Представници и симпатизери разних опција и партија, од „левих“ до „десних“, су уобичајили да народ прозивају за ћутање и небуњење и при томе, кад покушавају да га анимирају, користе фразу: „Ако Вам је добро, онда ништа“.

А народ се баш рас-ћутао, па ћути и на те прозивке.

Ако покушамо да преведемо то ћутање на прозивке, биће да је неизговорени одговор на  њих гласи:
НИЈЕ НАМ ДОБРО, САМО НАМ ЈЕ ДОСТА СВИХ ПОЗНАТИХ!

Ако је овај наш „превод“ тачан, а што-шта говори да јесте, постављају се два питања:
1) Зар је могуће да за ових 25 година вишестраначког политичког живота Србије није успела да се оформи ниједна опција, односно организација  која би и у најтежим тренуцима, а управо су сада такви, успела да анимира бирачко тело да у великој већини изађе на изборе и да, највећи део те већине, да поверење тој опцији и организацији, као што се то догодило у Грчкој недавно (пример „Сиризе“)?
2) Значи ли то да народ, и то добар део народа, бар половина, а сада и више њих, осећа да нешто не ваља у самом политичком систему, а не уме то да адекватно изрази, него свој протест против система изражава „белим листићима“ и апстиненцијом?

Одговор на прво питање је лако дати и он гласи: Очигледно да је могуће.
(Узгред, не мислимо ми да је „Сириза“ заиста организација која доноси решење, али је бар донела, не баш превише основану, наду.)

На друго питање је теже дати одговор, али ако би он био позитиван, односно потврдио да оволика апстиненција и „ћутање народа“ значи управо оно што је наведено у другом питању, ситуација је, веровали или не, далеко од очајне и потребно је само „мало каналисање“ тог осећања већине, па би се промена извела готово муњевито.

Искрено говорећи, Бог зна да ли је тако, а ми ћемо сазнати.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ