Какав је наш однос према питању Косова и Метохије?
Обраћа ли Путин неку нарочиту пажњу на критике Запада поводом Крима и мења ли своје понашање тим поводом? Не. Зашто? Зато што је представник Велике силе.
А шта раде западне Велике силе, а пре свега САД?
Кад им је потребно крше међународно право, кад им је потребно уважавају међународно право. Не признају Крим, а признају независно Косово.
Укратко: Велике силе, и то не само западне, чине по сопственим неписаним правилима и законима. Тако је бивало, а тако ће и бити. У будућности ће се само мењати структура Великих сила и носиоци силности.
Шта је нама чинити?
Хтели не хтели, морамо се договарати са Великим силама, што је могуће директније, морамо уважавати и незваничног експонента највеће западне силе – Брисел, већ и зато што против посредничког мандата Брисела није иступила ниједна сила, па ни она или оне које су, бар понекад, на нашој страни.
И што је најбитније, морамо се старати о припадницима нашег народа на КиМ, а све то ћемо много лакше радити, кад се подигнемо са економског дна на којем смо.
То дизање се може одиграти само заокретом од свега досадашњег, прављењем функционалне државе, у којој не може на власт свако само зато што је пунолетан, и постављањем економије на здраве основе – на знање и предузимљивост.
Реалност налаже да се, по могућству што безболније, два народа, шћиптарски (албански) и српски морају раздвојити. Нема и не може да буде суживота, али уз-живљење је могуће.
Узроци за то су бројни и сежу у далеку прошлост.
Ми не морамо у ОУН признавати ентитет Република Косово, који је једностарним проглашењем независности настао на нашој територији, али стање на терену морамо признати и налазити начине да ствари функционишу у склaду са тим чињеницама – непризнавањем статуса независне државе ентитету Република Косово у ОУН и признавањем стања на терену.
-
До тог стања је дошло, са једне стране, захваљујући интересима великих сила, пре свега оних са Запада, а са друге, захваљујући вишедеценијској лошој политици у односу на КиМ, која је вођена и у Југославији, а затим и у Србији.
Сад је тако, како је и ми ћемо се понашати онако како је најцелисходније и најкорисније, како за Србију, тако и за Србе који су остали на КиМ.Нико од нас који смо основали Асоцијацију „Реструктура“ није био ни за признавање једнострано проглашене независности ентитета који је настао на КиМ и добио назив „Република Косово“, нити је ико од нас тврдио и обећавао да ће, по доласку у позицију власти, сачувати и повратити ингеренције Републике Србије на тој територији. И једним и другим тврдњама и обећањима су се бавиле партије које су у протеклих 25 година бивале што на власти, што у опозицији.
Ми ћемо се бавити својеврсном „политичком санацијом“ стања које је настало и пре и мимо нас и све што обећавамо јесте да ћемо се том санацијом бавити упорно и примењујући сва неопходна знања и вештине.
Обећања на тему КиМ, која су давана пре настанка Асоцијације нас не обавезују, обавезују нас само званично настали и потписани документи, чије последице ћемо ублажавати колико се реално буде могло.
Укратко: захваљујући интересним интервенцијама Запада (САД), нереакцији Истока (Русије) и грешкама домаћих политичара на нашој територији , покрајини Косово и Метохија, настао је политички ентитет „Република Косово“, који нећемо признати у ОУН, али ћемо уважавати настало стање ствари и, унутар њега, оптимално радити у корист својих сународника који живе у том политичком ентитету.
Сигурни смо да је овакво решење, с обзиром на све узроке насталог стања, и рационално и корисно, а шта ће бити у даљој и далекој будућности, одлучиће они који тада буду живели и бавили се политичком управом.Иначе, преговоре са ентитетом „Република Косово“ ће наставити један број припадника Државног савета- Скупштине експерата.
И још нешто: то што ми нећемо признавати ентитет „Република Косово“ у Уједињеним нацијама, никако не значи да тај ентитет сматрамо својим, или да одговарамо за његове поступке и томе слично.
Ми територију на којој је једнострано проглашен тај ентитет, Косово и Метохију, сматрамо својом, али, наравно, немамо намеру да ратујемо због тога.
Да бисмо ми и ентитет настао на КиМ сматрали својим, потребно би било да се са тим сагласи већина становника тог ентитета, чиме би се поништило једнострано проглашење, и већина држављана Србије.
Као реални људи сматрамо да до тако нечега неће никад доћи.