Седамдесетих година прошлог века  је  у бившој Југославији извршена „чистка технократа“, у току које је, нарочито у Србији, посмењивано способно привредно руководство (меритократе) и замењено партијски подобним под паролом „Човек је наше највеће богатство“ и „Није важно какав  је ко стручњак, важно је какав је човек“.
Тада је започело  руковођење неспособних, директори су постајали људи без школе, а порасла су и ино-задуживања, док нису стигла до 20 милијарди долара. И, наравно, порастао је број „промашених инвестиција“.

Нема сумње да је чистка поводом „дестаљинизације“ била трагична, као што је било трагично и то што су после рата стрељани многи „класни напријатељи“, али чистка технократа (слоја који је тек настао и доносио добре резултате) је по сам систем, односно друштво била најпогубнија.
А о тој чистки се једва ишта и дан-данас зна.
Иако она представља увод у пропаст (социјалистичке) Југославије.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ