Zašto se prosečan državljanin Srbije, i pored realno lošeg stanja u zemlji, koje svakim danom biva sve gore i gore, sve više plaši bilo kakvih promena, a naročito onih „velikih“, koje se tiču same države?

Time ne samo da je ugrozio opstanak države, nego i svoj biološki opstanak.

Kako ga u njegovom interesu zainteresovati da pristane na neophodne promene?

Da bi bolje razumeli celu situaciju, ona se može uporediti sa situacijom u kojoj se nalaze putnici i posada na brodu koji tone.

Zašto je i zar je u brodu koji tone jedino pametno ne praviti velike i nagle pokrete? Da li se time može spasti brod od tonjenja ili ga samo usporiti? Da se razumemo, ima logike u tome da se uspori tonjenje, ali samo u službi dobijanja vremena za iznalaženje uzroka, koji su doveli do ove situacije, a onda i za sanaciju broda.

Na ovom našem „brodu“ (a što se nikada ne dešava na pravom brodu, niti je logično) sami putnici su između sebe birali posadu, što nije ni po jada.

Ceo jad se sastoji u tome što većina putnika, budući da sami ne poseduje ni stručnost ni znanje za tako nešto, nije pri izboru primenila kriterijume, koji bi realno mogli da u potrebnoj meri garantuju uspešno vođenje i održavanje broda, kao što su na primer: stručna osposobljenost, pozitivno iskustvo i lični integritet.

Logično je onda da je izabrana posada svojim što činjenjem, što nečinjenjem, i dovela do tragične situaciju u kojoj smo.

Koji je onda, ma koliko nelogičan, razlog, zbog kojeg su svi pristali na ovu opasnu igru biranja upravljača (jer šta je nego čak vrlo opasna igra kada radiš ono što ne znaš)? I zašto im se ona toliko sviđa?

Odgovor je prost: U toj igri (tako prijemčivoj za današnjeg uobičajenog čoveka) svi su jedni drugima, a onda i sami sebi, vrlo važni. Pa zar oni nisu ti koji odlučuju ko će da bude kapetan i ko član posade! Zar ih to ne stavlja i iznad njih!

Ovo je razlog i zašto je izabranom kapetanu i posadi vrlo lako da svakakvim lažnim obećanjima i smutnjama opstanu na svojim pozicijama, uprkos tome što je očigledno da brod tone, pa i u situaciji kada ne preduzimaju ništa što će realno popraviti stanje.

Rešenje, koje je i izlaz i trenutne situacije u zemlji Srbiji, ali i garant budućeg razvoja, jeste ono što mi iz “Restrukture” nudimo, a o čemu se možete informisati na našem sajtu.

Na nama, ali i na svima, koji žele učestvovati u oporavku Srbije, je da informišemo sve državljane Srbije ne bi li ih zainteresovali da pomognu da se zemlji i svima nama vrati čast i dostojanstvo!

Zoran Grozdanić