У систему демократске меритократије владају следеће четири институције:

1) Општа скупштина (коју чине сви пунолетни држављани са правом гласа или минимум две трећине њих; ова Скупштина одлучује референдумом у каквом ће се систему живети),

2) Скупштина експерата  (коју чине доказани стручњаци из разних друштвено корисних области; ова Скупштина расписује изборе за извршну власт и контролише, односно мења исту, ако се укаже потреба),

3) Скупштина Локалних већа (коју чине најмање 1000 Локалних већа из 5 различитих региона; ова Скупштина, уз сагласност Скупштине експерата, такође може да мења извршну власт).

4) Генерална скупштина Локалних већа ( коју чине најмање 5 Локалних већа из сваког региона; ова Скупштина има право на покретање референдума о систему, једино ако  референдум не успе на пет година се  Локалним већима, која су га покренуле забрањује да покрећу следећи)

Улога партија (политичких организација) у систему демократске меритократије је да учествују на изборима за извршну власт, ако испуњавају услове, односно имају одговарајуће референце,  и ако победе да извршавају налоге све три, односно четири Скупштине, с тим што су Владе, које партије формирају, сменљиве у свако доба, ако се не покажу као добри извршиоци.
Владе и партије које их образују власт немају, јер извршна власт је својеврсни оксиморон: ко извршава тај не влада, нема командну одговорност и моћ.
То што су  у овом и минулом времену извршне власти (владе и премијери) имали највећу власт, доказ је наопакости времена у којем се то одвијало, односно одвија.

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *