ПРИМАРНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА

Примарна власт и налогодавна функција припада Општој скупштини, коју чине сви пунолетни грађани са правом гласа или бар две трећине њих; Општа скупштина већином гласова одлучује у каквом ће се систему живети и надлежна је за свако друштвено значајно питање, које се решава референдумом.
Општа скупштина поседује власт на основу демократског уређења државе и на основу своје бројности.

СЕКУНДАРНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА И, ПО ПОТРЕБИ, ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА

Секундарна власт, односно налогодавна и, по потреби, док се не изаберу извршни органи, извршна функција припада Скупштини експерата, коју чине доказани стручњаци из разних друштвено корисних области.
Неки од њих су већ чланови САНУ.
Скупштина експерата изнад себе има само Општу скупштину.
Скупштина експерата  поседује власт на основу неоспорног ауторитета, односно знања својих чланова и на основу подршке коју јој даје Општа скупштина.

Скупштина експерата контролише и, ако се покаже потреба, смењује извршну власт (владу, министре, премијера).

ТЕРЦИЈАЛНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА
Терцијална  власт припада  Скупштини Локалних већа, коју чине минимум 1000 Локалних већа из најамње 5 региона. Ову врсту терцијалне  власти имају и све друге грађанске (демократске) институције, почев од појединаца  до разних врста законом допустивих Удружења.
Скупштина Локалних већа и друге демократске институције изнад  себе имају Скупштину експерата и Општу скупштину, с тим што Скупштина Локалних  већа има право да позове Општу скупштину да суди у евентуалном спору између ње и Скупштине експерата (Државног савета).
Општу скупштину позива на референдум  Генерална скупштина Локалних већа, коју чине најмање по пет Локалних већа из сваког региона.
Ова Генерална скупштина поставља референдумско питање, на које ће Општа скупштина одговарати.
Трошкове овог поступка сноси држава, а уколико референдум не успе Локалним већима, која су га покренуле се на пет година забрањује да покрећу нови референдум.

Осим побројаних већа може се формирати и Месно веће (за свако насељено место), које би чинили изабрани председници Локалних већа у том месту. Ово Месно веће би имало функцију Месне заједнице, а председник би било лице које изаберу председници Локалних већа у том месту или лице које постави држава.

Све побројане демократске институције поседују власт на основу демократског уређења државе.

ЗОНА  БЕЗ САМОСТАЛНЕ ВЛАСТИ-ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА

Извршна функција припада  Владама, републичкој (државној) и локалним, које настају после избора, на којима могу учествоватио само они који поседују проверљиве референце,  које су сменљиве  сваког часа, а могу их делимично или у целости сменити Државни савет-Скупштина експерата, Скупштина Локалних већа,  ако се са тим сложи и Скупштина експерата, а иницијативу за смену може аргументовано покренути и појединац тако што ће своје образложење упутити Скупштини експерата на одобрење.
Владе заправо и немају никакву самосталну власт и представљају извршне органе,  чији посао  је да извршавају налоге (одлуке) Опште скупштине и Скупштине експерата за шта ће добијати одговарајућу надокнаду.
Извршна власт настаје демократским изборима на којима могу учествовати сви појединци и организације (партије) које Скупштини експерата пруже доказ о поседовању стручних референци.
Извршни органи врше али не поседују власт, као  што банкарски службеници, на пример, раде са новцем, али га не поседују, што значи да раде са новцем по налогу власника или оних којима власници дају мандат.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ