појединац тако што ће своје образложење упутити Скупштини експерата на одобрење.
Владе заправо и немају никакву самосталну власт и представљају извршне органе,  чији посао  је да извршавају налоге (одлуке) Опште скупштине и Скупштине експерата за шта ће добијати одговарајућу надокнаду.
Извршна власт настаје демократским изборима на којима могу учествовати сви појединци и организације (партије) које Скупштини експерата пруже доказ о поседовању стручних референци.
Извршни органи врше али не поседују власт, као  што банкарски службеници, на пример, раде са новцем, али га не поседују, што значи да раде са новцем по налогу власника или оних којима власници дају мандат.

Општи услови за чланство у Државном савету-Скупштини експерата:

1. Врхунска стручност (компетентност) у некој од друштвено корисних области

2. Сагласност да примарни (стратешки) циљ државе  Србије буде обнова и развој домаће привреде, а не улазак у ЕУ, који не одбијамо априори, само нам није примарни циљ

3. Сагласност да основни правци развоја домаће привреде буду пољопривреда (са посебним освртом на органску храну, која се све више тражи у Европи и свету) ) и сваковрсни (мултилатерални) туризам, (амбијентални, здравствени, прехрамбени, рекреативни, конгресни, историјски, манастирски, авантуристички итд.), који ће нам доносити добре приходе од страних гостију

4. Сагласност да је испуњење демоекономског императива (обезбеђење услова за сигуран опстанак и одржив пристојан живот држављана Србије) један од основних државних циљева

5. Сагласност да је Косово и Метохија наша територија на којој је настао ентитет Косово ( ентитет Република Косово), са којим ћемо уз посредовање међународних фактора, односно оних којима ОУН да мандат за посредовање, постизати коректне односе, али који нећемо признати за независну државу, нити ћемо се одрицати територије Косова и Метохије, чак и да на тој територији немамо никакве ингеренције

6. Коректан однос према великим силама, неулазак у конфликт са било којом од њих

7. Оптимално вођење рачуна о безбедности државе и очувању статуса неутралности

8. Успостављање коректних односа са државама и ентитетима  у окружењу

Државни савет-Скупштина експерата  је после Опште скупштине, коју чине сви пунолетни држављани Србије, са правом гласа, односно две трећине њих и која одлучује о врсти система у којем ће се живети, најмеродавније  политичко тело, које има право да мења извршну власт, укључујући и премијера Владе, које проглашава редовне или ванредне изборе и стара се о испуњењу свих државних циљева, а пре свега о обнови и развоју запуштене домаће привреде.

Оно за шта се ми залажемо, за корекцију политичког система и обнову и развој запуштене домаће привредe, није ствар ниједне посебне, па ни наше организације.

У питању је системска промена.

Тек после извршења те промене, може се говорити о разликама између нас и, данас-сутра, неке друге организације или појединца који би учествовали у трци за извршну власт.

Пуштамо могућност да ће нека друга организација у систему демократске меритократије, који ће настати као последица корекције политичког система, имати и боље и јасније и плодоносније идеје.
Да ће постизати једнако добре или и боље резултате у домену развоја домаће економије, па и у другим доменима.


Има међу нама и оних који једва чекају да се изврши тај неопходни заокрет, па да се баве сасвим другим пословима, препуштајући даљи ток новим људима и генерацијама.

Неки ће вероватно остати у политици, односно учествовати на изборима или трци за освајање извршне власти, у оквиру постојеће организације , Асоцијације „Реструктура“, или у оквиру неке друге.

Ми који сада све ово покрећемо само смо пионири неопходног заокрета у политици и економији Србије и нико од нас нема намеру да „живи од старе славе“, ни да на тој основи данас-сутра учествује у трци за извршну власт.

Зато се залажемо да се поменути заокрет изврши на бази  референдума, како би се постигао својеврсни друштвени консензус.

За  проблеме Србије нема решења унутар постојећих опција и партија.

Изван њих постоји.
А то решење, кад се постигне, може трајати такорећи унедоглед.

Иначе, аутор свих непотписаних текстова на овом сајту је социолог Драган Атанацковић, који је уједно и аутор идеје демократске меритократије.

Путинов режим (ма шта то значило), нажалост, није противтежа ни алтернатива режиму Запада, којим, уз вешто коришћење демократских институција, влада прекрупни капитал.
&
То што је таквом, изузетно рђавом по људски род режиму, потребна алтернатива – не значи да је та алтернатива Путинова власт.
&
Алтернатива режиму Запада мора бити режим много моћнији од њега, а не галиматијас политичке диктатуре и економске власти олигарха, што је, у суштини, Путинов режим.

Да се не лажемо, сви ми, или бар већина нас рођених педесетих, шездесетих, седамдесетих па и осамдесетих година смо на Запад гледали као на оазу, неку врсту земаљског раја, укратко  бајку са срећним крајем, што и јесте суштина бајки.
У комунистичку бајку је било много мање верника.
Комунистичка бајка је почетком деведесетих доживела несрећан крај, што није особина бајки.
&
Али крајем деведесетих и западна бајка је показивала тенденцију да неће имати срећан крај.
Ми у Србији смо представљали увод у ту тенденцију.
Не само да смо, без одобрења Савета безбедности, бомбардовани, него је упоредо разорен и читав систем западних вредности као што су коректност, слобода медија, чување мира и недавање предности било којој страни у сукобу (конкретно Шћиптарима, односно Албанцима, Хрватима, Бошњацима).
На читавом југо-ратишту су се показале врло рђаве стварне особине Запада, дојучерашњег предводника слободног света, свуда је био некоректан без уважавања реалних информација, агресиван само према једној страни у сукобу, конкретно: према Србима.
&
Најновији догађаји у Украјини су означили крај западне бајке.
Запад се понаша исто, па и горе него својевремено Совјетски Савез.
Од истине није остало ни и.
Слобода медија је на Западу сведена на брбљање о злим Русима и добрим Украјинцима.
(Узгред, можда Руси, тачније: њихов режим, и јесу зло, али Украјинце, међу којима цвета неонацизам, нико озбиљан не може назвати добрима.)
Све тачне чињенице се на Западу третирају као лоше.
Реалне информације не стижу на мејнстрим медије.
И врхунац: на Западу, том доскорашњем стецишту културе , уметности, слободне мисли дошло је до „укидања“ Достојевског, Чајковског…
&
Свет је коначно остао без бајке.
Прво без комунистчке, а сад и без западне.
Реалност је коначно видљива.
Западна је заснована на идеологији профита по сваку цену.
Источна се тек, и то споро, опоравља од додворавања том Западу.
&
Данас је право питање :
Ко, која организација, влада Америком, Енглеском и ЕУ, односно читавим Западом?
Неко ко је очито безосећајан кад су у питању и западне и источне нације.

Драган Атанацковић Теодор

 

Књига о систему који може донети бољитак

У Србији се садашња власт превише ослања на тзв. стране инвестиције од којих су нам неке, и са Запада и са Истока, донеле прљаву технологију, која угрожава животну средину и пољопривреду.

Прозападна (проевропска) опозиција се у том смислу, кад је била на власти,  понашала мање-више исто.

Десничарска опозиција, додуше,  прича о домаћој економији, али подразумева да је она може остварити „својом снагом и памећу“, што је нетачно.

Ми знамо да то можемо САМО УЗ ПОМОЋ СТРУЧЊАКА.

Са екипом стручних људи од Србије ћемо направити земљу са развијеном домаћом привредом, а нарочито пољопривредом.
Подржите наш програм, који на прво место ставља стручност и   обновићемо и подићи Србију.
Све друге варијанте су претварање  Србије у сиромашну земљу и исту такву колонију Запада и Истока

 

&

РЕАЛНА ШАНСА
Једина реална шанса за Србију је владавина врхунских стручњака, који ће подићи и развити домаћу економију: пољопривреду, туризам, ИТ сектор, прерађивачку индустрију.
&
Владавина једне личности, односно владавина партија као и економија искључиво „странихинвестиција“ су заСрбију и њену будућност не само штетни,него ипогубни.
Потребно је мењати систем: партијама које победе на изборима да припадне споредна, тзв. извршна власт, а главна, налогодавна  власт Скупштини експерата, коју чине врхунски стручњаци и Општој скупштини, коју чине сви пунолетни грађани или бар две трећине њих.
БОЉИТКА НЕМА БЕЗ ПРОМЕНЕ СИСТЕМА.

&

ЗАШТО ЈЕ И У ЧЕМУ ВУЧИЋ УСПЕО, А У ЧЕМУ НИЈЕ?

Основни разлог Вучићевог успеха лежи у неуспеху и неспособности бивших власти, које су спроводиле либеално-демократску политику и оставиле стотине хиљада људи без посла.
Вучић је то искористио и људе позапошљавао пре свега по страним фирмама које су дошле у Србију, захваљујући јефтиној радној снази , субвенцијама добијеним од државе Србије, повољним комуналим условима за њих и могућности да не воде рачуна о животној средини, што је нарочито привукло Кинезе о чему је и сам Вучић једном јавно и отворено говорио гостујући код Оливере.
Следећи разлог Вучићевог успеха је патриотски наратив и демагогија, која се огледа у покличу ЖИВЕЛА СРБИЈА, чак и кад ради у корист њене штете.
У чему ни Вучић, ни претходна власт нису успели?
У ТОМЕ ДА ПОКРЕНУ ПИТАЊЕ ДОМАЋЕ ЕКОНОМИЈЕ И ДАЈУ, ПОМОЋУ СРУЧЊАКА, ДОБАР ОДГОВОР.
ОД ТОГА НЕМА НИШТА НИТИ ЋЕ БИТИ ДОК СЕ У СРБИЈИ НЕ УСПОСТАВИ ВЛАСТ КОЈА ЋЕ УЗ ПОМОЋ ВРХУНСКИХ СТРУЧЊАКА ПОКРЕНУТИ И РАЗВИТИ ДОМАЋУ ЕКОНОМИЈУ КАО ЈЕДИНИ ГАРАНТ ДА НЕЋЕМО ОСТАТИ ЗАПАДНА И ИСТОЧНА КОЛОНИЈА.

 

 

 

О словенској раси има много заблуда и недоумица

Англосаксонски одијум према Словенима је вишевековни и није толико верски, колико је расни.
Не смета Западу, тачније англосаксонцима, православље као такво, него као руско, српско, али не и као румунско, грчко…
Сметају му народи: руски, српски, па све да су и католици…
Као што му одговарају Пољаци, не зато што су католици, него што су раз-словењени, не осећају се припадницима словенске расе, којој припадају и Руси и Срби.
Познат је покушај порицања Хрвата да су уопште Словени или покушај Украјинаца да порекну да су Руси Словени.
У свим тим покушајима имају подршку Англосаксонаца, чији одијум према Словенима је вишевековни.

&

Где су корени тог одијума (мржње)?
Позната историја нам о томе пружа малo или нимало података.
Одијум какав англосаксонци показују према Словенима већ вековима, а који је доживео врхунац у ово време, кад им (Русима) потиру сва права, укидају и културу, настаје из два разлога.
Прво, ако су им у двна времена Словени починили злочине попут оних нацистичких или натовских у Србији.
Друго, ако су такве злочине они починили Словенима па их мрзе као сведоке.
Додуше, постоји и трећи разлог и тиче се мржње морално нижих према морално вишима.
А могућ је и четврти разлог, кад најбројнији Словени, Руси, поседују највише природног богатства, што је сасвим довољан разлог да их мрзе они који би да поседују цео свет плус 5 посто.

&

Обзиром да је период после пропасти Римског царства па све до 11. или 12. века прилично непознат и накнадно попуњен сумњивим тврдњама, попут оне да су се Словени доселили на ове просторе у 7. веку, мада има података о борављењу Срба овде још пре нове ере – данас је немогуће проникнути у стварне разлог одијума према Словенима.
Позната историја говори да се тај разлог тиче или мржње према сведоцима или према морално вишима.
А тиче се и поседовања природног богатства.
Евидентно је да тај одијум постоји, што је сада посебно видљиво, и да англосаксонци према Словенима, као и према другим расама, примењују тактику завади па владај.

Драган Атанацковић Теодор

Основни разлог овог сукоба је, по мишљењу многих, одбијање САД да признају мултиполарност света, односно да свет има више сила, а не само једну – САД.
Та тежња да се буде НАЈ је више антропопсихолошки логична него реално остварљива, то је тежња да се буде Бог, а сви други „раби божији“.
Та тежња  (ако има Бога и ако има такву тежњу) ни Богу није успела.
Препорука која гласи „Ја сам Бог твој и не имај других богова осим мене“ не само да се масовно, него и одавно  не уважава.
Додуше, Бог препоруку или тежњу није, за разлику од САД, наметао било којим обликом силе или санкцијама.
Његов став је :
Све вам је слободно чинити, само није све на корист.
Тај став амерички амбасадор Хил покушава да прогура у Србији, али ипак не може без „американизма“, не допуштајући нам да будемо неутрални, него само да бирамо: Запад или Русија.
Као све суштински мале силе, а све су мање од Бога, не може да свој став не намеће.
&
Тежњу да се буде НАЈ, односно „једина сила“ је апсолутно немогуће спровести међу људима, којима је, по антропопсихологији, важност (сујета) круцијална одредница.
Последњи такав покушај нацистичке Немачке је неславно завршио.

&
Oво стање у Украјини је изузетно компликовано и не би се смело завршити победом ниједне стране, ни Запада ни Русије.
Ниједан сила не сме испасти неважна, односно обезважена.

Весна, богиња пролећа и поновног рађања

Шта беше у почетку, ми следбеници прихватљиве религије не знамо.
У оно што нам се од стране  других религија, па и од стране еволуције, нуди као одговор на то питање, колико можемо верујемо, а не можемо ни много, а камоли потпуно.
Не тврдимо да је тај понуђени одговор нетачан, само кажемо да ми не знамо  шта беше у почетку.
И то нам незнање не смета. Чак шта ослобађа нас окова идеологије, која нешто тврди иако поуздано не зна.

2.

За нас поборнике прихватљиве религије прихвaтљива је свака религија која не проповеда мржњу према припадницима других религија  или према атеистима. Припадник прихватљиве религије може бити свако док не  исповеда мржњу и искључивост без обзира да ли верује или не верује у Бога.
Став прихватљиве религије према Богу гласи: не  знамо да ли постоји или не и, у сваком случају,  људима је непознат.
Овај став према Богу је добровољан и није обавезан за сваког оног ко се сматра чланом прихватљиве религије.

3.

Ми, следбеници прихватљиве религије, нарочито ми који смо припадници словенске расе, где има и православља и католичанства и ислама, волимо да поштујемо предхришћанска божанства, нарочито богињу пролећа и поновног рађања, Весну.
С тим што не сматрамо да она заиста постоји, него да је народна измишљотина, дакле: није је створио ниједан појединац, нити иједна религиозна институција.
Поштовање измишљене богиње Весне нам не угрожава ни на који начин поштовање Божића, Васкрса (Ускрса) или Бајрама.
Ови ставови изнети у три тачке су сасвим довољни за објашњење и практиковање прихватљиве религије (acceptable religion).
Практиковање прихватљиве религије  нас не спречава да практикујемо и било коју другу религију, само нас одваја од агресивног практиковања било које религије.

&

НАПОМЕНА

Званичне религије су и настале и опстале у интересу владајућих, при томе не мислим на изворна учења (поруке) Исуса, Мухамеда, Буде.
На основу тих учења су настале поменуте идеологије, неретко и потпуно одступајући од извора.
Али то је тако.
Немам намеру да се борим против хиљадугодишњих „истина“. Све има свој рок.
&
Ја нисам званичник православне цркве, него само поштовалац неких њених обичаја и не заговарам неку другу цркву нити је „градим“ и не скупљам јој вернике.
Ја само износим свој став и став оних који тако мисле и који су, као и ја, за толерантно практиковање своје религије и зато их зовем припадницима прихватљиве религије.
&
Сваки народ има право на своје религиозне истине или заблуде све док те истине или заблуде не користи за агресивну нетолеранцију према туђим истинама или заблудама.

Драган Атанацковић Теодор

Vesna – boginja proljeća i ponovnog rađanja

Име антропопсихологија је састављено из три грчке речи: антропос(ανθρωπος) што значи човек, психа (ψυχή)  што значи душа и логос(λογός)  што значи наука.
Зашто се ова наука зове антропопсихологија?
Први разлог је указивање да се ради о психологији човека, јер човек није једина психа на планети, постоје и психе у облику биљака и животиња, а те се психе итекако разликју од психе зване човек.
Благо речено врло је антропоцентрично и надобудно подразумевати да је само човек психа или да, како се то још каже: има психуи да се наука о њему назива психологија, као да других психа осим њега нема.
Други разлог се тиче потребе да се ова наука и именом разликује од класичне психологије.
Основна разлика је у томе што је класична психологија апроксимативна (приближна), док је антропопсихологија егзактна наука.
Пре свега по томе што, за разлику од класичне, не тврди да је психа звана човек априори нормална, а онда “неким чудом“ постане ненормална.
Психа звана човек је у многим аспектима, а пре свега оним битним, псеудонормална, а из те псеудонормалности, када се она повећа(појача) постаје и нездрава, у-не-здрави се.
Из постојеће псеудонормалости, као свог уобичајеног стања, човек може кренути ка нормалности или ненормалности. Искрено, чешће се догађа ово друго, него оно прво.
Човек се, на пример, на пијаци понаша нормално, не купује труо кромпир и слично, док је склон да важне одлуке (брачне, политичке) доноси без битнијег учешћа разума, под присилом неких унутар њега  спакованих вредности и судова.
То нешто,неки „вишак“ тог пијачно нормалног човека гони да се у многим ванпијачним активностима понаша не баш нормално, па и ненормално.
Више о томе можете сазнати у књизи ОД ВИШКА ГЛАВА БОЛИ.

НОВО у понуди: ОД ВИШКА ГЛАВА БОЛИ – Драган Атанацковић Теодор

&

Антропопсихологија је прва егзактна хуманистичка наука, која се бави уобичајеним (псеудонормалним) и могућим нормалним стањем човека као психе.
Основни метод антропопсихологије је нелагање односно откривање и признавање несвесних лажи.
По антропопсихологији главни човеков циљ и проблем је важност: како је стећи, задржати, увећати, неизгубити.
Око тога се човек труди док је жив.
Ову науку сам основао почетком новог (трећег) миленијума и објавио прву књигу под насловом ОД ВИШКА ГЛАВА БОЛИ, која се бави проблемима те науке, која је у почетку носила име – егоистика, што је касније  промењено у антропопсихологија.
Упоредо са формирањем теоријских ставова о антропопсихологији ишла је и антропопсихолошка пракса, која је многим људима помогла да реше своје проблеме или бар да у миру живе са њима.
Од септембра 2022. године  та пракса се први пут обавља онлајн.
Предност онлајн сеансе је и то што Ваш индетитет, ако хоћете, може остати непознат, јер уплату можете вршити и пост-нетом, где не морате остављати име и презиме, само нас обавестите о којем се мејлу ради.

Онлајн сеанса са Вашим скривеним идентитетом повећава степен искрености, а то доприноси решавању проблема, јер искреност је најпоузданији начин доласка до правог решења.
Што си искренији и што мање лажеш себе, то ти је психо-имунитет јачи.
Лагати друге није у реду, мада се понекад и мора.
Лагати себе је злочин према себи, који се апсолутно не исплати.

Драган Атанацковић Теодор, социолог и оснивач антропопсихологије

 

Le Figaro: Антируске санкције Запада руше светски поредак и дају шансу Москви да створи свој лагер | Факти

 

Требало би да направимо блок са земљама које су или би да буду војно или политички неутралне и које би да економски, културно, научно и спортски сарађују и са Западом и са Истоком.

Тај блок (покрет), који би могао да носи име МЕЂУНАРОДНА МУЛТИЛАТЕРАЛА (ММ), (INTERNATIONAL MULTILATERALE – IM) не би се мешао ни у какве ратне сукобе и залагао би се за културну, економску и спортску сарадњу свих земаља света и за поштовање принципа ОУН, (пре свега територијалног интегритета), покрет би био против увођења санкција било коме, а нарочито против културних санкција и „кансел култура“ поступака, а избор између политичке неутралности и опредељености остављао би свакој земљи понаособ.

Мађарска и Турска су пример да чак и опредељене земље не морају имати исти став као већина оних за које су се определили.

&

Започео је нови хладни рат. Траје сврставање уз Запад или Русију, Исток.
То значи да ће се ускоро јавити потреба за „несврстанима“.

&
НАТО каже: Србија ће изабрати пут којим жели да иде.
Ево избрали смо: пут војне неутралности и пут неувођења санкција другим земљама.

Драган Атанацковић Теодор

‘Cancel’ kultura je jedna velika, toksična glupost koja sve više uzima maha

 

Русија ослобађа Украјину од нацизма, а у Европи се води фашистички рат против Руса – БОРБА ЗА ИСТИНУ

Све је јасније да од политичке, па и економске коегзистенције нема ништа. Као ни од мултиполарног света.
У данашњем свету нема коегзистенције.
Има само једне егзистенције, све остало се истребљује.
Меко или грубо, оружаним ратом или тоталним санкцијама.
Тај новонастали светски поредак смо назвали СОФИСТИЦИРАНИ СУПЕРНАЦИЗАМ.
Тренутни рат у Украјини се води за победу тог поретка.
При томе циљевима тог поретка не смета ни што се на његовој страни боре класични укронацисти, односно нацисти, према којима софистицирани супернацизам иначе има негативан став.
Уосталом, циљ оправдава средства, што би рекао Макијавели.
&
Овај трећи светски рат, започет у Украјини води се за победу софистицираног супернацзма, прецизније за тоталну превласт западних земаља либералне демократије и псеудослободног тржишта, још прецизније за тоталну власт екстремно богатих у тим земљама. Увод у тај рат била је тзв. пандемија короне.

&
У Украјини је започео
РАТ ДО ИСТРЕБЉЕЊА ЗНАЧАЈА
РУСИЈЕ ИЛИ ЗАПАДА.

Драган Атанацковић Теодор

Национални интерес 2022. године је укратко да сачувамо довољно самопоштовања и поноса и да сачувамо народ од глади и тешке немаштине.
Можемо ли то?
У каквој смо ситуацији?
На нас се врши притисак да усагласимо спољну политику са спољном политиком Европске Уније.
Добар део  смо ускладили: осудили смо интервенцију (агресију) Русије на суверену земљу Украјину.
Ми више од тога, а да сачувамо довољно самопоштовања, не можемо.
Увођење санкција Русији је противно нашем интересу и историјском опредељењу.
Ако се заиста морамо определити,ако никако не можемо да будемо политички неутрални, онда је страна за коју се опредељујемо Русија.
У НАТО  нећемо већ и зато што је извршио агресију над нама без одобрења Савета безбедности ОУН и побио велики број цивила и деце за време те агресије.
У загрљај Русије нас гура Запад не допуштајући нам да будемо политички неутрални.
&
Следећа ставка која се тиче очувања самопоштовања јесте питање самопроглашеног Косова, које нећемо признати па таман да га остатак света призна.
Да бисмо уопште почели да размишљамо на ту тему потребно је да самопроглашено Косово изврши предрадње: организовање референдума и разговор са нама о напуштању Републике Србије.
Уједно проглашавамо досадашње преговоре еуфемистички  назване  дијалог Београд – Приштина нелегалнима и предлажемо преговоре око самопроглашеног Косова изнеђу Србије и САД уз учешће, као посматрача и саветодвца Европске Уније и Руске федерације.
&
Пошто нам је економија у приличној мери захваљујући претходној и овој власти зависна од тзв. страних инвестиција предлажемо да се са странцима најозбиљније преговара о њиховом неодласку иако нећемо увести Русији санкције, јер је њихов интерес да наставе рад овде.
И друго, да започнемо преструктурирање привреде, односно увођење домаће привреде : да, уз помоћ стручњака, пољопривреду поставимо као  главну грану привреде,  да не доводимо само стране инвестиције, него да, уз помоћ стручњака, развијамо домаћу привреду, да се престане са  кинеским и другим загађењима, да озлоглашени Рио Тинто и било ко други не ископава литијум и тако, према извештајима стручњака из Српске акдемије наука и уметности, уништава Србију и њен народ и да сви који то намеравају да раде што пре напусте Србију.

&
ПОРУКА ЗАПАДУ

Не силите нас да се одричемо политичке неутралности,као циља, јер тада нам је избор Русија,а не ви.
Ни у доба Хладног рата земље нису присиљаване да се одлуче између два блока, могле су бити и несврстане.

Драган Атанацковић Теодор