Највећи део држављана Србије је препуштен себи и својој сналажљивости.
Неки се у томе снађу, већи део не.

Други, повећи, али од првог мањи део је препуштен Вучићу, јер је запослен у јавном сектору.
Тај део чини и његову гласачку машинерију.
Разлог: енорман страх од губитка посла.
Тај губитак ће свакако уследити, јер се у Србији мало шта ради, и живи се од спољног задуживања и помоћи дијаспоре.
Али неоснована нада, што је парадокс, умире теже него основана.

Вучић је за изборну кампању изабрао светски познате маркетиншке стручњаке илити лажове, јер осим веште лажи нема шта да понуди „бирачком телу“.
Вешт политички маркетинг би могао да му помогне у поновном запоседању власти.
Остали учесници на изборима, који су већ презадужени, немају средстава да плате светски познате стручњаке за обмањивање, па ће њихове обмане привући мали број гласача.
А њихов хендикеп је и то што је добар део њих, који су сада у опозицији, бивали и у позицији и запамћени су као врло лоши.

Међутим, постоје и границе политичког маркетинга, па макар он био и врло вешто лагање.
Ни најбољи политички маркетинг не може донети оно за чиме жуде готово сви бирачи: сигуран опстанак и пристојан живот.
Велика већина бирача најрадије не би ни гласала, јер заиста не види међу понудама ниједну која јој одговара.
Али ако се не догоди никаква понуда, која им се може учинити примамљива и која има изгледа на успех, а таква понуда може ићи само мимо избора, они ће ипак изаћи и, у већини, гласати за оне који су на власти.
То, наравно, неће променити ништа.
Зато наметнуте предстојеће изборе и њихове резултате сматрамо небитнима.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ