Критика свега (у политици) познатог

Иако нам је опредељење више конструктивно и афирмативно, него критичко, указаћемо на главне мане досадашњих политичких поредака.
Бар оних још постојећих.
У свету још има и наследних поредака, нарочито на Истоку.
Наследност је врло рђав принцип за настајање власти и поретка, што се показало више пута.
Не постоји  никаква гаранција да ће евентуално способног владара  заменити син или кћи бар подједнако способан, односно способна.
Преостале „западне монархије“, пре свега британска, показују да монарси  заправо немају власт.
Власт је код демократски изабраних политичара, односно код њихових „ментора“, од којих је мало оних који су познати.

У савременом свету још ту и тамо има скривених или нескривених диктатура.
Основна слабост диктатуре је то што не постоји никаква гаранција да ће евентуално способног диктатора заменити једнако способан диктатор.
Диктаторски системи обично умиру са диктаторима.
И ми смо то овде имали у случају „покојне“ Југославије, чији је део била и Србија.

Свет, можда и у већини, се састоји и од демократских или класично демократских поредака.
Чак шта, демократија или класична демократија се сматра најоптималнијим  политичким поретком.
Основна мана класичне демократије, нарочито видљива у земљама као што је Србија и у низу других бивших комунистичких земаља, је то што власт која настаје на изборима, при чему већину бирача представљају недовољно „упућени у материју“, нема ко да контролише и кад не ради добро, а често не ради добро.
А разлог за одсуство контроле  је то што једна партија или коалиција на изборима (који важе и ако мањина гласа, а већина апстинира) узима не само извршну, него и скупштинску власт, а онда и већину медија, а при томе ни бирачко тело, ни партије на власти немају довољно развијену демократску културу.
Тај проблем се мора решити „револуционарно“, односно  друштвеним консензусом (рефрендумом) , иначе ћемо пораст демократске културе и поштовање институција, као ослобођење од Отоманског царства, чекати вековима.

Пошто не верујемо у критику, која не нуди ништа уместо онога што критикује и тиме бива „јалова“, наша понуда је демократска меритократија.
Ту понуду не сматрамо  ни утопистичком ни немогућом за остварење.
А реализоваће се кад буде могуће.
Важно је да је алтернатива владавини партија  започела.
Бар у теорији. Заћи ће и у праксу.

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *