Какве везе има то што неко жели промене, кад непромишљено иде ка њима и гласа не по доказаним квалитетима оних за које гласа, него по свом утиску и допадању.

„Учинило ми се“, „Допало ми се“ – није никакво оправдање.

Глупо је, наравно, да кривим народ, па то и не чиним. Али никоме, па ни народу нећу остати дужан истину.

Сутра се том истом народу неки нови „красноречиви“ демагог , само другог имена и кобајаги другог програма – може учинити добрим.

Па ћемо онда да чекамо да се и то покаже као неоснован утисак.

Итд.

Нисам неко ко би забрањивао право гласа, али са пуним правом и на основу чињеница тврдим, и то у очи могу да кажем сваком, па и милионима бирача:

НЕ УМЕТЕ ДА ИЗАБЕРЕТЕ ВЛАСТ.

Власт би требало да настаје не искључиво на вољи народа, него на референцама претендената на власт: да ли су стручни, способни, да ли постижу добре резултате, а не да ли су одржали бљузгави, патетични експозе у коме су се накакали све самих лепих обећања без покрића, или лупетали да их ни свети Петар не може одвратити од (лажне) борбе против корупције итд.

Немам ништа против да народ изабере систем у којем ће живети, у овом оваквом или онаквом о каквом  моји сличномишљеници и ја говоримо и који је добио име демократска меритократија.

Чак шта, не бих ни правио тај систем успешне власти, успешне привреде и квалитетног друштва без плебисцитарне подршке пунолетних Срба и припадника других народа који су држављани Србије.

Али, ако се са тим сложе – готово је са могућношћу да „напамет“ и искључиво по вољи, бирају ко ће вршити власт.

Могу контролисати њен рад, тражити пристојан живот, и то ће  кроз испуњење демоекономскг императива и добити, али да бирају могу само између оних који су својом способношћу већ од Бога (или ко више воли: природе) изабрани, а не да свако може да постане шеф владе, па и државе само зато што се маси „учинило“ да би он могао бити од користи народу и држави.

Тако гледано: нико више од свих познатих не би могао никад више да се кандидује за било који степен и облик власти, па чак ни за заступника, односно председника Локалног већа …

Да ли се то свиђа или не – не интересује ме.

Свиђање је нешто што се може практиковати на естради или приликом избора ципела, а не у тако озбиљном послу какав је државни.

Наравно да народ данас нема вође, кад их бира према својим утисцима, уместо да их препознаје по ставу и способности и да то призна.

Као што  мушкарац који то јесте, а не његова слика, никад неће подилазити жени, а свеједно ће за њу учинити много, тако ни прави вођа не подилази народу и његовим заблудама, а свеједно ће за њега учинити много и неупоредиво више од свих који му се предизборно удварају и лажу га да је не само кадар да изабере способне, него да он, народ, најбоље зна.

Такав став према народу је љигав, удворички и преварантски.

А за наседање на њега народ плаћа непримерену, али логичну  цену.

РЕЗИМЕ

Многи још мисле да су воља и допадање, не само важни, него и једино меродавни елементи за бирање  власти.

Веровали или не, управо нас је допадање, као разлог бирања ове или оне власти, и довело у клоаку у којој смо.
Тако се, на пример, својевремено народу допало да Тома Диплома постане председник без обзира на то што за такву позивцију није имао ни основне референце.
Хтели су људи да виде “шта ће Тома да уради”, као да већ нису могли да претпоставе да ће урадити ништа, па и горе. Исто је и са Вучићем и са свим претходнима.
Бирање власти није, осим што се тако уобичајено ради, неки ријалити шоу или естрадни ТВ програм.
За успешну власт је потребно да је чине они који поседују знање и способност и постижу добре резултате видљиве преко сигурног опстанка и пристојног живота држављана, односно грађана Србије.
Да би то коначно ишло тако потребно је да се народ плебисцитарно, на референдуму сагласи са тим, новим и реалним начином настанка власти, што би довело до корекције политичког система у којем би онда сви пунолетни држављани, ако немају криминални досије, могли да бирају власт, али између људи који имају стручне референце, а не “напамет” и искључиво по “допадању”. Тако би унапред била спречена могућност да разни гашићи и ваздуПлохови буду део власти…

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ