Комунизам је пропао. И као теорија и, нарочито, као пракса. Био је то нефункционалан поредак, који је у Кини формално опстао само зато што се друштвени поредак суштински променио и добрим делом претворио у меритократски, поредак у коме по разним питањима одлучујућу реч имају стручњаци из разних области.
Од комунизма је остало само име и фолклор, а у капитализам Кина није закорачила неопрезно као остале комунистичке земље, укључујући и Србију.
Укратко, у Кини је меритократска државна власт изнад капитализма.
Али овде није реч о Кини и њеним предностима и недостацима, него о остатку капиталистичког света, чији члан смо постали и ми.
&
Кад је пропала привидна алтернатива капитализма (комунизам) и није замењена меритократијом, бар онолико колико је замењена у Кини, свет је остао под влашћу капитализма и његове политичке варијанте – неолибералне демократије. Један, мањи део, света је под влашћу капитализма, али има политички поредак који није либерално демократски  (Саудијска Арабија, на пример).
Оставши, макар и без привидне алтернативе, капитализам се као једини господар планете „опустио“ и показао све своје праве особине, односно мане.
&
Главне мане капитализма, од званичног настанка па до данас биле су спремност да се зарад профита иде и у скривено криминалне радње и непријатељство према држави, осим у случају да та држава у највећој мери, а пожељно је и апслоутно, служи капиталу,  а тада и није држава, него плаћена најманица, која ради у интересу оног ко је плаћа.
Ова друга особина је неоанархизам, односно разградња свих институција које би могле бити корисне и грађанима, а не само власницима крупног капитала. Та разградња се врши поткупљивањем политичке власти, медицинске  струке, прехрамбених институција и других служби, укључујући и медије. Све ове службе и  институције заправо само фингирају да врше друштвено одговрне послове, а заправо им је посао да раде у интересу крупног капитала.
Неоанархисти су власници крупног финансијског, фармацеутског, рударског и другог капитала и њихови плаћеници (политичари, новинари, лекари, рударски инжењери и други). Владавина профитерског неоанархизма је видљива и преко ГМО (генетски модификованих организама), а тренутно у време по многим показатељима наручене пандемије короне и пратеће вакцинације која, према званичним тврдњама, а не само према тврдњама оних које неоанархистички мејнстрим медији сврставају у антиваксере, не штити од заразе, обољевања и умирања, а пропагира се као једини лек.
&
Неоанархизам је асоцијална појава у којој држава губи своју основну заштитиничку улогу и прелази у службу  друштвеног непријатеља, односно од друштва одвојеног или отуђеног капитала, који се према друштву односи као према потпуно небитном ентитету. Да је то тако сведочи и чињеница да је фармако-капитал спровео вакцинацију над милијардама  и то недовољно испитаним генским терапијама, које је назвао вакцинама и широм света пропагира такву „вакцинацију“ преко свих или скоро свих влада и медија.
&
Чиме ће се то завршити? Неки мисле новим тотлитаризмом.
Моје је мишљење да ће толика количина хаоса и неоанархистичког нереда бити увод у настанак новог меритократског друштвеног система, према коме је кинеска меритократија само бледуњави  почетак.
Иначе, највећа мана Кине је што, из својих интереса, учествује у неоанархистичком разарању света, трудећи се да себе бар у извесној мери изузме из тог разарања.

Координатори активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ

Слободан Станимировић, човек из народа, водоинсталатер, пољопривредник,самоуки интелектуалац