Шта је у последњих сто година недостајало српској националној идеји
Суштина српске националне идеје је било промовисање историјских, културних и политичких вредности које су постизале српске власти од Немањића до савременог доба.
На том дугом путу дошло је још у другој половини деветнаестог века до својеврсног расцепа унутар српске националне идеје, уствари, до поделе на национално и социјално, што је узроковало појаву нациоанлизма, који с е сматрао ретрогардним, и анационалног социјализма, који је сматран модерним и напредним.
У Немачкој у прошлом веку Хитлер је такву поделу покушао да превазиђе увођењем националсоцијализма, али то је био само политички трик, док су заправо власт имале не толико националне, колико снаге везане за крупни капитал.
Нешто слично се догађало и у другим земљама, без обзира да ли су уводиле (званично или незванчно) национал-социјализам.
&
Србија је у прошлом веку пробала да уведе национал-социјализам под влашћу Милошевића, али тај привидни национал-социјализам био је заправо поредак у којем су власт, и у политици и у економији, заправо имали комунистички лидери .
Слом таквог поретка довео је до победе тзв. демократских снага, односно до победе спољног капитала, који је ускоро за мале паре покуповао све фирме у Србији, које су имале вредност.
Та транзиција се одвијала под плаштом приватизације, која је требало да донесе функционализацију неуспешних комунистичких фирми, а уствари је донела само куповину успешних фирми, и то по заправо малој цени, док су неуспешне фирме и даље остале неуспешне, односно неприватизоване.
&
Демократске снаге, заправо компрадорске снаге, које су углавном распродале све вредно Србији, смениле су нове компрадорске снаге, снаге тобожњих патриота, које су наставиле да распродају Србију и радну снагу Србије. А све то под плаштом страних инвестиција.
Ове нове „патриотске снаге“ су форсирале националну и социјалну демагогију. Ове две демагогије су од Хитлеровог доба до данас биле присутне у већем делу Европе, а данас и у већем делу света.
&
Српској националној идеји је заправо недостајала стварна брига за социјални статус народа и стварно старање око економског и социјалног статуса народа.
Тај недостатак је српску нацију коштао много живота у време кад су власт у Србији преузимали комунисти, који су заправо били погубни за националност Срба и који су придобијали сиромашни слој унутар српског народа за своје циљеве продајући социјалистичку маглу, односно идеје о правди и једнакости.
После свега што се издогађало у последњих сто година ваљда је јасно да Србима не одговарају ни националне идеје које се не баве социјалним статусом народа, а још мање некакве космополитске, глобалистичке небулозе, које поништавају Србе као нацију у име владавине светског капитала.
&
За Србе су иначе најопаснији патриотски компрадори на власти, јер остављају утисак да су борци за националну ствар, а, уствари, само служе страном капиталу, као и претходни демократски компрадори.
Са овима другима се лакше излазило на крај, јер су очигледмо ненационални,они први, патриотски компрадори су теже отклоњиви, што показује и историја најновијих избора у Србији.