Откако је уведен вишепартијски систем, који је на крају уместо демократијом, резултирао (резултовао) партократијом, односно спрегом владајућих партија и приватизацијских тајкуна, између народа и партија се одиграва драма која би могла понети наслов: „Велика изневерена обећања“.
Тако је и сада после ванредних избора и условног тријумфализма релативно нове Српске напредне странке, настале расцепом Српске радикалне странке и заокретом од неких основних циљева те подељене партије.

Први озбиљан знак да је немалом броју бирача доста свих био је бојкот ванредних избора.
Тај бојкот није баш правилно уочен.
Схваћен је као мало јачи, али обичан удар на партије, а заправо се ради о удару на систем, који је произвео те партије и све досадашње, па и садашњи режим.

У априлу је НСПМ, на репрезентативном узорку од 1200 испитаника, радила истраживање јавног мнења, које је, између осталог, показало да је популарност СНС, односно Вучића, не у драматичном, али врло уочљивом паду, док рејтинг осталих партија није доживео никакав бум, тек понекој је популарност нешто мало скочила.

Један од интересантних резултата истраживања је и то што преко 40 одсто испитаника сматра да постоји и простор и потреба за неком новом политичком снагом, мада је не дефинишу, јер им није у упитнику ни дата таква могућност.

Ми (Асоцијација „Реструктура“) у својој анкети, која се одвија упоредо са промоцијом демократске меритократије широм Србије, онима који сматрају да је потребна нова политичка снага, постављамо и питање:
Чиме би, по Вама, највише требало да се бави та нова политичка снага?
Понуђени одговори су:
1. Развојем домаће економије 2. Питањем КиМ 3. Уласком у ЕУ 4. Страним инвестицијама

Расте потреба за новом политичком снагом, само којом?

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ