Реформе се деле на оне које могу, а и не морају да се изврше и на оне које не могу, а да се не изврше.
Неке земље, такође бившекомунистичке, су пре деценију, нека и пре, извршиле реформе које се у Србији тек сада спроводе или су, што је тачније, најављене за спровођење.

Те земље, са спроведеним реформама, се бар нису заглибиле оволико колико се заглибила Србија. Даље у оцењивање не бисмо ишли, јер је то комплексна тема и, реално, се не тиче нас и наше (пропале) земље. Није нам од користи.

Србија је поменуте реформе одлагала, из режима у режим, па је стигла до режима, који, чинило се, нема куда него да их спроведе.
То се само чинило.
И многи аналитичари су насели на то.
Спроведене нису, па се чак и не спроводе, (изузев нешто штедње преко смањивања плата и пензија), што је јасно и Западу и ММФ-у, а њихово ћутање о томе је наизглед чудно, а, уствари, логично.

Србија је избегла могућност да не буде бар заглибљена, него се заглибила и глиби преко главе.
Готово дрско, уз немо сведочанство већ поменутог Запада, који очито „нешто плаћа“ због „нечега“.
Због својих интереса, наравно.

И то ће се тако наставити докле год буде могло.

Домаћа економија је разорена, страних улагања заправо нема (Немци, на пример, или одлазе или и не долазе, заобилазе нас и иду у Македонију, која је, са свим својим трзавицама, сигурније место за улагање).
Корупција, уз поклич борбе против ње, никад није била већа и софистициранија.
О расклиматаним и разореним институцијама, да и не говоримо.

Укратко: прилика својевремено није искоришћена и стигла је тотална неприлика.
Као последња прилика, у којој се морају извршити неизбежне реформе до корекције политичког система.
То је предуслов за даље реформе: обнову и развој пропале домаће економије преко макроекономског заокрета.
Сигурни смо да ћемо чак и код Запада, па и Истока наићи на разумевање за те неизбежне реформе. Наравно, уз услов да им не дирамо интересе које овде имају и који су за нас много мање погубни од наставка овог партократског, ригидног и суштински недемократског система  и режима које тај систем производи.
Све претходне реформе су очито могле да се избегну.
Неизбежне неће моћи, осим по цену опстанка и државе и народа.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ