Ево земље, зову је пропала, а гле, за две године куцаће јој на врата и говорити: Буди нам савезник, зар смо знали да ћеш устати, кад беше најгора?
ДРУГО ОТКРОВЕЊЕ
У праву, воља странака може бити изражена на више начина. Један од начина је и предузимање конклудентних радњи.

Српско признавање Косова, користићемо тај термин, који је у овом случају замена за појам Косова и Метохије, је компликована, али не и неразмрсива политичка игра у којој учествују српске власти после 2000-те године, прецизније после смрти премијера  Ђинђића, (који је изгледа несновано веровао да ће  демократске промене донети олакшање проблема са Косовом), Запад  (ЕУ и САД) и делимично и Руска Федерација.
Још је Тадићу Запад рекао да слободно тврди да неће признати Косово, али да не омета преговоре са њим, са тзв. Приштином, односо да у њима  учествује.
Зашто?
Зато што је само учествовање Србије у тим преговорима знак да Србија признаје независно Косово.
У правној науци тај поступак је познат као конклудентна радња и има снагу легалног признавања.
Та се „конклудентна игра“ понавља из власти у власт. Сад је игра председник Вучић и његова власт.
Укратко: Косово је признавано иза леђа српског народа. Признавање траје од 2003. до данас. Тачније: не признавање , јер оно је обављено самим пристанком Србије на Бриселске преговоре, него поступак техничког предавања ингеренција Србије Републици Косову (са тзв. или не) и припрема српске јавности за чињеницу да је Косово од стране Србије признато, будући да тој  јавности владајући политичари емитују лаж да није. А јесте, то је решена ствар.
Сваки суд који држи до права би потврдио да је  Република Косово конклудентно, дакле легално призната од стране Републике Србије.
 Владајући политичари Србије су учествовали у преговорима са Приштином (Косовом), а да јавност Србије почев од Скупштине ничим није показала негодовање на то учешће, којим је заправо извршено признавање Косова за које су ти исти политичари тврдили да није признато.
То би се могло назвати обманом јавности, али то није једина обмана која се практиковала у политици у последње две деценије.
За обману, бар политичку,  је, уосталом, крив обмањивач, али и обманути.
&
Унутар те игре конклудентног признавања, а у сврху дубље обмане српске јавности власт се играла и игре отпризанвања Косова, што је посебан апсурд будући да је она конклудентно признала Косово.
Да није не би преговарала са њим, него са неким трећим о њему.
Нама сад остаје да одиграмо игру отпризнавања српског признавања Косова.
На расолагању нам је мало начина и аргумената.
Можемо српске власти оптужити за дводеценијску обману јавности, којој је презентовано да Косово није признато иако јесте.
И можемо преко САД, да би све испало легално, Косову понудити независност  у  саставу Србије, независност без отцепљења.
А ако то не буде прихваћено покренути у Скупштини питање окупације Косова, јер само окупатор може да не уважава вољу окупираног народа.
Том окупацијом Косово остаје у Србији.
Све то ћемо обавити кад и ако, уз ваш пристанак, дођемо на власт.
&
Косово је признато као независно, евентуално се може потегнути питање карактера те независности. Ми предлажемо независност у саставу Србије са статусом Срба решеним на принципима ОУН, такву независност  ћемо спремно признати, јер није ни у потпуној супротности са Преамбулом Устава Републике Србије.
Свака друга независност, што се нас тиче, не долази у обзир, па таман да је цео свет призна.
&
Самим преговарањем са Косовом, које не признајемо као такво, држава Србија се понела неуставно, али је тиме признала Косово. Пошто је у неуставном признавању учествовала држава, односно власт која је имала демократску већину измену те одлуке може донети опет држава, односно власт која ће имати демократску већину.
&
Признање независног Косова, које је Запад релативно лако постигао помоћу конклудентне радње и учешћа српских политичара у преговорима са Косовом
(Приштином), које Србија званично не признаје, запало је у ћорсокак због још увек важећег Устава Републике Србије, који не допушта да се постигнуто признање легално призна.
Зато је наша варијанта, признање независности без отцепљења, независности Косова у саставу Србије прихватљивија, јер није у потпуној супротности са Преамбулом Устава, у Уставу Србије би требало направити никакве суштинске, него само „козметичке“ промене.
И, што је најважније, било би то одрживо, трајно решење за однос Србије и статусно недефинисаног Косова.

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ