Контакт

О новом систему

Одломци из књиге „СИГУРАН ИЗЛАЗ ИЗ НЕДАЋА – промоција система демократске меритократије“, која је у припреми и која показује да постоји решење, али да оно није унутар познатих партија и опцијa

„Чак ни Бог , који воли сву своју децу, не воли више (данашње) политичаре…“
Боасе, француски режисер

  • Зашто се и у којем правцу мора мењати постојећи систем?

    Парламентарно-партијски систем у Србији није дао ништа боље резултате од претходног комунистичког, а у неким доменима је чак створио и гору ситуацију.
    Иако је по Уставу у питању демократски систем, актуелни поредак је и у том домену заказао.

    Један од кључних показа је то што половина пунолетних држављана више не подржава ниједну партију, па већ и због тога актуелни систем нема потребну легитимност што захтева не само пуку промену носилаца власти из ове или оне партије, које све скупа немају демократски легитимитет, него кориговани, алтернативни систем, који гарантује настанак успешне власти и функционалних институција.

    Србији је, да би њено становништво уопште опстало, па онда имало и пристојан живот, потребан систем који ће на власт доводити искључиво способне људе, који поседују знање и могу да воде државу у правцу функционализације и стабилности, да економију поставе на здраве основе /знање и предузимљивост/ и да фаворизују културне вредности које су изнад актуелне владавине простаклука, примитивизма и неукости у скоро свим сферама друштвеног живота.

    Уважавајући могућност или право народа да бира не само власт, него и сам систем у којем ће живети, ми који чинимо „Асоцијацију за обнову и развој – Реструктура“ ћемо, када се већина са тим сагласи, у Србији успоставити систем демократске меритократије, а то значи: систем у којем ће, уз сагласност већине, на власт моћи да долазе и на њој опстају само они који поседују одговарајуће способности и знање и којима ће трајање мандата зависити искључиво од количине постигнутих добрих резултата.

    На челу државе ће се налазити Државни савет-Скупштина експерата, састављен од људи са провереним стручним и личним инегритетом, који ће бити носилац не само врховне извршне власти, него и главни носилац одговорности, односно биће нека врста гаранта да ће систем функционисати по мериторним принципима, чија примена доноси економски, а онда и социјални и сваки други просперитет.

    Државни савет ће се старати и о испуњењу демоекономског императива, односно обавезе власти да народу омогући услове за опстанак и пристојан живот.
    Изнад Државног савета-Скупштине експерата ће бити само Општа скупштина, коју чини најмање две трећине пунолетних држављана Србије и која ће одлучивати о врсти политичког система.
    Право кандидовања на изборима за извршну власт имаће само лица која поседују способност и знање и која ће морати да, у што краћем року, то потврде добрим резултатима.

    Држављани, односно грађани Србије ће имати сва демократска права, осим што, због наведених разлога, неће моћи свако пунолетно лице, само зато што је пунолетно, да буде бирано у органе власти.
    У Србији је оно што се напољу, на Западу, зове „mismanagement“ (лоше управљање) и око чега тамо постоје закони који тако нешто регулишу, постало не изузетак, него правило.

    Искрено, са толиком количином „mismanagement“-а, актуелна гарнитура која се бави влашћу, није кадра ни да испуни налоге ММФ, а камоли да крене у обнову и развој домаће привреде, што је процес који надилази ММФ планове, који су логични за земље које се не мењају економски, али не и за земљу која ће да крене у обнову и развој домаће економије.

  • Шта је меритократија?

    Меритократија је владавина оних који поседују знање и способност и остварују добре резултате, што им је једина гаранција да ће имати власт.

  • Шта је демократска меритократија?

    Демократска меритократија је систем у којем, уз сагласност већине, односно Опште скупштине, на власт могу да долазе и на њој опстају само они који поседују одговарајуће способности и знање и којима трајање мандата зависи искључиво од количине постигнутих добрих резултата.

    Овај систем настаје на основу референдума, као најдемократскијег начина изражавања става грађана.
    Да би настао и имао демократски легитимитет, потребно је да се за њега одлучи Општа скупштина, односно две трећине пунолетног становништва Србије, а систем ће бити оповргнут тек ако се за то одлучи бар половина чланова Опште скупштине.
    Сажето речено, демократска меритократија је реална алтернатива у Србији очигледно неуспешном партијско-парламентарном систему, који се претворио у ригидну партократију, што више није ни демократски, ни функционално.

    Демократска меритократија је довољно демократски, функционалан систем у којем у извршној власти могу бити само они који поседују адекватно знање и способност и којима трајање мандата зависи од количине постигнутих добрих резултата.
    Овај систем је демократски, јер о његовом постојању одлучује већина пунолетних држављана и јер има демократске институције: Општу скупштину, Локална већа (Скупштину Локалних већа), изборе, Национална већа и удружења грађана.
    Демократтска меритократија је функционалан систем, јер је заснован на меритократском управљању.
    У Србији већ 25 година немамо ни демократски, а камоли функционалан систем.
    Имамо „Потемкинову демократију“ иза које се крије партократија, која је у спрези са приватизацијском плутократијом, а обе су, а нарочито она прва, са становишта функционисања државе и друштва, нефункционалне.
    Демократска меритократија је владавина потребних и способних, која настаје на основу сагласности већине.

  • Зашто демократска меритократија није утопија?

    Ако се под утопијом подразумева некакав нереалан, идеални поредак какав нити постоји, нити може да постоји, онда демократска меритократија сасвим сигурно није утопија. Чак шта, пре би се могло рећи да је актуелни партократско-парламентарни систем утопија, а понајвише по томе што је, иако постоји, нереалан и оптерећен истом таквом, нереалном идеологијом, без обзира да ли је она левичарска или десничарска .

    И левичари и десничари своје опције заснивају на нереалним чињеницама.
    Упрошћено речено: нити је тачно, као што то левичари тврде, да су сви једнаки и да имају једнаке шансе и референце да врше управу (власт), нити је тачно, као што десничари тврде, да је било која нација, само тиме што је нација, изнад било које друге нације, нити је тачно да би власт требало да припада некаквој тобожњој аристократији и то по рођењу и наследном праву итд.
    Аристократија означава владавину најбољих, а најбољи за вршење власти су они који поседују знање и способност. Нема, међутим, никакве гаранције, што показује и стварност, а тврди и наука, да ће биолошки потомци најбољих такође бити најбољи. Одавно су интелигентни људи то увидели и преточили у „народну изреку“: „Врана роди сокола и соко врану.“

    А већ о могућности да је читава нација или раса боља од других нација или раса, смешно је и говорити.
    Та смешна идеологија је, у доба нацизма, човечанство коштала милиона и милиона живота и огромних разарања.

  • Да ли је наша понуда (систем демократске меритократије) алтернатива актуелном режиму?

    Наша понуда није алтернатива актуелном режиму, него алтернатива постојећем систему који деценијама производи режиме, од Милошевићевог, преко Тадићевог до садашњег, који нису имали функционалну политичку управу, као што је нема ни садашњи режим.
    Ми нисмо опозиција актуелној власти, него опозиција и актуелној власти и актуелној опозицији, укратко: реално заснована алтернатива систему који производи неквалитетну и нефункционалну политичку, па и економску управу и исту такву, нефункционалну, опозицију, а што за последицу има пропадање економије и све веће сиромаштво становништва.
  • Постоји ли у свету пример меритократске владавине и система демократске меритократије?

    Пример меритократске владавине постоји у Сингапуру, земљи која има одлично развијену економију и висок стандард становништва , а постоји, у одређеном обиму, и у Кини, чији су стручњаци изучавали сингапурски пример и применом меритократске управе успели да Кину подигну на ранг друге, ако не и прве економске силе у свету.
    Систем демократске меритократије, у облику који ми предлажемо, није још доживео пуну реализацију нигде, али тенденције постоје, (веровали или не и у САД, на нивоу градске власти), чак шта верујемо да је то систем који, за разлику од комунистичког, па и парламентарно-партијског има будућност, јер је логичан, функционалан и уважава реалност.
    Осим тога, у свету постоји, могло би се рећи „интернационални“ покрет, који се залаже за меритократију.
  • Које су главне институције у систему демократске меритократије?

    У систему демократске меритократије постоје демократске и меритократске институције. Главне демократске институције су: Општа скупштина, Локална већа и Национална већа и, наравно, удружења грађана.
    Главне меритократске институције су: Државни савет и Влада на свим нивоима, од републичке до општинских.
    Променама принципа и начина политичког управљања врши се меритократизовање, односно професионализовање државе у сврху јачања њене стабилности, повећања степена њене функционалности и обезбеђивања услова за сигуран опстанак и пристојан живот држављана, односно грађана.

    Србија, коју по много чему рачунају као посрнулу, па и пропалу државу више нема времена да се у њој власт, као досад, формира аматерски и дилетантски.
    Увођење меритократије је нужно и са становишта самог опстанка државе и народа.
    Поред главних демократских и меритократских институција, посебно ћемо фаворизовати институције правосуђа, образовне, здравствене и безбедносне институције (професионалну полицију и војску).

  • Шта је Општа скупштина и које су јој ингеренције?

    Општа скупштина, коју чини најмање две трећине пунолетних држављана Србије је, у систему демократске меритократије, највиши орган власти, који једини има право да одлучује о питању друштвеног уређења, односно о врсти друштвеног система у којем ће се живети.

    Општа скупштина има право да опозове Државни савет, који је, преко јавности свог рада, дужан да народу, односно Општој скупштини полаже рачуне о државној, економској и свакој другој политици Србије.
    Ако се четвртина чланова Опште скупштине не слаже са политиком Државнг савета и о томе, преко одговарајуће петиције, обавести јавност, Владу и Државни савет, стварају се услови за расписивање референдума о поверењу Државном савету.

    Да би резултати тог референдума били валидни на њега мора изаћи бар 66 одсто од две трећине пунолетног становништва, а важиће одлука већине од броја изашлих.
    Када се Општа скупштина у пуном саставу определи за овај или онај друштвени (политички) систем, тај систем се може мењати такође искључиво вољом, односно ставом Опште скупштине.

  • Шта је Државни савет-Скупштина експерата и које су му ингеренције?

    Државни савет, као својеврсна скупштина експерата истовремено  је и највиши орган извршне власти сачињен од људи са провереним стручним и личним интегритетом.
    Државни савет одлучује о државној, економској и свакој другој политици.
    Државни савет, на основу стручне експертизе, одлучује и о томе које организације, односно појединци уопште могу бити постављани, односно бирани у органе извршне власти.
    Државни савет има право да мења Владу и њеног премијера, уз услов да већ има кандидате за замену, како држава не би остала без Владе.

    Сваки грађанин може критиковати Државни савет и његове чланове, али ни грађанин, ни група грађана не може мењати састав Државног савета, осим у случају доказа неке противзаконите радње.
    О саставу и, уопште, о Државном савету одлучује искључиво Општа скупштина, с тим да чланови Државног савета и сами, већином гласова, одлучују о свом саставу.

    Државни савет, састављен на начин како је предвиђено, је гарант да ће се власт вршити по мериторним принципима, јер сви који се кандидују за вршење власти у Влади, на било којем нивоу, морају најпре добити одобрење Државног савета, који ће испитати њихове способности за вршење власти.
    Први Државни савет, јер од нечега се мора почети, ће, по настанку система демократске меритократије, а у сарадњи са људима који имају стручан интегритет, поставити Асоцијација „Реструктура“ или нека друга организација, удружење које је сагласно са основним поставкама, односно са чињеницом да би врховну извршну власт требало да имају људи са стручним интегритетом.

    Након тога ће чланови Државног савета, држећи се мериторних принципа и обавеза према Општој скупштини, односно народу, сами одлучивати ко ће, а ко неће бити у њиховим редовима.
    Државни савет није скупина некаквих државних бирократа, која ће доносити уредбе и прописе, који би могли бити у сукобу са животом, односно праксом. Пре би се могло рећи да је Државни савет једна врста „конзорцијума умова“, којем су предате многе ингеренције не на основу неке изборне воље и других непоузданих фактора , него на основу стручних сертификата његових чланова.

    Основна разлика између свих досадашњих саветодавних тела ове или оне државе и Државног савета у систему демократске меритократије је у томе што Државни савет у систему демократске меритократије неће само саветовати Владу и друге државне органе, него ће и сам бити и то врховни орган извршне власти.
    Тиме се гарантује да ће се мишљења и ставови доказано умних људи не само узимати к знању, него и спроводити, па ће Државни савет имати и саветодавну и извршну функцију, али и одговорност за доношење и спровођење својих одлука.

    Државни савет ће се састајати и доносити одлуке на начине које сам буде сматрао за најфункционалније, а пошто се ради о људима са стручним интегритетом, нема разлога да се сумња да ће њихова решења по том питању бити најоптималнија.

    Што се чланова, односно кандидата за Државни савет тиче, нећемо их, за сада, помињати поименце. Неки су професори Универзитета, неки раде у стручним службама у актуелном систему (и савети им се не уважавају) – јасно је да би се режим обрушио на њих, а они, ипак, нису „народни хероји“, а није ни потребно да буду. Њихов стручни интегритет и искуство је оно што је потребно систему демократске меритократије. Имаће режим на кога да се „обрушава“, па нека изволи.
    Што се чланова, односно кандидата за пословодство, односно владу /владе/ тиче, добар број њих је по бироима са завршеним високим школама, има их и по стручним службама где им сада „командују“ изабраници четвртине народа.
    Примера ради, у први мах, а можда и до првих избора, који ће наступити најкасније за две године од формирања привремене владе, која ће бити састављена у договору са Државним саветом, актуелне председнике општина ће заменити стручно лице при општини са највише искуства.
    Наравно, резултати ће одлучити да ли ће то лице остати на челу општине и до избора, а можда и после њих.

  • Ко има законодавну улогу у систему демократске меритократије?

    Закон земљине теже или Њутнов закон није настао тако што га је усвојила нека већина, па ни тако што га је „дао“ Њутн или прогласио по својој вољи и жељи, него се ради о непобитној чињеници.
    Закони у систему демократске меритократије, са Државним саветом на челу, биће доношени на основу непобитних чињеница, а не на основу воље већине или мањине.
    На већини је да одлучи да ли хоће систем, који гарантује успешну власт засновану на поседовању знања и вештина, или досадашњи систем у којем је власт настајала без уважавања реалних параметара, па је, следствено томе, на њу могао стизати свако, па и они који нису способни.
    Коју год одлуку да донесе већина, по њој ће јој и бити.
    Тако гледано, могло би се рећи да и у систему демократске меритократије већина, односно Општа скупштина има неку врсту законодавне улоге, али не тако што би гласала за овај или онај закон, него што одлучује у којој ће врсти система живети.
    Тиме је и у систему демократске меритократије већини препуштена кључна улога, али не и улога одлучивања у сфери коју не познаје, као што је сада случај, па скупштински посланици доносе одлуке о многим стварима и појавама о којима често немају ни основно знање.
  • Шта је Локално веће и које су му ингеренције?

    Локално веће је демократска институција, која се бави свим важним питањима за грађане на одређеном локалитету. Локално веће има право да од извршне власти на локалу захтева разне услуге које се тичу живота грађана на том подручју.
    Локално веће чини најмање сто пунолетних грађана са правом гласа.
    Локално веће може да има свог Председника, који то постаје, ако има подршку више од педесет посто чланова Локалног већа.
    Председници Локалних већа могу већином гласова да утичу на рад Републичке Владе, могу да покрећу иницијативу за смену Премијера Владе, као и чланова било које, републичке или локалне, Владе.
    У Србији ће бити неколико хиљада или неолико десетина хиљада Локалних већа. Детаљи око функционисања Локалних већа ће бити утврђени у сарадњи са Државним саветом-Скупштином експерата и изабраним представницима, односно Председницима Локалних већа.
    Локално веће се региструје у општини уз помоћ Изјаве воље натполовичне већине (од 100 или више грађана) о сагласности да председник Локалног већа буде ова или она особа.
    Поштујући неке од основних постулата демократије, као што је добровољност, оснивање, односно регистровање Локалних већа ће бити на добровољној основи.

    Иначе, 1000 Председника Локалних већа из различитих региона, најмање 5, који заступају најмање 100.000 грађана и тиме чине Скупштину Локалних већа имају право на покретање било које иницијативе везане за рад Републичке владе и Државног савета, укључујући и право на тражење смене овог или оног члана владе, односно Државног савета.
    Смена члана владе, укључујући и премијера, је у том случају обавезна, а смена члана Државног савета, ако се са тим сложи и већина чланова Државног савета.
    Уколико се по том питању 1000 Председника Локалних већа (Скупштина Локалних већа) и Државни савет не сложе, 1000 Председника локалних већа или Скупштина Локалних већа имају право да покрену Иницијативу за смену Државног савета, по којој ће се и поступити, ако се са тим сложи бар половина чланова Опште скупштине, с тим што Скупштина Локалних већа мора већ имати противпредлог за нови састав Државног савета, држећи се основа система, односно мериторних принципа.

  • Шта је Национално веће и које су му ингеренције?

    Србија је мултиетничка држава чију петину држављана чине припадници несрпских народа. То је разлог што ћемо у измењеном Уставу као први члан ставити одредбу: „Србија је држава Срба и припадника других народа који су њени држављани.“
    Иако припадници других народа статистички представљају мањине, сматрамо да се статистички принципи, па ни демократски принцип владавине већине не може аутоматски преносити на питање квалификовања и третирања припадника народа који није већински.
    Мултиетничка држава захтева адекватне механизме заштите и функционисања припадника свих етничких групација, укључујући и припаднике већинског народа, конкретно Србе.
    Не сме се више догађати да било који народ чији припадници су држављани Србије бива третиран горе од припадника осталих народа.
    Колико је однос према томе био хаотичан и неадекватан показује, између осталог, и то што се дешавало да припадници већинског, српског народа буду третирани горе него припадници осталих народа који су држављани Србије. То се више не сме догађати, као што се не сме догађати да припадници несрпског народа, који су држављани Србије, буду третирани горе него припадници српског народа, чега је такође бивало у историји.
    У ту сврху ће се оснивати Национална већа унутар свих народа, чији припадници су држављани Србије, укључујући и српски народ.
    Ова већа ће, поред бављења проблемима везаним за националну културу, бити и својеврсни контролор односа државе према припадницима народа који представљају.
    Држава ће посебно уважавати и ступати у дијалог са оним Националним већем, без обзира који народ представља, које буде имало највише чланова.
    Примера ради, могу Мађари или Срби да имају и више националних већа, али држава ће пре свега контактирати са оним мађарским, односно српским Националним већем које буде имало највише чланова.
    Рад националних већа са највећим бројем чланова ће финансирати делом сами чланови, делом држава, а могуће су и донације од појединаца и правних лица.
  • Шта је демоекономски императив?

    Демоекономски императив је обавеза власти да народу омогући услове за сигуран опстанак и пристојан живот. Без испуњења те обавезе власт губи сврху постојања и постаје заступник интереса својих носилаца и интереса оних који је отворено или прикривено лобирају.
    Испуњење демоекономског императива је један од главних циљева Државног савета и других носилаца власти у систему демократске меритократије.
  • Како у систему демократске меритократије настаје Влада?

    Владу,односно Владе може да формира организација или појединци, који испуне два услова:
    1) да од Државног савета, који је састављен од људи са стручним интегритетом, добију политички сертификат да имају знање и способност за вршење управних политичких функција,
    2) да од грађана на изборима, који ће се одвијати на локалу (у МЗ, односно општини) у року од седам дана, од оних који се определе да гласају, добију највише гласова, а гласање ће, кроз време моћи да се врши и електронским путем.

    Организација односно појединци који испуне наведене услове имају право да одреде и Премијера Владе, односно Управника општине (градоначелника), ако се њиховом избору не противи већина чланова Државног савета-Скупштине експерата.
    Сви кандидати за челнике влада (од републичке до општинских) ће најпре проћи „стручни жири“, односно испитивање од стране Државног савета. То значи да ниједан неће бити неквалификован за успешно вршење власти, тако да грађани, који већ буду бирали, више не могу направити погрешан избор, као што се то до сада дешавало.

 

 

  1. Miroslav Одговори

    Oko prve tacke – zasto i kom pravcu menjati postojeci sistem…

    Mislim da se nije dublje zaslo u sustinu problema demokratije, a to je sam nacin biranja, ono sto zovu „glasanje“. U vezi s’ tim bih postavio jedno pitanje: kako objasniti da istu tezinu glasanja ima svako punoletan, i cistac ulice i profesor fakulteta? Da li je razlog i sustina izbora manifestacija jednakosti gradjana pred drzavom, ili je sustina i razlog – naci najbolju vlast? a ako trazimo to zadnje, najbolju vlast, zar nije logicno da pametniji imaju vecu tezinu u odlucivanju?

    • urednik Одговори

      Да би демократија била (и) функционалан систем, један од најбитнијих услова је културни ниво нације, који је са готово трећином функционално неписмених у Србији, врло низак. Уколико се ту примењује „огољена“ демократија – резултат је актуелна власт и изабрани шеф државе који има-нема диплому, министри са сумњивом средњом школом, председници општина, бивши страначки возачи итд.
      У неким системима, као што је Русија, или Америка, постоје „заштитни механизми“ против „голе демократије“, као што су огромне партије (у Русији једна, у Америци привидно две), мимо којих је немогуће изабрати власт, а у њима су кадрови, који нису „аматерски“, као што је случај у Србији.
      Ми не можемо применити ниједан од тих метода. Немамо ни једну велику партију, са „поткованим“ кадровима, а камоли две. Тако смо изложени „голој демократији“, односно демагогији.
      Да би се то онемогућило, ми предлажемо корекцију политичког система, која каже: „свако пунолетно лице, које нема криминални досије, има право да бира, а свако пунолетно лице које поседује одговарајуће знање и способност, има право да буде бирано у органе власти“.
      Осим тога предлажемо да највишу извршну и део законодавне власти има Државни савет-Скупштина експерата, састављен од људи са стручним интегритетом. Овај Државни савет ће , између осталог, бити брана демагогији и охлократији /владавини најгорих или руље/. Ниједна организација или појединац се не може кандидовати за управну функцију, нити доћи на њу, ако се томе противи Државни савет- Скупштина експерата, износећи аргумент да та организација или појединац нема одговарајући ниво знања и способности.
      То је систем демократске меритократије, у којем политички примат има Општа скупштина (сви пунолетни грађани без криминалног досијеа или бар две трећине њих). Општа скупштина, већином, одлучује о врсти система и та одлука је једино важна. Ако се одлучи за систем демократске меритократије, ствари ће функционисати као што смо навели и као што пише у нашем програму.
      Мотив да се већина одлучи за такав систем је једноставан: само такав систем гарантује функционалну и успешну власт, а само таква власт може већини омогућити сигуран опстанак и пристојан живот.
      Укратко: народу је таква власт потребна као ваздух.

      • Miroslav Одговори

        Odgovor je samo prepricavanje onoga sto je vec receno na ovoj stranici.

        Pitanje koje se odmah namece je – ko ce da bira taj Drzavni savet tj. Skupstinu eksperata, i koliko digacak ce biti mandat iste?

        Misljenja sam da je mnogo veci problem uravnilovka glasaca, da svi imaju istu tezinu glasa, i pametni i manje pametni.

        Sledeci problem koji ja vidim je nacin glasanja. Ako je glasanje javno, ono upola vredi od tajnog…

  2. Miroslav Одговори

    Kao sto sam i mislio – nema odgovora ili komentara na moje pitanje i razmisljanje od pre vise dana.

    Zasto – ostaje mi samo da pogadjam, ali lici mi da iza ovog sajta ne stoji niko ozbiljan, a da svako ko ima neka svoja razmisljanja i zato predloge – nije dobrodosao, odnosno da se ignorise…

  3. Miroslav Одговори

    sad teh videh da je ima nekog odgovora, tek kada se stranica ponovo ucitala

    zasto nema tog odgovora i kod mene u mejlu?

  4. urednik Одговори

    Државни савет-Скупштину експерата сигурно неће да бира народ, па ни Ви, па ни ми.
    Поседници знања и способности из разних друштвено корисних области се препознају, делом по стручним сертификатима, делом по показаном раду.
    Државни савет има сличности са „бордом директора“.
    Структура Државног савета зависи од примарног циља државе (конкретно Србије),а примарни циљ Србије, по нашем предлогу, је обнова и развој запуштене домаће привреде.
    То значи да ће чланови Државног савета бити пољопривредни експерти (пре свега из домена органске хране), стручњаци из области туризма (пошто је то једна од основних грана развоја).
    Биће, наравно, и стручњака из области правних и економских, као и других наука, под условом да су сагласни са примарним циљем државе.
    Стручњаци који су примарно оријентисани на страна улагања, евроинтеграције и сл. неће бити у првом плану. Њих смо се, за све ове године, и нагледали и наслушали, али, са становишта корисности, показали су се као некорисни или једва корисни.
    Сазив Скупштине експерата је сталан, осим што ће се он самоообнављати новим стручњацима.
    Ако се ствари тако поставе, опасности од „гласачке уравниловке“ нема.
    Јер народ ће бирати чланове извршне власти, а кандидати ће претходно проћи „тест“ Државног савета. Тако гледано, народ ће некад изабрати добру, некад мање добру, а никад, као досад, лошу власт.

  5. Miroslav Одговори

    Kazete:

    „Сазив Скупштине експерата је сталан, осим што ће се он самоообнављати новим стручњацима.“

    To mi lici na kineski sistem od valda 9 (?) clanova koji sami biraju novog clana kada se javi potreba za tim. Bolje i to nego ovo sada sto se desava, ali ipak – zasto ako vec plediramo na kvalitetu, zasto nemati raspon glasacke ‘tezine’ od makar 1:10 pa sve do 1:100, koliko najvise moze da vredi neciji glas?

    Nadam se da me razumete. Zatim, druga vazna stvar je glasanje u skupstinama. Da li mozda znate razlog zasto je ono danas javno u recimo skupstini Srbije?

    • urednik Одговори

      Мирославе, или не знате или не желите да знате један од основних антропопсихолошких принципа, да свако сматра да је, по важности, једнак другима,без обзира на референце које (не) поседује.
      Зато најпре Државни савет разматра кандидате и утврђује њихову способност за вршење власти, а онда њихов избор препушта вољи бирача.
      Тако бирачи не могу да праве катастрофалне грешке, као досад.
      У садашњим демагошким скупштинама гласање је јавно, јер тако партије контролишу дисциплину својих чланова који су преко њих доспели у скупштину.
      У Скупштини експерата вероватно ће се гласати комбиновано. Око мање важних питања јавно, око оних других тајно.

      • Miroslav Одговори

        Pokusacu da skratim diskusiju sa:

        http://ultrakeen.blogspot.rs/2005/08/mane-demokratije.html

        Iako je ovo napisano pre 10 godina, nimalo nije izgubilo od svoje aktuelnosti – naprotiv!

        • urednik Одговори

          Имате на блогу интересантних и коректних ставова.
          Ево да и ја мало сажмем дискусију:
          Демократска меритократија је, ако се тако може рећи:реална идеја (ни племенита, ни неплеменита, напросто корисна и већини и оном делу мањине који поседује знања и способности). И имплементација демократске меритократије мора бити, па и јесте реална.
          Народу, Општој скупштини, се препушта могућност да изабере систем у којем ће живети. Ако се на референдуму сложи да тај систем буде демократска меритократија, у извршну власт више не могу ући они који не поседују знање и способност, чак се не могу такмичити ни у изборној трци за власт. А они који су досад бивали на власти и учествовали на изборима, због одсуства позитивних резултата, бивају лустрирани.
          Мотив доброг дела, па чак и већине народа да се определи за систем демократске меритократије је рапидно сиромаштво, које с еничим осим развојем домаће економије не може зауставити.
          Са овом идејом идемо и пред Велике силе, ОУН, ЕУ, Светску банку, ММФ и друге меродавне институције, уз образложење да ми у Србији МОРАМО извршити корекције политичког система, јер су досадашње партије показале неспособност и склоност „системској корупцији“ и да то може завршити хаосом, који ни њима није у интересу.

  6. Miroslav Одговори

    „Мирославе, или не знате или не желите да знате један од основних антропопсихолошких принципа, да свако сматра да је, по важности, једнак другима,без обзира на референце које (не) поседује.“

    To je normalno za ocekivati, ali postavljam pitanje – sta je svrha glasanja: promocija antropoloskih principa ili krajnji rezultat samog glasanja? Ne moze se radi odbrane antropoloskih principa, dakle necega apsolutno apstraktnog sto nema nijedan broj iza sebe kao materijalni dokaz, zrtvovati razvoj ili opstanak kompletne nacije. Svaki pokusaj uravnilovke je do sada zavrsio neuspehom zbog svima jasne i ocigledne cinjenice da nismo jednaki medju sobom jer nismo mashine.

    „У садашњим демагошким скупштинама гласање је јавно, јер тако партије контролишу дисциплину својих чланова који су преко њих доспели у скупштину.“

    Sa tim se slazem i to svi znaju jer je to isuvise ocigledno. Ali se onda postavlja jedno posledicno pitanje – ako poslanicka grupa od njih 50 glasa uvek jedinstveno, zasto placati 50 poslanika a ne samo jednog? Jednostavno, ne mogu se zatvarati oci pred elementarnom logikom, sto se upravo desava sa tim unisonim javnim glasanjima. Zasto partije koje delegiraju svoje clanove nemaju poverenja u njih? Opet nonsens!

    „У Скупштини експерата вероватно ће се гласати комбиновано. Око мање важних питања јавно, око оних других тајно.“

    Cime se i cinjenicno potvrdjuje moje misljenje da je svako javno glasanje takvo radi necije kontrole koji se BOJI rezultata tajnog glasanja, sto opet dalje govoro o tome da se ipak zeli kontrola koja, jos dalje, napola negira samu ideju glasanja! Glasanje ako ce da bude oslobodjeno svih uticaja MORA da bude tajno upravo zbog pomenute antropologije koja ima u vidu nerazvijenost ljudske svesti da se prizna pravo drugoga na drugacije misljenje i stav. Ne moze se jednom pozivati na antropologiju a drugi put je zanemarivati, mora se biti konzistentan po svim pitanjima.

    Moj je zakljucak da je ideja meritokratije na pola puta izmedju ove sadasnje farsicne „demokratije“ koja evidentno daje lose rezultate, i idealne prave demokratije u kojoj bi narod zaista imao preovladjujuci uticaj nad izabranima od strane njega samog – zastala na pola puta, da se opet nema hrabrosti za prava efikasna resenja…

    • Зоран Грозданић Одговори

      А како би се одређивало колико вреди чији глас? И ко би то одређивао?
      И још, који би то човек вољно изашао на гласање свестан чињенице да неко има сто пута вреднији глас од његовог. Да би нов систем добио пристанак народа, чак и поред неприлика у које све дубље заглибљујемо, потребно је испоштовати, како кажеш „уравнилову“ гласања, али само у делу избора за владу. Заштита грађана од лошег избора се састоји у контроли кандидата за владу, коју би вршили чланови Државног савета.
      Што се тиче тајности гласања, реално гледано, још увек је неопходна.
      ПС. Није у питању антрополошки, већ антропопсихолошки принцип, који је доказив у пракси, па није упутно ићи против њега, бар како сада соје ствари.

  7. Žika Одговори

    Gospodine Miroslave,nismo stali na pola puta.Možda tako izgleda zbog logističke i medijske podrške.Mi se nalazimo u psihološko-propagandnom ratu i kada bi imali pristup određenim medijima sa nacionalnom frekvencijom bilo bi potpuno drukčije.Idemo dalje.Mi se, kroz Meritokratiju (kao novi politički sistem), zalažemO za NOVI KONCEPT ORGANIZACIJE DRUŠTVA I DRŽAVE.On je vec spreman samo treba da se primeni.Nema kompromisa nisakim jer smo dokazali u praksi da se to može uspešno implementirati.Mi smo tu vrlo konsekventni a kada cemo imati snage da ovo sprovedemo u delo?Pa kada se ovo sve srusi a na koji nacin ?Pa sam ce se urusiti. MI ZIVIMO U POVECERJU OVIH PREVARANATA I PLJAČKAŠA !!!

Оставите Коментар

*