Може ли ентитет Република Косово у ОУН?
По све више таблоидираним и сензационалистички усмереним медијима, већ данима се врти прича о посети Меркелове, која ће од Србије тражити да не кочи улазак ентитета Република Косово у ОУН, што не значи, по Меркеловој, да ми морамо и да признамо тај ентитет, као што се својевремено две Немачке, источна и западна, нису међусобно признавале, а обе су биле чланице ОУН.
Идемо редом.
Ентитет Република Косово је настао на нашој територији, Косову и Метохији, мимо наше воље и без нашег активног учешћа, захваљујући грешкама домаћих политичара, интересима Запада и нереаговању Русије.
Неке земље су тај ентитет признале, неке, а међу њима и пет чланица ЕУ, нису.
Чиме ми то кочимо доспевање тог ентитета, који нас интересује само колико је неопходно, у ОУН?
Нисмо ми Русија, па да можемо да ставимо вето на улазак тог ентитета у Уједињене нације.
Када се са представницима тог, са наше стране непризнатог, ентитета срећемо на разним скуповима, наше је да само једном реченицом, па ма о чему се расправљало, дамо до знања да ми тај ентитет не признајемо, а не да одређујемо како ће се он, којим обележјима, представити, а поготово ако осталим учесницима тај њихов начин представљања не смета.
Ми имамо свој принципијелан став, непризнавање до даљњег, заснован на чињеницама и начину настанка тог ентитета, почев од једностраног проглашења независности, и то је оно што је важно.
Све остало спада у „техничке ствари“. Понеке од њих су важне, а поготово оне које се тичу одбране права и заштите наших сународника, који живе у том ентитету.
Територија на којој је настао поменути ентитет јесте наша, ентитет није, и не видимо ниједан разлог зашто бисмо се ми мешали у уређење, па и евентуални улазак тог ентитета у ОУН, осим разлога који се тиче подношљивог живота наших сународника у њему.
За ово последње ћемо, са пуним правом, тражити и помоћ великих сила, ОУН и ЕУ.
Према томе, што се нас тиче, ентитет Република Косово може да иде куда год хоће, тачније: куда год може: у ОУН, у ЕУ итд.
Немамо намеру да изазивамо сукобе. Ми смо за коректно-суседске односе, не са Косовом и Метохијом, јер та територија је наша, а не „суседска“, него са ентитетом који је, из описаних разлога, настао на тој територији и са којим ми, осим просторне близине, немамо ништа заједничко.
Најкраће речено: све може, признавање не може до даљњег, а, како ствари сада стоје, највероватније и никад.