У земљама у којима интензивно или релативно влада меритократија, а то су Сингапур, Кина, Јапан, Финска и још неке, меритократија је обичајна, а не законски обавезна. У тим земљама, бар у начелу, владати могу и дилетанти, незналице, неспособни само ако су пунолетни и придобију гласаче.

У Сингапуру, на пример, наследни кнез може да игра улогу апсолутног господара, као што се то дешава и у демократским земљама, при чему би се улога и значај меритократије видно смањили. У Кини би неким унутарпартијским превратом Комунистичка партија поново могла да наметне своју нефункционалну идеологију и потре све добро што је направила меритократија. У Финској би неки необразовани демагози могли да наметну партијску власт, као што се то догађа код нас и не само код нас. И тако даље.
То се, додуше, у тим земљама не догађа, јер строго контролишу „демократске испаде“, који у Србији доживљавају врхунац, па често владају необразовани или они са лажним дипломама, укључујући и докторске. Осим строге контроле, тамошње меритократске власти обезбеђују и добар стандард или повишење стандарда у односу на период пре меритократије. На неки начин, „поткупљују“ наклоност народа и тиме се  одржавају на власти. У томе нема ничег лошег. Баш напротив. У сваком случају боље је да тако прибављају наклоност, помоћу дизања стандарда, него помоћу јалових, обећавајућих прича и фантазијама о сопственој нацији, као што се ради у региону бивше Југославије.

Са становишта закона у свим тим земљама је могуће да, као у Србији, власт узму најгори, али у пракси се то не догађа.

Демократска меритократија је законски обавезна меритократија јер настаје легално и легитимно, демократски, референдумом и укида ставку по којој, у начелу, свако пунолетно лице не само да има право да гласа, него и да буде изгласано у органе власти. То се сматра дoказом постојања демократије, али то представља и улаз за охлократију, па и најгору, сетимо се само нациста, који су „демократски“ узели апсолутну власт, да би на крају укинули и демократију.
У законски обавезној меритократији власт могу узети, добити од народа, само меритократе, високо образовани и ефикасни људи.

За члана извршне власти, администрације, је минимално више образовање и ефикасност у послу, а за члана Скупштине експерата минимално је високо оберазовање и неки значајнији обављен посао у струци, који видно доприноси привреди или друштву и, наравно, ефикасност у вршењу посла.