Малопродајне системе на Балкану држи и држаће страни капитал
Малопродајне системе на Балкану држи и држаће страни капитал.
Колико је то тачно сведочи и случај „хрватског“ АГРОКОРА.
То је фирма којој прети колапс, овако или онако.
МАКСИ ( Мишковићев) се повукао, рас-продао се ДЕЛЕЗ-у.
Преузимање малопродајних система од стране страног капитала захтева и веће узимање кредита у „домицилним“ државама, јер робу страног капитала, при садашњим условима, могу куповати само кредитирани.
Кредитирају нас да бисмо могли да купујемо њихову робу. Ма колико то сулудо звучало.
Може ли се то променити?
Само ако у Србији, на пример, дође до развоја домаће привреде, бар у неким важнијим гранама.
Развојем органске пољопривреде, њеним омасовљењем и трговањем њеним производима нација би се обогатила и имала релативно јефтину органску храну. Та храна би, уствари, била јефтина за све који дођу у Србију, што би нас , преко туризма, још више обогатило. Тако обогаћени више не бисмо увозили, као сада, „бофл“ него квалитетну страну робу ( бар ону коју ми не производимо).
(А за то нису потребни „малопродајни системи“ данашњег типа.)
Као што развијени Немци од нас не купују никакав „бофл“, а куповаће квалитетну, органску храну и прерађевине, квалитетне здравствене и друге туристичке услуге, јер могу.
Да би то кренуло да се догађа потребан је систем демократске меритократије, до којег се долази референдумом.