kontakt@restruktura.org
Не могу људи да бирају ШТА ЈЕ ИСТИНА
У давна, средњевековна па и старија врeмена, чинило се да људи могу бирати шта је истина, и да је истина оно што већина мисли.
Тим „методом“ је неопозиво одлучено да је, на пример, Земља равна плоча и да се Сунце окреће око Земље, а никако обрнуто.
А онда је, из разних разлога, уз све сметње и кочења, дошло до развоја науке и многе „истине“, укључујући и поменуте су отишле у, додуше још неоформљени, Музеј људских глупости и заблуда.
Тај стил односа према истини се још задржао у неким областима спознаје, делимично и у класичној психологији као апроксимативној и још увек нагађачкој „науци“ о човеку, као и у другим „друштвеним или хуманистичким наукама“, а нарочито у политици од које је направио конфузну и лудачку делатност.
Зато се догађало да већина, бар од изашлих на изборе, бира најневероватније опције.
Подсетимо се само Хитлерове какве-такве победе на демократским изборима.
Зато на изборима углавном побеђују „миле лажи“ са немилим последицама.
Онда се, као што се догађало у Србији, после извесног времена гласа ПРОТИВ носилаца „милих лажи“, па се доводе следећи носиоци исте „робе“, па онда се гласа и ПРОТИВ њих…
А никад ЗА нешто што је и јасно и тачно и функционално и чега, додуше, до наше опције није било ни у понуди.
Није ствар у једноумљу, него у доказаном плиткоумљу и безумљу свих осталих опција.
Наш пионирски посао је да политику приближавамо науци и обрнуто.
Не могу људи да бирају ШТА ЈЕ ИСТИНА.
На истину се пристаје или не.
Е сад, ко чека да узмемо власт, па да се прикључи, добро.
То је и онај чича рекао Драшковићу као одговор на његово питање: „Кад ћеш, чича, гласати за мене?“
„Кад будеш на власти“, гласио је чичин одговор.
Наш одговор „чичи“ и свима са тим ставом гласи:
„Имаћете стабилну државу, сигуран опстанак и пристојан живот када се определите за нашу јасну, разумљиву и остварљиву опцију. До тада о тим стварима можете само да гатате и сањате и да бирате кога год хоћете узалуд се надајући да ће немоћни, конфузни и неспособни донети оно што не могу.“
Људи који ће заменити неспособне и корумпиране морају да чекају да се народ, придављен логичним последицама гласања за „миле лажи“, преломи и посегне за јединим што је разумно, логично и функционално. И то им је јасно.
Неки су се мало и бунили, љутили се итд. али су стишани и аргументима и пристанком на добровољну субордианцију, која је у оваквим временима више него неопходна.
П.С. И леве и десне и партије центра људима нуде неку „своју истину“ и на основу ње очекују да ће добити довољан број гласова за формирање власти или бар за улазак у Скупштину.
Пошто те „њихове истине“ нису нешто што здрав разум лако појми, оне се и не обраћају разуму него вољи бирача, чији садржај уме да буде у врло танкој или и ни у каквој вези са разумом.
Процес убеђивања бирача јако подсећа на оно што се у жаргону назива „мувањем“.
Иако је израз жаргонски, он врло добро одсликава о чему се ради, односно да се ради о поступању за које се не може рећи да је отворено, јасно, разумљиво, основано. То, напросто, што каже народна изрека: „нису чиста посла“. Пропаганда и политички маркетинг више личе на бајање и, уопште, неко магијско, него на реално и на чињеницама засновано поступање.
Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА
Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ
