Око чега јединство, црни Вучићу?!
Да ли зато што је неосновани, патолошки оптимиста или зато што је безмерно безобразан, Вучић на предстојећим изборима, док му грађани једва састављају крај с крајем, очекује, односно тражи јединство (референдум) за политику, за коју је на њеном почетку, док се још није знало куда она стварно води, добио једва четвртину расположивих гласова. Половина није ни гласала.
Лажно представљајући своју политику, исткану од неизвесног пута у све неизвеснију ЕУ и гомиле неостварених обећања, да их не набрајамо, као „политику будућности“ и супротстављајући јој „политику прошлости“ , коју условно гаји овдашња десница, која на прошлим изборима није прешла ни цензус, а на овим ће га вероватно напабирчити, управо захваљујући Вучићевој „политици будућности“, он потпуно занемарује потребе и циљеве оне половине бирача, која глас није дала никоме.
Откад се зове референдумом нешто у чему половина и не учествује?
Једино „јединство“ које нам је потребно, јесте оно које се тиче система.
Постојећи очигледно нема већинску подршку.
На то указује све већи број апстинената.