Компромис у решавању питања Косова и Метохије, односно политичке творевине Косово, може се тицати:
или територије, уступања дела територије коју Шћиптари (Албанци) рачунају као своју, ингеренцији Републике Србије, чија то територија и јесте, а то не признају ни Шћиптари (Албанци) ни водеће западне земље, на челу са Америком,
или може бити компромис између признавања и непризнавања постојања творевине коју Шћиптари (Албанци) и један број западних земаља називају Република Косово.
&
Признавање би било de facto, али не и de iure, што значи да би Република Србија признала да политичка творевина Косово постоји, али не би је и званично признала као државу.
Гаранти оба компромиса, односно оног за који се представници Србије и представници политичке творевине Косово одлуче, требало би да буду велике силе: САД и друге западне земље које су и de iure признале политичку творевину Косово и које су чланице Савета безбедности, и, наравно, Кина и Русија.
&
У случају постизања споразума, односно компромиса Република Србија би се обавезала да, по уласку у Европску Унију, не би више активно ометала политичку творевину Косово да приступи међународном организацијама.
&
Основни разлог за компромисно решавање, прво или друго, налази се у чињеници да је Косово и Метохија територија Републике Србије, коју Република Србија није ни продала ни поклонила, па ни у рату изгубила.
И то је чињеница, као што је и чињеница да политичку творевину Републику Косово признаје највећа западна сила, САД, са којом се није играти, а уз њу и стотинак других чланица ОУН.
Али је исто тако чињеница и да велике силе као што су Кина и Русија ту творевину (Косово) не признају као независну државу.
Све то налаже компромис као метод решавања проблема политичке творевине Косова.
И тога морају бити свесне обе стране, и ми и они који не признају Косово као самосталну државу, и Шћиптари (Албанци) и они који признају Косово као независну државу.
&
Република Србија војно и политички, обзиром на све што се издогађало, не може повратити ингеренције над територијом Косова и Метохије. где је настала политичка творевина Република Косово.
Постојање те творевине Република Србија признаје, али не признаје и независност те творевине, као што се, без обзира што нема ингеренције над територијом Косова и Метохије, не одриче власништва над том територијом, која јој је привремено одузета интервенцијом пре свега западних сила и уз прећутну сагласност осталих међународних фактора.
Против поменуте интервенције Република Србија не може самостално да учини ишта, што би резултате те интервенције, укључујући и настанак политичке творевине Републике Косово, поништило и учинило неважећим.
&
Зато република Србија највише што може јесте да призна постојање политичке творевине Републике Косово, али не и да призна независност те творевине. Признавање постојања те територије обавља се у сврху постизања нормализације између Републике Србије и политичке творевине Косово, а са циљем да се олакша живот преосталих Срба на територији Косова и Метохије.
Признавање постојања Републике Косово не значи и признавање независности те политичке творевине, настале уз помоћ западних сила. Исто тако, то не значи да се Република Србија одриче власништва над територијом Косова и Метохије где се налази Република Косово.
Та територија је и у доба Османског царства била окупирана, али никад није припала том царству и временом је ослобођена и враћена под ингереције Краљевине Србије.
Али чак и да не буде никад више враћена Србији, Србија се власништва над територијом Косова и Метохије никад неће одрећи, као што се Јевреји никад нису одрекли Израела, иако Израела на мапи света није било до завршетка Другог светског рата.
&
СРПСКИ ПРЕСЕДАН – МОГУЋ КОНАЧАН СТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПОВОДОМ КОСОВА (И МЕТОХИЈЕ)

Република Србија званично не признаје политичку творевину Републику Косово као независну државу, али у интересу мира и очувања нормалних односа са Сједињеним Америчким Државама и другим западним земљама, прави преседан и са том политичком творевином, коју званично не признаје, успоставља односе као да
је званично признаје за независну државу.
Република Србија се такође не одриче власништва над територијом Косова и Метохије, иако признаје да на тој територији нема ингеренције.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ