Kontakt

O novom sistemu

Odlomci iz knjige „SIGURAN IZLAZ IZ NEDAĆA – promocija sistema demokratske meritokratije“, koja je u pripremi i koja pokazuje da postoji rešenje, ali da ono nije unutar poznatih partija i opcija

„Čak ni Bog , koji voli svu svoju decu, ne voli više (današnje) političare…“
Boase, francuski režiser

  • Zašto se i u kojem pravcu mora menjati postojeći sistem?

    Parlamentarno-partijski sistem u Srbiji nije dao ništa bolje rezultate od prethodnog komunističkog, a u nekim domenima je čak stvorio i goru situaciju.
    Iako je po Ustavu u pitanju demokratski sistem, aktuelni poredak je i u tom domenu zakazao.

    Jedan od ključnih pokaza je to što polovina punoletnih državljana više ne podržava nijednu partiju, pa već i zbog toga aktuelni sistem nema potrebnu legitimnost što zahteva ne samo puku promenu nosilaca vlasti iz ove ili one partije, koje sve skupa nemaju demokratski legitimitet, nego korigovani, alternativni sistem, koji garantuje nastanak uspešne vlasti i funkcionalnih institucija.

    Srbiji je, da bi njeno stanovništvo uopšte opstalo, pa onda imalo i pristojan život, potreban sistem koji će na vlast dovoditi isključivo sposobne ljude, koji poseduju znanje i mogu da vode državu u pravcu funkcionalizacije i stabilnosti, da ekonomiju postave na zdrave osnove /znanje i preduzimljivost/ i da favorizuju kulturne vrednosti koje su iznad aktuelne vladavine prostakluka, primitivizma i neukosti u skoro svim sferama društvenog života.

    Uvažavajući mogućnost ili pravo naroda da bira ne samo vlast, nego i sam sistem u kojem će živeti, mi koji činimo „Asocijaciju za obnovu i razvoj – Restruktura“ ćemo, kada se većina sa tim saglasi, u Srbiji uspostaviti sistem demokratske meritokratije, a to znači: sistem u kojem će, uz saglasnost većine, na vlast moći da dolaze i na njoj opstaju samo oni koji poseduju odgovarajuće sposobnosti i znanje i kojima će trajanje mandata zavisiti isključivo od količine postignutih dobrih rezultata.

    Na čelu države će se nalaziti Državni savet-Skupština eksperata, sastavljen od ljudi sa proverenim stručnim i ličnim inegritetom, koji će biti nosilac ne samo vrhovne izvršne vlasti, nego i glavni nosilac odgovornosti, odnosno biće neka vrsta garanta da će sistem funkcionisati po meritornim principima, čija primena donosi ekonomski, a onda i socijalni i svaki drugi prosperitet.

    Državni savet će se starati i o ispunjenju demoekonomskog imperativa, odnosno obaveze vlasti da narodu omogući uslove za opstanak i pristojan život.
    Iznad Državnog saveta-Skupštine eksperata će biti samo Opšta skupština, koju čini najmanje dve trećine punoletnih državljana Srbije i koja će odlučivati o vrsti političkog sistema.
    Pravo kandidovanja na izborima za izvršnu vlast imaće samo lica koja poseduju sposobnost i znanje i koja će morati da, u što kraćem roku, to potvrde dobrim rezultatima.

    Državljani, odnosno građani Srbije će imati sva demokratska prava, osim što, zbog navedenih razloga, neće moći svako punoletno lice, samo zato što je punoletno, da bude birano u organe vlasti.
    U Srbiji je ono što se napolju, na Zapadu, zove „mismanagement“ (loše upravljanje) i oko čega tamo postoje zakoni koji tako nešto regulišu, postalo ne izuzetak, nego pravilo.

    Iskreno, sa tolikom količinom „mismanagement“-a, aktuelna garnitura koja se bavi vlašću, nije kadra ni da ispuni naloge MMF, a kamoli da krene u obnovu i razvoj domaće privrede, što je proces koji nadilazi MMF planove, koji su logični za zemlje koje se ne menjaju ekonomski, ali ne i za zemlju koja će da krene u obnovu i razvoj domaće ekonomije.

  • Šta je meritokratija?

    Meritokratija je vladavina onih koji poseduju znanje i sposobnost i ostvaruju dobre rezultate, što im je jedina garancija da će imati vlast.

  • Šta je demokratska meritokratija?

    Demokratska meritokratija je sistem u kojem, uz saglasnost većine, odnosno Opšte skupštine, na vlast mogu da dolaze i na njoj opstaju samo oni koji poseduju odgovarajuće sposobnosti i znanje i kojima trajanje mandata zavisi isključivo od količine postignutih dobrih rezultata.

    Ovaj sistem nastaje na osnovu referenduma, kao najdemokratskijeg načina izražavanja stava građana.
    Da bi nastao i imao demokratski legitimitet, potrebno je da se za njega odluči Opšta skupština, odnosno dve trećine punoletnog stanovništva Srbije, a sistem će biti opovrgnut tek ako se za to odluči bar polovina članova Opšte skupštine.
    Sažeto rečeno, demokratska meritokratija je realna alternativa u Srbiji očigledno neuspešnom partijsko-parlamentarnom sistemu, koji se pretvorio u rigidnu partokratiju, što više nije ni demokratski, ni funkcionalno.

    Demokratska meritokratija je dovoljno demokratski, funkcionalan sistem u kojem u izvršnoj vlasti mogu biti samo oni koji poseduju adekvatno znanje i sposobnost i kojima trajanje mandata zavisi od količine postignutih dobrih rezultata.
    Ovaj sistem je demokratski, jer o njegovom postojanju odlučuje većina punoletnih državljana i jer ima demokratske institucije: Opštu skupštinu, Lokalna veća (Skupštinu Lokalnih veća), izbore, Nacionalna veća i udruženja građana.
    Demokrattska meritokratija je funkcionalan sistem, jer je zasnovan na meritokratskom upravljanju.
    U Srbiji već 25 godina nemamo ni demokratski, a kamoli funkcionalan sistem.
    Imamo „Potemkinovu demokratiju“ iza koje se krije partokratija, koja je u sprezi sa privatizacijskom plutokratijom, a obe su, a naročito ona prva, sa stanovišta funkcionisanja države i društva, nefunkcionalne.
    Demokratska meritokratija je vladavina potrebnih i sposobnih, koja nastaje na osnovu saglasnosti većine.

  • Zašto demokratska meritokratija nije utopija?

    Ako se pod utopijom podrazumeva nekakav nerealan, idealni poredak kakav niti postoji, niti može da postoji, onda demokratska meritokratija sasvim sigurno nije utopija. Čak šta, pre bi se moglo reći da je aktuelni partokratsko-parlamentarni sistem utopija, a ponajviše po tome što je, iako postoji, nerealan i opterećen istom takvom, nerealnom ideologijom, bez obzira da li je ona levičarska ili desničarska .

    I levičari i desničari svoje opcije zasnivaju na nerealnim činjenicama.
    Uprošćeno rečeno: niti je tačno, kao što to levičari tvrde, da su svi jednaki i da imaju jednake šanse i reference da vrše upravu (vlast), niti je tačno, kao što desničari tvrde, da je bilo koja nacija, samo time što je nacija, iznad bilo koje druge nacije, niti je tačno da bi vlast trebalo da pripada nekakvoj tobožnjoj aristokratiji i to po rođenju i naslednom pravu itd.
    Aristokratija označava vladavinu najboljih, a najbolji za vršenje vlasti su oni koji poseduju znanje i sposobnost. Nema, međutim, nikakve garancije, što pokazuje i stvarnost, a tvrdi i nauka, da će biološki potomci najboljih takođe biti najbolji. Odavno su inteligentni ljudi to uvideli i pretočili u „narodnu izreku“: „Vrana rodi sokola i soko vranu.“

    A već o mogućnosti da je čitava nacija ili rasa bolja od drugih nacija ili rasa, smešno je i govoriti.
    Ta smešna ideologija je, u doba nacizma, čovečanstvo koštala miliona i miliona života i ogromnih razaranja.

  • Da li je naša ponuda (sistem demokratske meritokratije) alternativa aktuelnom režimu?

    Naša ponuda nije alternativa aktuelnom režimu, nego alternativa postojećem sistemu koji decenijama proizvodi režime, od Miloševićevog, preko Tadićevog do sadašnjeg, koji nisu imali funkcionalnu političku upravu, kao što je nema ni sadašnji režim.
    Mi nismo opozicija aktuelnoj vlasti, nego opozicija i aktuelnoj vlasti i aktuelnoj opoziciji, ukratko: realno zasnovana alternativa sistemu koji proizvodi nekvalitetnu i nefunkcionalnu političku, pa i ekonomsku upravu i istu takvu, nefunkcionalnu, opoziciju, a što za posledicu ima propadanje ekonomije i sve veće siromaštvo stanovništva.
  • Postoji li u svetu primer meritokratske vladavine i sistema demokratske meritokratije?

    Primer meritokratske vladavine postoji u Singapuru, zemlji koja ima odlično razvijenu ekonomiju i visok standard stanovništva , a postoji, u određenom obimu, i u Kini, čiji su stručnjaci izučavali singapurski primer i primenom meritokratske uprave uspeli da Kinu podignu na rang druge, ako ne i prve ekonomske sile u svetu.
    Sistem demokratske meritokratije, u obliku koji mi predlažemo, nije još doživeo punu realizaciju nigde, ali tendencije postoje, (verovali ili ne i u SAD, na nivou gradske vlasti), čak šta verujemo da je to sistem koji, za razliku od komunističkog, pa i parlamentarno-partijskog ima budućnost, jer je logičan, funkcionalan i uvažava realnost.
    Osim toga, u svetu postoji, moglo bi se reći „internacionalni“ pokret, koji se zalaže za meritokratiju.
  • Koje su glavne institucije u sistemu demokratske meritokratije?

    U sistemu demokratske meritokratije postoje demokratske i meritokratske institucije. Glavne demokratske institucije su: Opšta skupština, Lokalna veća i Nacionalna veća i, naravno, udruženja građana.
    Glavne meritokratske institucije su: Državni savet i Vlada na svim nivoima, od republičke do opštinskih.
    Promenama principa i načina političkog upravljanja vrši se meritokratizovanje, odnosno profesionalizovanje države u svrhu jačanja njene stabilnosti, povećanja stepena njene funkcionalnosti i obezbeđivanja uslova za siguran opstanak i pristojan život državljana, odnosno građana.

    Srbija, koju po mnogo čemu računaju kao posrnulu, pa i propalu državu više nema vremena da se u njoj vlast, kao dosad, formira amaterski i diletantski.
    Uvođenje meritokratije je nužno i sa stanovišta samog opstanka države i naroda.
    Pored glavnih demokratskih i meritokratskih institucija, posebno ćemo favorizovati institucije pravosuđa, obrazovne, zdravstvene i bezbednosne institucije (profesionalnu policiju i vojsku).

  • Šta je Opšta skupština i koje su joj ingerencije?

    Opšta skupština, koju čini najmanje dve trećine punoletnih državljana Srbije je, u sistemu demokratske meritokratije, najviši organ vlasti, koji jedini ima pravo da odlučuje o pitanju društvenog uređenja, odnosno o vrsti društvenog sistema u kojem će se živeti.

    Opšta skupština ima pravo da opozove Državni savet, koji je, preko javnosti svog rada, dužan da narodu, odnosno Opštoj skupštini polaže račune o državnoj, ekonomskoj i svakoj drugoj politici Srbije.
    Ako se četvrtina članova Opšte skupštine ne slaže sa politikom Državng saveta i o tome, preko odgovarajuće peticije, obavesti javnost, Vladu i Državni savet, stvaraju se uslovi za raspisivanje referenduma o poverenju Državnom savetu.

    Da bi rezultati tog referenduma bili validni na njega mora izaći bar 66 odsto od dve trećine punoletnog stanovništva, a važiće odluka većine od broja izašlih.
    Kada se Opšta skupština u punom sastavu opredeli za ovaj ili onaj društveni (politički) sistem, taj sistem se može menjati takođe isključivo voljom, odnosno stavom Opšte skupštine.

  • Šta je Državni savet-Skupština eksperata i koje su mu ingerencije?

    Državni savet, kao svojevrsna skupština eksperata istovremeno  je i najviši organ izvršne vlasti sačinjen od ljudi sa proverenim stručnim i ličnim integritetom.
    Državni savet odlučuje o državnoj, ekonomskoj i svakoj drugoj politici.
    Državni savet, na osnovu stručne ekspertize, odlučuje i o tome koje organizacije, odnosno pojedinci uopšte mogu biti postavljani, odnosno birani u organe izvršne vlasti.
    Državni savet ima pravo da menja Vladu i njenog premijera, uz uslov da već ima kandidate za zamenu, kako država ne bi ostala bez Vlade.

    Svaki građanin može kritikovati Državni savet i njegove članove, ali ni građanin, ni grupa građana ne može menjati sastav Državnog saveta, osim u slučaju dokaza neke protivzakonite radnje.
    O sastavu i, uopšte, o Državnom savetu odlučuje isključivo Opšta skupština, s tim da članovi Državnog saveta i sami, većinom glasova, odlučuju o svom sastavu.

    Državni savet, sastavljen na način kako je predviđeno, je garant da će se vlast vršiti po meritornim principima, jer svi koji se kandiduju za vršenje vlasti u Vladi, na bilo kojem nivou, moraju najpre dobiti odobrenje Državnog saveta, koji će ispitati njihove sposobnosti za vršenje vlasti.
    Prvi Državni savet, jer od nečega se mora početi, će, po nastanku sistema demokratske meritokratije, a u saradnji sa ljudima koji imaju stručan integritet, postaviti Asocijacija „Restruktura“ ili neka druga organizacija, udruženje koje je saglasno sa osnovnim postavkama, odnosno sa činjenicom da bi vrhovnu izvršnu vlast trebalo da imaju ljudi sa stručnim integritetom.

    Nakon toga će članovi Državnog saveta, držeći se meritornih principa i obaveza prema Opštoj skupštini, odnosno narodu, sami odlučivati ko će, a ko neće biti u njihovim redovima.
    Državni savet nije skupina nekakvih državnih birokrata, koja će donositi uredbe i propise, koji bi mogli biti u sukobu sa životom, odnosno praksom. Pre bi se moglo reći da je Državni savet jedna vrsta „konzorcijuma umova“, kojem su predate mnoge ingerencije ne na osnovu neke izborne volje i drugih nepouzdanih faktora , nego na osnovu stručnih sertifikata njegovih članova.

    Osnovna razlika između svih dosadašnjih savetodavnih tela ove ili one države i Državnog saveta u sistemu demokratske meritokratije je u tome što Državni savet u sistemu demokratske meritokratije neće samo savetovati Vladu i druge državne organe, nego će i sam biti i to vrhovni organ izvršne vlasti.
    Time se garantuje da će se mišljenja i stavovi dokazano umnih ljudi ne samo uzimati k znanju, nego i sprovoditi, pa će Državni savet imati i savetodavnu i izvršnu funkciju, ali i odgovornost za donošenje i sprovođenje svojih odluka.

    Državni savet će se sastajati i donositi odluke na načine koje sam bude smatrao za najfunkcionalnije, a pošto se radi o ljudima sa stručnim integritetom, nema razloga da se sumnja da će njihova rešenja po tom pitanju biti najoptimalnija.

    Što se članova, odnosno kandidata za Državni savet tiče, nećemo ih, za sada, pominjati poimence. Neki su profesori Univerziteta, neki rade u stručnim službama u aktuelnom sistemu (i saveti im se ne uvažavaju) – jasno je da bi se režim obrušio na njih, a oni, ipak, nisu „narodni heroji“, a nije ni potrebno da budu. Njihov stručni integritet i iskustvo je ono što je potrebno sistemu demokratske meritokratije. Imaće režim na koga da se „obrušava“, pa neka izvoli.
    Što se članova, odnosno kandidata za poslovodstvo, odnosno vladu /vlade/ tiče, dobar broj njih je po biroima sa završenim visokim školama, ima ih i po stručnim službama gde im sada „komanduju“ izabranici četvrtine naroda.
    Primera radi, u prvi mah, a možda i do prvih izbora, koji će nastupiti najkasnije za dve godine od formiranja privremene vlade, koja će biti sastavljena u dogovoru sa Državnim savetom, aktuelne predsednike opština će zameniti stručno lice pri opštini sa najviše iskustva.
    Naravno, rezultati će odlučiti da li će to lice ostati na čelu opštine i do izbora, a možda i posle njih.

  • Ko ima zakonodavnu ulogu u sistemu demokratske meritokratije?

    Zakon zemljine teže ili Njutnov zakon nije nastao tako što ga je usvojila neka većina, pa ni tako što ga je „dao“ Njutn ili proglasio po svojoj volji i želji, nego se radi o nepobitnoj činjenici.
    Zakoni u sistemu demokratske meritokratije, sa Državnim savetom na čelu, biće donošeni na osnovu nepobitnih činjenica, a ne na osnovu volje većine ili manjine.
    Na većini je da odluči da li hoće sistem, koji garantuje uspešnu vlast zasnovanu na posedovanju znanja i veština, ili dosadašnji sistem u kojem je vlast nastajala bez uvažavanja realnih parametara, pa je, sledstveno tome, na nju mogao stizati svako, pa i oni koji nisu sposobni.
    Koju god odluku da donese većina, po njoj će joj i biti.
    Tako gledano, moglo bi se reći da i u sistemu demokratske meritokratije većina, odnosno Opšta skupština ima neku vrstu zakonodavne uloge, ali ne tako što bi glasala za ovaj ili onaj zakon, nego što odlučuje u kojoj će vrsti sistema živeti.
    Time je i u sistemu demokratske meritokratije većini prepuštena ključna uloga, ali ne i uloga odlučivanja u sferi koju ne poznaje, kao što je sada slučaj, pa skupštinski poslanici donose odluke o mnogim stvarima i pojavama o kojima često nemaju ni osnovno znanje.
  • Šta je Lokalno veće i koje su mu ingerencije?

    Lokalno veće je demokratska institucija, koja se bavi svim važnim pitanjima za građane na određenom lokalitetu. Lokalno veće ima pravo da od izvršne vlasti na lokalu zahteva razne usluge koje se tiču života građana na tom području.
    Lokalno veće čini najmanje sto punoletnih građana sa pravom glasa.
    Lokalno veće može da ima svog Predsednika, koji to postaje, ako ima podršku više od pedeset posto članova Lokalnog veća.
    Predsednici Lokalnih veća mogu većinom glasova da utiču na rad Republičke Vlade, mogu da pokreću inicijativu za smenu Premijera Vlade, kao i članova bilo koje, republičke ili lokalne, Vlade.
    U Srbiji će biti nekoliko hiljada ili neoliko desetina hiljada Lokalnih veća. Detalji oko funkcionisanja Lokalnih veća će biti utvrđeni u saradnji sa Državnim savetom-Skupštinom eksperata i izabranim predstavnicima, odnosno Predsednicima Lokalnih veća.
    Lokalno veće se registruje u opštini uz pomoć Izjave volje natpolovične većine (od 100 ili više građana) o saglasnosti da predsednik Lokalnog veća bude ova ili ona osoba.
    Poštujući neke od osnovnih postulata demokratije, kao što je dobrovoljnost, osnivanje, odnosno registrovanje Lokalnih veća će biti na dobrovoljnoj osnovi.

    Inače, 1000 Predsednika Lokalnih veća iz različitih regiona, najmanje 5, koji zastupaju najmanje 100.000 građana i time čine Skupštinu Lokalnih veća imaju pravo na pokretanje bilo koje inicijative vezane za rad Republičke vlade i Državnog saveta, uključujući i pravo na traženje smene ovog ili onog člana vlade, odnosno Državnog saveta.
    Smena člana vlade, uključujući i premijera, je u tom slučaju obavezna, a smena člana Državnog saveta, ako se sa tim složi i većina članova Državnog saveta.
    Ukoliko se po tom pitanju 1000 Predsednika Lokalnih veća (Skupština Lokalnih veća) i Državni savet ne slože, 1000 Predsednika lokalnih veća ili Skupština Lokalnih veća imaju pravo da pokrenu Inicijativu za smenu Državnog saveta, po kojoj će se i postupiti, ako se sa tim složi bar polovina članova Opšte skupštine, s tim što Skupština Lokalnih veća mora već imati protivpredlog za novi sastav Državnog saveta, držeći se osnova sistema, odnosno meritornih principa.

  • Šta je Nacionalno veće i koje su mu ingerencije?

    Srbija je multietnička država čiju petinu državljana čine pripadnici nesrpskih naroda. To je razlog što ćemo u izmenjenom Ustavu kao prvi član staviti odredbu: „Srbija je država Srba i pripadnika drugih naroda koji su njeni državljani.“
    Iako pripadnici drugih naroda statistički predstavljaju manjine, smatramo da se statistički principi, pa ni demokratski princip vladavine većine ne može automatski prenositi na pitanje kvalifikovanja i tretiranja pripadnika naroda koji nije većinski.
    Multietnička država zahteva adekvatne mehanizme zaštite i funkcionisanja pripadnika svih etničkih grupacija, uključujući i pripadnike većinskog naroda, konkretno Srbe.
    Ne sme se više događati da bilo koji narod čiji pripadnici su državljani Srbije biva tretiran gore od pripadnika ostalih naroda.
    Koliko je odnos prema tome bio haotičan i neadekvatan pokazuje, između ostalog, i to što se dešavalo da pripadnici većinskog, srpskog naroda budu tretirani gore nego pripadnici ostalih naroda koji su državljani Srbije. To se više ne sme događati, kao što se ne sme događati da pripadnici nesrpskog naroda, koji su državljani Srbije, budu tretirani gore nego pripadnici srpskog naroda, čega je takođe bivalo u istoriji.
    U tu svrhu će se osnivati Nacionalna veća unutar svih naroda, čiji pripadnici su državljani Srbije, uključujući i srpski narod.
    Ova veća će, pored bavljenja problemima vezanim za nacionalnu kulturu, biti i svojevrsni kontrolor odnosa države prema pripadnicima naroda koji predstavljaju.
    Država će posebno uvažavati i stupati u dijalog sa onim Nacionalnim većem, bez obzira koji narod predstavlja, koje bude imalo najviše članova.
    Primera radi, mogu Mađari ili Srbi da imaju i više nacionalnih veća, ali država će pre svega kontaktirati sa onim mađarskim, odnosno srpskim Nacionalnim većem koje bude imalo najviše članova.
    Rad nacionalnih veća sa najvećim brojem članova će finansirati delom sami članovi, delom država, a moguće su i donacije od pojedinaca i pravnih lica.
  • Šta je demoekonomski imperativ?

    Demoekonomski imperativ je obaveza vlasti da narodu omogući uslove za siguran opstanak i pristojan život. Bez ispunjenja te obaveze vlast gubi svrhu postojanja i postaje zastupnik interesa svojih nosilaca i interesa onih koji je otvoreno ili prikriveno lobiraju.
    Ispunjenje demoekonomskog imperativa je jedan od glavnih ciljeva Državnog saveta i drugih nosilaca vlasti u sistemu demokratske meritokratije.
  • Kako u sistemu demokratske meritokratije nastaje Vlada?

    Vladu,odnosno Vlade može da formira organizacija ili pojedinci, koji ispune dva uslova:
    1) da od Državnog saveta, koji je sastavljen od ljudi sa stručnim integritetom, dobiju politički sertifikat da imaju znanje i sposobnost za vršenje upravnih političkih funkcija,
    2) da od građana na izborima, koji će se odvijati na lokalu (u MZ, odnosno opštini) u roku od sedam dana, od onih koji se opredele da glasaju, dobiju najviše glasova, a glasanje će, kroz vreme moći da se vrši i elektronskim putem.

    Organizacija odnosno pojedinci koji ispune navedene uslove imaju pravo da odrede i Premijera Vlade, odnosno Upravnika opštine (gradonačelnika), ako se njihovom izboru ne protivi većina članova Državnog saveta-Skupštine eksperata.
    Svi kandidati za čelnike vlada (od republičke do opštinskih) će najpre proći „stručni žiri“, odnosno ispitivanje od strane Državnog saveta. To znači da nijedan neće biti nekvalifikovan za uspešno vršenje vlasti, tako da građani, koji već budu birali, više ne mogu napraviti pogrešan izbor, kao što se to do sada dešavalo.

 

 

  1. Miroslav Odgovori

    Oko prve tacke – zasto i kom pravcu menjati postojeci sistem…

    Mislim da se nije dublje zaslo u sustinu problema demokratije, a to je sam nacin biranja, ono sto zovu „glasanje“. U vezi s’ tim bih postavio jedno pitanje: kako objasniti da istu tezinu glasanja ima svako punoletan, i cistac ulice i profesor fakulteta? Da li je razlog i sustina izbora manifestacija jednakosti gradjana pred drzavom, ili je sustina i razlog – naci najbolju vlast? a ako trazimo to zadnje, najbolju vlast, zar nije logicno da pametniji imaju vecu tezinu u odlucivanju?

    • urednik Odgovori

      Da bi demokratija bila (i) funkcionalan sistem, jedan od najbitnijih uslova je kulturni nivo nacije, koji je sa gotovo trećinom funkcionalno nepismenih u Srbiji, vrlo nizak. Ukoliko se tu primenjuje „ogoljena“ demokratija – rezultat je aktuelna vlast i izabrani šef države koji ima-nema diplomu, ministri sa sumnjivom srednjom školom, predsednici opština, bivši stranački vozači itd.
      U nekim sistemima, kao što je Rusija, ili Amerika, postoje „zaštitni mehanizmi“ protiv „gole demokratije“, kao što su ogromne partije (u Rusiji jedna, u Americi prividno dve), mimo kojih je nemoguće izabrati vlast, a u njima su kadrovi, koji nisu „amaterski“, kao što je slučaj u Srbiji.
      Mi ne možemo primeniti nijedan od tih metoda. Nemamo ni jednu veliku partiju, sa „potkovanim“ kadrovima, a kamoli dve. Tako smo izloženi „goloj demokratiji“, odnosno demagogiji.
      Da bi se to onemogućilo, mi predlažemo korekciju političkog sistema, koja kaže: „svako punoletno lice, koje nema kriminalni dosije, ima pravo da bira, a svako punoletno lice koje poseduje odgovarajuće znanje i sposobnost, ima pravo da bude birano u organe vlasti“.
      Osim toga predlažemo da najvišu izvršnu i deo zakonodavne vlasti ima Državni savet-Skupština eksperata, sastavljen od ljudi sa stručnim integritetom. Ovaj Državni savet će , između ostalog, biti brana demagogiji i ohlokratiji /vladavini najgorih ili rulje/. Nijedna organizacija ili pojedinac se ne može kandidovati za upravnu funkciju, niti doći na nju, ako se tome protivi Državni savet- Skupština eksperata, iznoseći argument da ta organizacija ili pojedinac nema odgovarajući nivo znanja i sposobnosti.
      To je sistem demokratske meritokratije, u kojem politički primat ima Opšta skupština (svi punoletni građani bez kriminalnog dosijea ili bar dve trećine njih). Opšta skupština, većinom, odlučuje o vrsti sistema i ta odluka je jedino važna. Ako se odluči za sistem demokratske meritokratije, stvari će funkcionisati kao što smo naveli i kao što piše u našem programu.
      Motiv da se većina odluči za takav sistem je jednostavan: samo takav sistem garantuje funkcionalnu i uspešnu vlast, a samo takva vlast može većini omogućiti siguran opstanak i pristojan život.
      Ukratko: narodu je takva vlast potrebna kao vazduh.

      • Miroslav Odgovori

        Odgovor je samo prepricavanje onoga sto je vec receno na ovoj stranici.

        Pitanje koje se odmah namece je – ko ce da bira taj Drzavni savet tj. Skupstinu eksperata, i koliko digacak ce biti mandat iste?

        Misljenja sam da je mnogo veci problem uravnilovka glasaca, da svi imaju istu tezinu glasa, i pametni i manje pametni.

        Sledeci problem koji ja vidim je nacin glasanja. Ako je glasanje javno, ono upola vredi od tajnog…

  2. Miroslav Odgovori

    Kao sto sam i mislio – nema odgovora ili komentara na moje pitanje i razmisljanje od pre vise dana.

    Zasto – ostaje mi samo da pogadjam, ali lici mi da iza ovog sajta ne stoji niko ozbiljan, a da svako ko ima neka svoja razmisljanja i zato predloge – nije dobrodosao, odnosno da se ignorise…

  3. Miroslav Odgovori

    sad teh videh da je ima nekog odgovora, tek kada se stranica ponovo ucitala

    zasto nema tog odgovora i kod mene u mejlu?

  4. urednik Odgovori

    Državni savet-Skupštinu eksperata sigurno neće da bira narod, pa ni Vi, pa ni mi.
    Posednici znanja i sposobnosti iz raznih društveno korisnih oblasti se prepoznaju, delom po stručnim sertifikatima, delom po pokazanom radu.
    Državni savet ima sličnosti sa „bordom direktora“.
    Struktura Državnog saveta zavisi od primarnog cilja države (konkretno Srbije),a primarni cilj Srbije, po našem predlogu, je obnova i razvoj zapuštene domaće privrede.
    To znači da će članovi Državnog saveta biti poljoprivredni eksperti (pre svega iz domena organske hrane), stručnjaci iz oblasti turizma (pošto je to jedna od osnovnih grana razvoja).
    Biće, naravno, i stručnjaka iz oblasti pravnih i ekonomskih, kao i drugih nauka, pod uslovom da su saglasni sa primarnim ciljem države.
    Stručnjaci koji su primarno orijentisani na strana ulaganja, evrointegracije i sl. neće biti u prvom planu. Njih smo se, za sve ove godine, i nagledali i naslušali, ali, sa stanovišta korisnosti, pokazali su se kao nekorisni ili jedva korisni.
    Saziv Skupštine eksperata je stalan, osim što će se on samooobnavljati novim stručnjacima.
    Ako se stvari tako postave, opasnosti od „glasačke uravnilovke“ nema.
    Jer narod će birati članove izvršne vlasti, a kandidati će prethodno proći „test“ Državnog saveta. Tako gledano, narod će nekad izabrati dobru, nekad manje dobru, a nikad, kao dosad, lošu vlast.

  5. Miroslav Odgovori

    Kazete:

    „Saziv Skupštine eksperata je stalan, osim što će se on samooobnavljati novim stručnjacima.“

    To mi lici na kineski sistem od valda 9 (?) clanova koji sami biraju novog clana kada se javi potreba za tim. Bolje i to nego ovo sada sto se desava, ali ipak – zasto ako vec plediramo na kvalitetu, zasto nemati raspon glasacke ‘tezine’ od makar 1:10 pa sve do 1:100, koliko najvise moze da vredi neciji glas?

    Nadam se da me razumete. Zatim, druga vazna stvar je glasanje u skupstinama. Da li mozda znate razlog zasto je ono danas javno u recimo skupstini Srbije?

    • urednik Odgovori

      Miroslave, ili ne znate ili ne želite da znate jedan od osnovnih antropopsiholoških principa, da svako smatra da je, po važnosti, jednak drugima,bez obzira na reference koje (ne) poseduje.
      Zato najpre Državni savet razmatra kandidate i utvrđuje njihovu sposobnost za vršenje vlasti, a onda njihov izbor prepušta volji birača.
      Tako birači ne mogu da prave katastrofalne greške, kao dosad.
      U sadašnjim demagoškim skupštinama glasanje je javno, jer tako partije kontrolišu disciplinu svojih članova koji su preko njih dospeli u skupštinu.
      U Skupštini eksperata verovatno će se glasati kombinovano. Oko manje važnih pitanja javno, oko onih drugih tajno.

      • Miroslav Odgovori

        Pokusacu da skratim diskusiju sa:

        http://ultrakeen.blogspot.rs/2005/08/mane-demokratije.html

        Iako je ovo napisano pre 10 godina, nimalo nije izgubilo od svoje aktuelnosti – naprotiv!

        • urednik Odgovori

          Imate na blogu interesantnih i korektnih stavova.
          Evo da i ja malo sažmem diskusiju:
          Demokratska meritokratija je, ako se tako može reći:realna ideja (ni plemenita, ni neplemenita, naprosto korisna i većini i onom delu manjine koji poseduje znanja i sposobnosti). I implementacija demokratske meritokratije mora biti, pa i jeste realna.
          Narodu, Opštoj skupštini, se prepušta mogućnost da izabere sistem u kojem će živeti. Ako se na referendumu složi da taj sistem bude demokratska meritokratija, u izvršnu vlast više ne mogu ući oni koji ne poseduju znanje i sposobnost, čak se ne mogu takmičiti ni u izbornoj trci za vlast. A oni koji su dosad bivali na vlasti i učestvovali na izborima, zbog odsustva pozitivnih rezultata, bivaju lustrirani.
          Motiv dobrog dela, pa čak i većine naroda da se opredeli za sistem demokratske meritokratije je rapidno siromaštvo, koje s eničim osim razvojem domaće ekonomije ne može zaustaviti.
          Sa ovom idejom idemo i pred Velike sile, OUN, EU, Svetsku banku, MMF i druge merodavne institucije, uz obrazloženje da mi u Srbiji MORAMO izvršiti korekcije političkog sistema, jer su dosadašnje partije pokazale nesposobnost i sklonost „sistemskoj korupciji“ i da to može završiti haosom, koji ni njima nije u interesu.

  6. Miroslav Odgovori

    „Miroslave, ili ne znate ili ne želite da znate jedan od osnovnih antropopsiholoških principa, da svako smatra da je, po važnosti, jednak drugima,bez obzira na reference koje (ne) poseduje.“

    To je normalno za ocekivati, ali postavljam pitanje – sta je svrha glasanja: promocija antropoloskih principa ili krajnji rezultat samog glasanja? Ne moze se radi odbrane antropoloskih principa, dakle necega apsolutno apstraktnog sto nema nijedan broj iza sebe kao materijalni dokaz, zrtvovati razvoj ili opstanak kompletne nacije. Svaki pokusaj uravnilovke je do sada zavrsio neuspehom zbog svima jasne i ocigledne cinjenice da nismo jednaki medju sobom jer nismo mashine.

    „U sadašnjim demagoškim skupštinama glasanje je javno, jer tako partije kontrolišu disciplinu svojih članova koji su preko njih dospeli u skupštinu.“

    Sa tim se slazem i to svi znaju jer je to isuvise ocigledno. Ali se onda postavlja jedno posledicno pitanje – ako poslanicka grupa od njih 50 glasa uvek jedinstveno, zasto placati 50 poslanika a ne samo jednog? Jednostavno, ne mogu se zatvarati oci pred elementarnom logikom, sto se upravo desava sa tim unisonim javnim glasanjima. Zasto partije koje delegiraju svoje clanove nemaju poverenja u njih? Opet nonsens!

    „U Skupštini eksperata verovatno će se glasati kombinovano. Oko manje važnih pitanja javno, oko onih drugih tajno.“

    Cime se i cinjenicno potvrdjuje moje misljenje da je svako javno glasanje takvo radi necije kontrole koji se BOJI rezultata tajnog glasanja, sto opet dalje govoro o tome da se ipak zeli kontrola koja, jos dalje, napola negira samu ideju glasanja! Glasanje ako ce da bude oslobodjeno svih uticaja MORA da bude tajno upravo zbog pomenute antropologije koja ima u vidu nerazvijenost ljudske svesti da se prizna pravo drugoga na drugacije misljenje i stav. Ne moze se jednom pozivati na antropologiju a drugi put je zanemarivati, mora se biti konzistentan po svim pitanjima.

    Moj je zakljucak da je ideja meritokratije na pola puta izmedju ove sadasnje farsicne „demokratije“ koja evidentno daje lose rezultate, i idealne prave demokratije u kojoj bi narod zaista imao preovladjujuci uticaj nad izabranima od strane njega samog – zastala na pola puta, da se opet nema hrabrosti za prava efikasna resenja…

    • Zoran Grozdanić Odgovori

      A kako bi se određivalo koliko vredi čiji glas? I ko bi to određivao?
      I još, koji bi to čovek voljno izašao na glasanje svestan činjenice da neko ima sto puta vredniji glas od njegovog. Da bi nov sistem dobio pristanak naroda, čak i pored neprilika u koje sve dublje zaglibljujemo, potrebno je ispoštovati, kako kažeš „uravnilovu“ glasanja, ali samo u delu izbora za vladu. Zaštita građana od lošeg izbora se sastoji u kontroli kandidata za vladu, koju bi vršili članovi Državnog saveta.
      Što se tiče tajnosti glasanja, realno gledano, još uvek je neophodna.
      PS. Nije u pitanju antropološki, već antropopsihološki princip, koji je dokaziv u praksi, pa nije uputno ići protiv njega, bar kako sada soje stvari.

  7. Žika Odgovori

    Gospodine Miroslave,nismo stali na pola puta.Možda tako izgleda zbog logističke i medijske podrške.Mi se nalazimo u psihološko-propagandnom ratu i kada bi imali pristup određenim medijima sa nacionalnom frekvencijom bilo bi potpuno drukčije.Idemo dalje.Mi se, kroz Meritokratiju (kao novi politički sistem), zalažemO za NOVI KONCEPT ORGANIZACIJE DRUŠTVA I DRŽAVE.On je vec spreman samo treba da se primeni.Nema kompromisa nisakim jer smo dokazali u praksi da se to može uspešno implementirati.Mi smo tu vrlo konsekventni a kada cemo imati snage da ovo sprovedemo u delo?Pa kada se ovo sve srusi a na koji nacin ?Pa sam ce se urusiti. MI ZIVIMO U POVECERJU OVIH PREVARANATA I PLJAČKAŠA !!!

Ostavite Komentar

*