Организације типа  ОУН настају после светских ратова.
Прва таква органиазција звала се Друштво народа и настала је после Првог рата.
Замишљена је, као и друга, која носи име Организација уједињених нација, да решава настајуће свеске проблеме.
Престала је да важи као такво регулаторно тело под насртајима тадашњих „великих сила“, пре свега Италије и Немачке.
Садашња ОУН све више губи своју регулаторну моћ под утицајем највеће светске силе  – Сједињених Америчких Држава.
Интереси те силе све више одређују међународна правила понашања као својеврсни супститут за све мање важеће међународно право.
Будућим историчарима остаје да одреде када је такав стил понашања постао преовлађујући, да ли 1999. године кад је извршен напад на тадашњу Југославију под разноразнм лажним изговорима или неком другом приликом.
Чињеница је да је суноврат ОУН започео распадом совјетске  империје и појављивањем САД као једине заиста велике силе.
Отада почиње игра у којој САД глуме супститут за ОУН, светског регулатора проблема који се у том регулисању држи искључиво својих, а не светских интереса.
Замислите да је улогу Друштва народа својевремено преузела нацистичка Немачка и почела да регулише светска питања држећи се своје идеологије и својих интереса? Немачка, додуше, јесте то покушала, али ипак не толико лицемерно – изигравајући Друштво народа, него као агресорска, освајачка сила.
И САД  фактички наступају тако, али се много успешније крију иза ОУН, којој тобоже и служи преко ангажовања НАТО као „међународних снага“. Најеклатантнији пример тог супститута за ОУН одвија се  у Србији, тачније на Косову. Регулисање питања Косова је најупутније извести преко Америке, а не преко немоћне ЕУ и ништа моћније ОУН.
И најновији догађаји на Блиском истоку, где Израел годинама некажњено, као амерички штићеник, крши међународно право и интензивира ратне злоччине, па чак и геноцид према Палестинцима, потврђује да су  Уједињене нације изгубиле своју моћ.
&
Светски проблеми се све више усложњавају, а регулаторно тело које би по дефиницији требало да се бави њиховим решавањем све више губи снагу или заправо делегира светску силу, САД, да их према сопственом виђењу и интересима „регулише“.
Свет  је већ у великој мери американизован, Европа нарочито, а Русија се силом прилика, а не толико својевољно  извлачи из америчке клопке, премда у суштини још није у поседу стварног идентитета, који би био алтернатива њеном доскорашњем американизованом идентитету. Сличан случај је и са Кином и многим другим земљама, па чак и са оним које мрзе Америку.
Америчка мека моћ је освојила свет.
То Америци даје мотив да се понаша као супститут за ОУН.
Али супститут за ОУН није нова ОУН, него својеврсни пуч извршен у ОУН, у сваком случају није ОУН каква је свету потребна.
Овакво стање „окупиране ОУН“ неће моћи још предуго да траје.
Да у свету не постоји нуклерно оружје њиме би већ беснео Трећи светски рат, који би се завршио неким новим Нирнбергом и новом ОУН.
Овако ће се даље растакање ОУН наставити, постојаће на апаратима које ће укључивати час Русија и Кина, час Америка, кад коме затреба тај живи мртвац или Франкенштајн звани ОУН.
Нека нова ОУН засад нема шансе да се појави, иако за њом итекако постоји потреба.

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ