Крај „револуционарних држава“ и почетак државе са институцијама
Србија, а потом и Југославија, чији је део била, је настала као „револуционарна држава“ и таква је и данас.
Основна карактеристика „револуционарне државе“ је то да је ослоњена на вођу („поглавицу“) и да углавном траје колико и вођа.
Таква „револуционарна држава“ је увек имала слабе и нефункционалне институције, јер је њихово функционисање зависило од вође и његове воље.
А тако је и данас.
У тим „револуционарним државама“ (Србијама) ретко је било вођа са умећем управљања и увек су долазиле на ивицу пропасти.
А тако је и данас.
(Узгред, један од ретких вођа са умећем управљања и са углавном реалном политиком је био Кнез Милош. Већ његови наследници су били рђави управитељи. Није сасвим лош био ни краљ Петар, али његови наследници су се показали као лоши.)
Тај ланац „револуционарних држава“ се мора прекинути, како би коначно настала држава са јасном политиком и економијом и са институцијама које функционишу.
То се покушало спровести увођењем демократије, али и такве привидно демократске државе су брзо постајале „револуционарне“, а институције су функционисале у зависности од актуелног вође.
И то се задржало до данас.
Тај прекид или заокрет од „револуционарних држава“ ка држави са функционишућим институцијама се мора извести опет привидно револуционарно, тачније друштвеним консензусом и референдумом који ће елиминисати све трагове „револуционарне државе“, а то значи и досадашње партије, као „револуционарна жаришта“, јер ове партије нису успеле да постану јасно профилисане организације него „удружења за долазак на власт“, после чега нису радиле ништа за друштво корисно.
А тако раде и данас владајуће партије, на челу са СНС и вођом Вучићем.
Количина ништачињења и демагогије је превазишла сваку меру.
Успоставићемо функционалан и логичан систем демократске меритократије, са јасном политиком и економијом и са институцијама које ће функционисати у складу са својим правилима, а не у зависности од овог или оног вође.
Практичне кораке ћемо предузети већ наредног месеца, а процес стицања услова за консензус и референдум ће трајати колико год је потребно, али ће се довршити.
То ће бити крај „револуционарних држава“ и настанак државе са институцијама.