„Пољопривредно земљиште у Републици Србији“, специјална публикација аутора проф. др Миладина Шеварлића, заснована на резултатима Пописа пољопривреде 2012. године, сем што на најупечатљивији начин појашњава и открива бремениту слику аграрне Србије, представља заправо аналитичку Студију, намењену широј научној и стручној јавности. То је и својеврсна полазна основа, која може да послужи као модел истраживачима да наставе и прошире агроекономске и статистичке анализе газдовања, коришћења, уређења и заштите пољопривредног земљишта у Србији.

У чему се сагледава значај Публикације?

Попис из 2012. године је најпотпунији попис наше пољопривреде и методолошки је усаглашен са препорукама Светског програма пописа пољопривреде 2010. (ФАО – УН) и Европске Уније. Сакупљени подаци су и најбоља база података и основа за израду стратегије и програма развоја наше пољопривреде, као и за преговоре Србије са ЕУ у области пољопривреде.

Шта у суштини казује Ваша Студија?

Држава мора да поведе више рачуна о томе како се користи заправо национално благо, односно да сагледа проблем прехрамбене одрживости, јер осам од 25 области у Србији нису прехрамбено самоодрживе, као ни 45 од укупно 164 општина, имајуци у виду критеријум да је 20 ари обрадиве површине потребно за прехрамбену оџивости једног страновника. Оваква констатација базирана је пре свега на анализи ораничних површина (0,20 хектара по становнику) као индикатору прехрамбене одрживости становништва у Србији на садашњем техничко-технолошком нивоу пољопривредне производње – уз одређена одступања у зависности од класе и других квалитативних карактеристика сваке парцеле и структуре производње.

На који начин користимо национално благо?

Србија је за 50 година изгубила 1,5 милион хектара пољопривредног земљишта, што по цени од 10.000 евра по хектару износи 15 милијарди евра националне штете. Губитак земљишта, као најважнијег ресурса, велика штета за Србију. Осим тога, губитке доноси и земљиште које се не користи, а кога има 424.000 хектара, што значи да је необрађен сваки девети хектар.

Како то зауставити?

Некоришћено пољопривредно земљиште намеће потребу доношење одлуке о његовој рекултивацији и укључивању у процес пољопривредне производње или превођењу у друге категорије непољопривредног земљишта (шуме и остало земљиште).

Какве су размере таквог понашања?

Поражавајуће. У Србији је између 1960. године и Пописа пољопривреде 2012. године за инфраструктурне и друге неаграрне намене „утрошено“ преко 1,9 милиона хектара или трећина укупног пољопривредног земљишта. У том погледу посебно је оштећена пољопривреда на подручју Централне Србије где је за неаграрне намене изузето близу 1,7 милиона хектара или приближно половина пољопривредног земљишта која је била расположива пре пет деценија! Заправо, у протеклих пола века (1960-2012), према подацима из редовних статистичких извештаја укупна површина пољопривредног земљишта смањена за 300 хиљада хектара или за 5,6%, односно са 69,3% на 65,5% укупне српске територије.

Има ли у овом случају , држава свој задатак?

Све то намеће потребу да се делеко одговорније односимо према пољопривредном земљишту, јер је то необновљив ресурс. Прво би морао да се повећа аграрни буџет, који је више него скроман.

Може ли се рећи да смо радили „у корист своје штете”?

За стварање само једног центиметра слоја оранице потребно 1.000 до 25.000 година, што значи да би за нових 60 центиметара, колико се најчешће користи у процесу пољопривредне производње, требало да чека 20.000 наредних генерација. Због свега напред констатованог, прикладно је цитирати и поруку неаграрних корисника пољопривредног земљишта: „Заштита квалитетног пољопривредног земљишта је посебно важна карика у сложеном ланцу планских активности тражења оптималних намена површина у датом простору. Историја нас учи да је човек одвајкада поштовао земљу – хранитељку, и да скоро никад није лоцирао своја станишта на плодном пољопривредном земљишту, већ увек по ободу поља, на неплодним падинама, по правилу присојним. Наша рушилачка пракса је прекинула са овом миленијумском традицијом; ни строги закони заштите пољопривредног земљишта не помажу у општој окупацији плодних површина грађевинским објектима.”

Како променити наш устаљен однос према пољопривредном земљишту?

Вероватно ће тек општа криза енергије, сировина и здраве хране утицати да се то промени, као и да се измени однос према пољопривреди као основној привредној области. Држава  (да је има, прим. Асоцијација „Реструктура“) не би смела да препусти одговорност само власницима или корисницима земље него мора да уведе строгу контролу, а потребно је и провођење одговарајућих мера у аграрној, али и руралној политици.

На шта посебно треба обратити пажњу при утврђивању нових смерница?

У Србији преовлађују мала породична газдинства са просечно 5,04 хектара који користе 82% пољопривредног земљишта (73 % оранице, од којих је 68% под житима). Просечна величина поседа пољопривредних газдинстава у Србији исказана површином коришћеног пољопривредног земљишта је повећана (5,44 ха), али је она резултат производно-економске девастације преко 150 хиљада или петине укупног броја породичних пољопривредних газдинстава која су „угашена“ у периоду између последње две године пописа (2002. и 2012.) и „убрзаног“ стечаја 736 земљорадничких задруга у само две године транзиционог периода (2010-2012). Породична пољопривредна газдинства доминирају у укупној површини расположивог (66,2%), властитог (60,2%) и земљишта узетог у закуп (68,7%); док газдинства правних лица и предузетника доминирају једино у земљишту датом у закуп (74,4%). Наиме, површине некоришћеног пољопривредног земљишта пријавило је 153.976 или 24,41% од укупног броја пољопривредних газдинстава (631.552).

У којој мери је различит однос према земљишту на нивоу Србије?

Интересантан податак је и да су територијалне разлике у заступљености некоришћеног у укупном пољопривредном земљишту значајне по областима (између 1,8% у Сремској и 39,2% у Пчињској области) и изразито велике по општинама (између свега 0,2% у војвођанском Житишту до чак 75,0% у Црној Трави). Просечна површина укупног пољопривредног земљишта по пољопривредном газдинству у Србији је релативно мала (6,12 ха/ПГ и разликује се значајно по регионима (између 4,40 ха/ПГ у Региону Шумадије и Западне Србије и 11,42 ха/ПГ у Региону Војводине или у односу 1 : 2,6 пута). Површина укупног пољопривредног (0,54 ха) и коришћеног пољопривредног земљишта по становнику (0,48 ха) је релативно задовољавајућа за прехрамбену самоодрживост становништва у Србији. Породична газдинства доминантна су у коришћењу пољопривредног земљишта (2.852.068 ха или 82,2% КПЗ) и у све три категорије његовог коришћења – али са различитим нивоом заступљености: 99,3% сталних засада, 85,4% ораничне површине и 67,6% ливада и пашњака. У односу на просечно учешће ораничне површине у укупно коришћеном земљишту у Србији (73,8%), територијалне разлике крећу се од свега 21,3% у Златиборској до 95,9% у Јужнобачкој области – на чијим подручјима су и општине са минорном (3,9% у општини Чајетина) и највећом заступљеношћу ораничне површине (чак 99,5% у општини Бачки Петровац).

Расположиво земљиште

• Расположиво земљиште је полазна статистичка категорија у Попису пољопривреде 2012 и представља збир властитог и нето закупљеног земљишта (узето у закуп – дато у закуп). Оно заузима 5.346.597 хектара или 68,9% од 7.759.200 ха укупне Регионалне разлике његове заступљености се крећу од 94,8% у земљиштем најбогатијем Региону Војводине, преко 78,3% у Београдском региону и 70,4% у Региону Шумадије и Западне Србије, до свега 44,9% у демографски опустелом Региону Јужне и Источне Србије. У периоду 1960-2012. године, према подацима редовних годишњих статистичких истраживања, коришћено пољопривредно земљиште у Србији је смањено за 299 хиљада хектара или за 5,6%, односно са 69,3% на 65,5% укупне територије. У том раздобљу из пољопривреде Србије „изузето“ је чак 1,493 милиона хектара коришћеног пољопривредног земљишта, што потврђује и разлика између укупне површине пољопривредног земљишта по редовном статистичком истраживању за 1960. годину (5,362 милиона хектара) и површине расположивог пољопривредног земљишта (3,869 милиона хектара – од чега 3,445 милиона хектара коришћеног и 424 хиљаде хектара некоришћеног) по Попису пољопривреде 2012. То значи да је пољопривреда Србије у 2012. години сиромашнија за 27,84% укупног коришћеног пољопривредног земљишта из 1960. године, што је (по просечној цени од 5.000 евра/ха) економска штета од 7,465 милијарди евра! – закључује проф. др Шеварлић.

Извор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ